Izvor: Southeast European Times, 07.Okt.2013, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija i NATO rešavaju pitanje viškova municije

Srbija i NATO sarađuju na više projekata, uključujući i uništavanje viškova municije.

07/10/2013

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 7.10.2013.

Vlasti u Srbiji sarađuju sa NATO kako bi se ta zemlja ratosiljala viškova municije i tako povećala bezbednost i sigurnost.

Prema navodima Ministarstva odbrane u Srbiji ima više od 4.000 tona viška municije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Oko 2.000 tona biće smešteno u bezbedna skladišta u prvoj fazi projekta, što će smanjiti rizik od rasipanja ili eventualne eksplozije municije koja stari.

U decembru 2006. Srbija je ušla u Partnerstvo za mir NATO-a i sarađuje sa alijansom na nekoliko projekata, uključujući jačanje kapaciteta zemlje da bezbedno skladišti i uklanja viškove municije.

Zvono za uzbunu bila je eksplozija u vojnom skladištu u Paraćinu, u oktobru 2006, koja je ukazala na potrebu da se ukloni zastarela municija. U eksploziji nije bilo žrtava, ali je skladište uništeno, a grad je pretrpeo ogromnu materijalnu štetu.

„Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu su prioritet za Ujedinjeno Kraljevstvo, posle dešavanja u protekle dve decenije. Samim tim, bilo je prirodno da naše ministarstvo odbrane pozitivno odgovori na molbu Srbije NATO-u za pomoć u uklanjanju viškova municije“, izjavila je Meriot Lesli, stalna predstavnica Ujedinjenog Kraljevstva u NATO.

Predstavnici Ministarstva odbrane Srbije kažu da će prva faza projekta koštati 3,7 miliona evra, od čega je Srbija obezbedila 450.000 evra.

Pomoć NATO-a na projektu nije samo finansijska. Alijansa će voditi proces i vršiti njegov nadzor. Srbija je tražila pomoć NATO i u poboljšanju kapaciteta za demilitarizaciju zaostalog naoružanja u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji.

„Tehničko remontni zavod Kragujevac, kao jedina ovlašćena institucija u Ministarstvu odbrane i oružanim snagama Srbije za demontiranje municije, u potpunosti je spremno za početak tog procesa. Sredstva bi trebalo da budu prikupljena do kraja 2013, a implementacija projekta da počne u januaru 2014“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije zaSETimes.

Helikopter ispušta vodu na požar koji je izbio posle eksplozije u vojnom skladištu u blizini Paraćina u oktobru 2006. [AFP]

Saradnja Srbije sa NATO-om pokrenula je pitanje odnosa te zemlje sa alijansom. U decembru 2007. Srbija je proglasila vojnu neutralnost i saopštila da neće postati članica nijednog postojećeg vojnog saveza.

Aleksandra Lasandova iz slovačke ambasade, kontaktne ambasade NATO-a za Srbiju, izjavila je za SETimes da se odnosi između Beograda i NATO-a mogu opisati kao „pragmatični, praktični, uzajamno korisni i pozitivni“.

Ona je dodala da saradnja Ministarstva odbrane Srbije i NATO-a daje konkretne rezultate.

„Može se govoriti o konkretnim postignućima u domenu reformi i borbi protiv korupcije u oružanim snagama kroz NATO-ovu inicijativu izgradnje integriteta“, kaže ona.

Pomoćnik ministra odbrane Miroslav Jovanović izjavio je u intervju za beogradske medije da Srbija ne teži članstvu u NATO-u, ali da je vojna neutralnost ne sprečava da sarađuje kroz Partnerstvo za mir.

Lasandova se slaže da budući odnosi Srbije i NATO u najvećoj meri zavise od odluka koje bude donosio Beograd.

„Biće izuzetno važno da se finalizuje tekst prvog Pojedinačnog partnerskog akcionog plana koji je trenutno na srpskoj strani. Jednom kada bude finalizovan, saradnja će biti podignuta sa čisto vojnog nivoa na politički nivo. Taj program omogućiće Srbiji da uspešnije sarađuje i NATO-u da pokreće više projekata od obostranog interesa, kao i da pruža efikasniju pomoć reformama u Srbiji“, kaže ona.

Međutim, prema podacima agencije Ipsos Strategic Marketing iz jula, samo 13 odsto građana podržava eventualni ulazak Srbije u NATO.

Vrata NATO-a stalno su otvorena za Srbiju, izjavio je generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmunsen. [AFP]

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže zaSETimesda bi članstvo u NATO-u bilo korisno za Beograd.

„NATO i EU su dva dela iste celine, transatlantske zajednice -- EU je organizacija za lepo vreme, a NATO organizacija za nevreme“, kaže Simić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se geostrateški položaj Srbije pogoršava zbog neulaska u NATO, posebno od kada su Hrvatska i Albanija postale članice.

„Hrvatska namerava da postane lider u regionu i postepeno radi na tome, dok Srbija na neki način ostaje zarobljenik istorije“, kaže Radić.

Vrata NATO-a stalno su otvorena za Srbiju, izjavio je generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmunsen u intervjuu srpskim medijima.

„Stav NATO je takav da su naša vrata otvorena, pod uslovom, naravno, da zemlje koje su zainteresovane da nam se pridruže ispune izvesne uslove i kriterijume. Srbiji je poznato šta treba da uradi, mora da uradi domaći zadatak i sprovede sve neophodne reforme na domaćem planu. Naša vrata nisu automatski otvorena, potrebno je pokazati dobru volju. Kratak odgovor za Srbiju je da smo mi spremni kada ona to bude bila“, kaže Rasmunsen.

Kako bi članstvo u NATO-u pomoglo Srbiji? Napišite svoje mišljenje u komentaru.

Nastavak na Southeast European Times...