Izvor: Studio B, 24.Mar.2016, 01:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedamnaest godina od NATO agresije
Pre 17 godina, 24. marta 1999, avioni NATO vojnog saveza bombardovali su Srbiju, a u vazdušnim udarima koji su trajali narednih 78 dana život je izgubilo najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.
Procenjena šteta pričinjena u napadima na vojne, civilne i privredne objekte, koji su trajali 78 dana, takođe varira, pa tako eksperti iz Grupe-17 tokom 2000. iznose podatak o šteti u visini od oko 30 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dolara, dok u javnosti figurira iznos u visini od čak 100 milijardi dolara.
Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Govoreći o sutrašnjem obeležavanju godišnjice bombardovanja premijer Srbije Aleksandar Vučić ranije je rekao da se protiv srpskog naroda 1999. dogodio zločin, ali da je potrebno okrenuti se budućnosti i tome da nema novih žrtava.Polemišući o broju žrtava koje su tada stradale na Kosovu, Vučić je rekao da se one mere hiljadama, a ne stotinama.
"Za mene ne postoji razlika između stradanja srpskog civila i srpskog vojnika jer su to nevine žrtve. Mi nismo otvorili paljbu ni na jednu NATO zemlju i ničim nismo izazvali NATO agresiju", rekao je Vučić i prokomentarisao da bi bilo mnogo da je i dvoje ljudi stradalo.
Vojna intervencija NATO alijanse zvanično je okončana 11. juna 1999, kada je potpisan Vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR) i vlade Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999.
Napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju, odnosno na Srbiju, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a kao razlog NATO je naveo humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine, koji su vođeni u Rambujeu i Parizu.
Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 casova zapoceo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
Naredbu je tadašnjem komandantu saveznickih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
.jpg)
