Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na 56 Nišlija stradalih od NATO bombi
Samo tokom prepodneva 7. maja 1999. godine, od kasetnih bombi i raketa u Nišu poginulo 17, a povređeno više desetina građana
Niš – Juče je Niš obeležio deceniju i po od velikog stradanja i petnaesti put svoj dan velike tuge. Proleće 1999. godine Andrija Đorđević, danas dvadesetrogodišnjak i odličan student četvrte godine Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, pamtiće celog života.
– Sa ocem Bojanom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dedom Božidarom bio sam u dvorištu naše porodične kuće. Majka Mirjana sa moje dve sestre Martom i Milicom i babom Slobodankom desetak minuta pre toga krenula je prema pijaci. Deda je pošao ka garaži kada su se o u isto vreme čuli sirena za vazdušnu opasnost i zlokobni zvuk aviona na nebu, koji su u niskom letu nadletali grad. Odjednom se nebo zašarenilo od malih padobrana, a onda su se u blizini čule prve jake eksplozije. Otac me je u trku uhvatio i poneo ka podrumu, a istog trena odjeknulo je nekoliko eksplozija na parking-prostoru Kliničkog centra, koji se graniči sa našim dvorištem, a zatim i na nekoliko metara od nas. Pre nego što mi je otac rukom prekrio oči video sam da je deda pao kao pokošen. Tata me je ostavio u podrumu i istrčao, a ja nisam mogao da izdržim i krenuo sam za njim. Zatekao sam oca kako kleči iznad dede i hvata se za glavu – seća se Andrija.
Božidar Koka Đorđević, Andrijin deda, poginuo je od kasetne bombe koja je eksplodirala u njegovom dvorištu. Na grad Niš tog prepodneva 7. maja 1999. godine NATO avioni izbacili su pedesetak kontejnera sa smrtonosnim kasetnim bombama. Andrija dodaje:
– I danas kada čujem zvuk aviona setim se užasa koji smo doživeli. Moje detinjstvo počelo je pod bombama i bombardovanje se ne može izbrisati iz sećanja…
Tog 7. maja 1999. godine, u uverenju da posle besane noći tokom koje su se avioni NATO-a na grad obrušavali nekoliko puta, niko u Nišu nije očekivao tragediju. Celu prethodnu noć NATO bombarderi su nadletali grad i raketama gađali industrijsku zonu na severu grada i vojni aerodrom. Znak za prestanak opasnosti tog prepodneva sirene su oglasile u 11 časova.
Samo dvadesetak minuta kasnije, u 11.20 časova, ponovo se čulo zavijanje sirena, a nekoliko minuta kasnije odjeknule su i prve detonacije. Zatutnjalo je, grad se tresao od eksplozija, u trenu se digao veliki oblak prašine iznad Gorice i Delijskog visa, odjekivalo je u severozapadnom delu grada. Gust crni dim kuljao je sa parkinga i iz kruga Kliničkog centra i okoline velikog zdravstvenog centra, lelek se razlegao po parku Čair, oko zgrade Univerziteta (Banovine), kraj obližnje zdravstvene stanice, na Gradskoj pijaci pored Niške tvrđave i obližnjim ulicama. Jauci i zapomaganje ispunili su majsko prepodne.
U trenu su stizale vesti o užasu, o poginulim i ranjenim kod Banovine i Kliničkog centra, u Šumatovačkoj, u ulicama Ljube Didića i Ljube Nenadovića, u parku Čair. Od kasetnih projektila stradalo je mnogo ljudi, među njima i mlada žena u devetom mesecu trudnoće, dvadesetogodišnja radnica u bašti jednog restorana. Kao pokošeni padali su pored pijačnih tezgi. Mrtvih je bilo na ulicama i trotoarima, u dvorištima porodičnih kuća, goreli su automobili na parkingu bolnice i u okolini.
Živote je za svega nekoliko minuta izgubilo 17 civila, a više desetina građana Niša teško je povređeno i ranjeno.
Nišlije su juče obeležile taj dan velike tuge. Položeni su venci na mestima stradanja, služen je parastos i evocirana su sećanja na vreme stradanja nedužnih, pokošenih kasetnim bombama, međunarodnim konvencijama zabranjenim oružjem.
Niš se sa sličnim užasom suočio i nekoliko dana kasnije, najpre 11. a potom i 12. maja. U pepeo i prah pretvoreni su skladišta „Jugopetrola” i „Energogasa”, a naselja Duvanište, Krivi vir, Bulevar Nemanjića i Trošarina bili su zasuti raketama i „narandžastim ubicama”. U 78 dana bombardovanja naše zemlje, u Nišu, koji je čak 52 dana bio pod vazdušnom opasnošću, sirene za opasnost sa neba oglašavale su se 129 puta. U proleće 1999. godine u Nišu je poginulo 56, a povređeno je i ranjeno nekoliko stotina građana. Grad je bombardovan čak 45 puta.
Toma Todorović
objavljeno: 08.05.2014.
