Izvor: RTS, 22.Apr.2010, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na nedužne
Paljenjem sveća i polaganjem venaca u 2 sata i šest minuta porodice, kolege i prijatelji odali poštu radnicima RTS-a koji su poginuli u bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine. U napadu NATO-a stradalo je 16 naših kolega.
Noćas u 2 sata i šest minuta navršilo se 11 godina od pogibije 16 radnika Radio-televizije Srbije, koji su poginuli 23. aprila 1999. godine, kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << NATO bombardovao RTS sa dva razorna projektila.
Odbornici Skupštine opštine Čukarica doneli su odluku da ulica u Kaluđerici, u kojoj je živeo naš kolega Siniša Medić, bude nazvana po njemu.
Porodice, kolege i prijatelji poginulih zapalili su sveće i položili cveće kod spomenika "Zašto" u Aberdarevoj ulici.
"Našu braću i sestre ubili su oni koji su bacili bombe, ali na smrt su ih osudili oni koji su ih stavili na tačno određeno mesto u određeno vreme", rekao je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić povodom godišnjice pogibije naših kolega.
Evropska federacija novinara (EFJ) uradiće sve što je u njenoj moći da se ne zaboravi napad NATO-a na Radio-televiziju Srbije u kojem je poginulo 16 medijskih radnika, izjavio je na zasedanju najvećeg evropskog novinarskog udruženja u Istanbulu generalni sekretar EFJ Ejden Vajt.
"Nisam siguran da bi ustanovljavanje dana sećanja bilo najbolje rešenje, ali mora se znati za taj napad koji je bio prvi u nizu vojnih napada na televizijske stanice", rekao je Vajt, podsećajući da je američka vojska 2001. i 2003. godine gađala biroe katarske televizije Al Džazira u Kabulu i Bagdadu.
Udruženje novinara Srbiji i Sindikat novinara Srbije zatražili su od Međunarodne federacije novinara, uoči prošlogodišnjeg 23. aprila, da se ovaj datum obeležava kao dan sećanja na sve ubijene u medijima, koji su proglašeni za vojni cilj.
Vajt je naglasio da je Evropska federacija novinara želela da prošle godine u Beogradu obeleži desetu godišnjicu bombardovanja zgrade u Aberdarevoj, ali da u tome nije uspela, između ostalog i zbog "neslaganja dva srpska novinarska udruženja".
"I ono što posle svih ovih godina poražava je taj um, koji ih je stavio kao metu, držao te ljude, našu braću, naše kolege, sve dok ta bomba ne bi pala i ubila ih. Svi radnici RTS-a traže da se pronađe taj um i taj zlikovac koji ih je najpre osudio na smrt, da bi ih drugi zlikovački um ubio", rekao je generalni direktor RTS-a.
Vlastimir Banković se u ime porodica poginulih i u svoje lično ime zahvalio prisutnima koji su došli da odaju poštu tragično nastradalim radnicima RTS-a.
Članovi porodica, kolege i prijatelji naših stradalih kolega, okupili su se i u 14 časova i šest minuta, da paljenjem sveća i polaganjem cveća, još jednom odaju poštu poginulima.
Kuzman Stoimenovski, otac poginulog Darka, kaže da ljudi nisu zaboravili šta se desilo.
"Dobar deo ljudi to pamti, jedan deo zna ali neće da dođe. Treći ćute ali opet znaju šta se desilo, jer ovo nije tragedija. Ovo je zločin! Ubistvo ljudi! A to je strašno", rekao je Stoimenovski.
"Ja sam tada radila kao odgovorni inženjer mastera. Četvoro ljudi sam planirala ja. Svojom rukom njihova imena upisala na raspored za tu noć. Mislim da nikad neću to sebi oprostiti", rekla je Milena Vučetić, tehnički direktor RTS-a.
U napadu NATO-a u noći između 22. i 23. aprila poginuli su: Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.
Traganje za istinom
Jedanest godina porodice naših kolega tragaju za istinom. U pismu predsedniku Srbije, kao poslednjoj instanci zaštite Ustava i zakona, navode da tužilaštva nisu uzela u postupak nove dokaze.
Porodice podsećaju da je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal bilo dužno da, u roku od mesec dana, odgovori na predstavke koje upućene 2006. i 2009. godine. Razloge ignorisanja vide u umešanosti tadašnjeg vrha Vojske i Ministarstva odbrane u ubistvo 16-oro radnika RTS-a.
Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč", godinu dana posle bombardovanja, saopštila je da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.
"23. aprila 1999. godine u 2.06 NATO je bombardovao zgradu RTS-a u Beogradu, gde je usmrtio 16 ljudi. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", naveo je "Hjuman rajts voč".
Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja. Specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je, 2002. godine, na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici.
.jpg)
