Izvor: Politika, 04.Maj.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštinski kolegijum o zločinima nad Srbima
I ova deklaracija, kao i ona o osudi zločina u Srebrenici, biće izglasana samo glasovima vladajuće koalicije
Skupštinski kolegijum razgovaraće danas o tekstu deklaracije, kojom se osuđuju zločini nad Srbima počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj, BiH, Kosovu i Metohiji i u vreme NATO bombardovanja. U odnosu na radnu verziju ovog dokumenta, u ovom tekstu nema nekih bitnih izmena.
U njemu se ne navode pojedinačni zločini, a, sudeći prema izjavama stranačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcionera, i ova deklaracija će, kao i ona o Srebrenici, biti usvojena samo glasovima vladajuće koalicije. Opozicionari, prema nezvaničnim informacijama, neće biti u sali kada se bude glasalo o deklaraciji. Većina njih će prisustvovati današnjoj sednici skupštinskog kolegijuma da bi, kako kažu, izneli svoje stavove po ovom pitanju.
U odnosu na radnu verziju deklaracije o osudi zločina nad Srbima, ova o kojoj će danas raspravljati skupštinski kolegijum razlikuje se po tome što se već u prvom stavu, pored osude zločina nad Srbima, istovremeno pozivaju parlamenti drugih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije da osude ove zločine i daju podršku svojim državnim organima i organima međunarodne zajednice u procesuiranju počinilaca. Od njih se traži i da, „jednako ceneći vrednost svakog ljudskog života, izraze poštovanje prema srpskim žrtvama”.
Jelena Trivan, portparolka DS-a, kaže da je stav o pozivu javnosti i parlamentima u regionu da osude zločin nad srpskim stanovništvom uvršćen u nacrt deklaracije na predlog DS-a. „Niko ne može da se meša u poslove drugih zemalja, ali možemo da izrazimo očekivanje da te zemlje osude zločine počinjene nad Srbima i doprinesu procesu pomirenja”, dodala je ona. Na predlog DS-a je, kako je navela, u tekst uključen i poziv međunarodnim organizacijama koje se bave istraživanjem i procesuiranjem ratnih zločina da završe započeto i osude počinioce zločina.
Momo Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, kaže da će poslanici PUPS-a glasati za deklaraciju, ali da će tražiti da se u tekst uvrsti i osuda zločina „počinjenih u Sloveniji nad više od 60 mladih vojnika JNA”. Prema njegovim rečima, postoji saglasnost oko tog predloga u koaliciji SPS-PUPS-JS.
Lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže da bi saopštavanje istine o razlozima stradanja srpskog naroda i preuzimanje odgovornosti trebalo da bude smisao deklaracije ali da je „i ovog puta propuštena prilika za tako nešto”. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a, kaže da je reč o „utešnoj deklaraciji zbog donošenja one o Srebrenici” i podseća da je DSS bio za jednu deklaraciju kojom bi se osudili svi zločini.
„SRS je podnela svoje predloge deklaracija o osudi genocida nad Jermenima od 1915. do 1923. godine i osudi zločina nad Srbima, Romima i Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata u Hrvatskoj i od toga nećemo odustati, tražićemo da se to uvrsti u dnevni red”, rekao je Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a.
M. Čekerevac
----------------------------------------------
EU: Osuda zločina po sopstvenoj savesti
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel – „Pozdravljamo svaku inicijativu koja bi poboljšala regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose. Ipak nije nama da predlažemo u kojem obliku treba da bude ta inicijativa”, saopštila je u odgovoru kancelarija komesara Filea, navedeno je u odgovoru evropskog komesara za proširenje Štefana Filea na „Politikino” pitanje da li očekuje da i druge države u regionu, poput Srbije, osude zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
U odgovoru kabineta Ketrin Ešton, visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, istaknuto je da je „pomirenje u regionu važno” i „da svaka država bivše Jugoslavije mora da pronađe najbolji način da postigne taj cilj, ali je na svakoj državi pojedinačno, a ne na EU da odlučuje sama o odgovarajućem načinu”.
Edvard Kukan šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, ocenio je da je Deklaracija doneta u srpskom parlamentu veoma veliki korak za Srbiju i pozdravio je njeno donošenje. On je takođe primetio da je donošenje Deklaracije naišlo na otpor u Bosni i Hercegovini, kako u Republici Srpskoj, tako i u BiH Federaciji, iako iz različitih razloga.
„Možete reći da je u Deklaraciji moglo da piše ovo ili ono, ali to je veoma pozitivan i važan korak za Srbiju koji posmatramo ka doprinos procesu pomirenja. To je veoma delikatan i osetljiv proces i svi bi trebalo da su zainteresovani da doprinesu pomirenju. Političari, vlada, građani, nevladine organizacije, svi treba da učestvuju, jer to je jedini način da se prevaziđe situacija i da se pogleda u budućnost. Opravdano očekujem da bude još takvih primera”, kazao je Kukan.
V. Jokanović
[objavljeno: 05/05/2010]
