Izvor: Southeast European Times, 04.Apr.2014, 17:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saveznici planiraju vojnu vežbu u Ukrajini

Dok NATO obustavlja odnose sa Rusijom, odvraćajući je od daljeg agresivnog ponašanja u Ukrajini, Kijev planira da bude domaćin zajedničkih vojnih vežbi sa evropskim zemljama i zemljama Alijanse.

04/04/2014

Pol Čočoju i Aleks Statko za Southeast European Times iz Bukurešta i Kijeva -- 4.4.2014.

Zajedničke vojne vežbe NATO-a u Ukrajini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << zajedno sa njegovom odlukom da obustavi „svu praktičnu civilnu i vojnu saradnju“ sa Rusijom, dokaz su rešenosti Alijanse da podrži teritorijalni integritet Ukrajine, kažu analitičari.

U utorak (1. aprila) 28 zemalja članica NATO-a se dogovorilo da poveća pritisak na Rusiju da sledi međunarodno pravo i uvede je u dijalog usmeren ka diplomatskom rešenju kojim se poštuju međunarodno priznate granice Ukrajine. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da je rusko anektiranje Krima najozbiljnija pretnja evropskoj bezbednosti posle nekoliko decenija.

„U sadašnjoj situaciji Alijansa je već preduzela korake da pokaže solidarnost i ojača svoje mogućnosti za predviđanje i brzo reagovanje na bilo kakve izazove bezbednosti Alijanse. Nastavićemo da pružamo odgovarajuće pojačanje i vidljivi pokazatelj kohezije i posvećenosti NATO-a odvraćanju i kolektivnoj odbrani od svake opasnosti od agresije prema Alijansi“, naveli su ministri inostranih poslova zemalja NATO-a u svom saopštenju.

Analitičari kažu da obustavljanje vojne i civilne saradnje NATO-a i Rusije, u kontekstu događaja u Ukrajini i aneksije Krima, predstavlja gest usmeren na obeshrabrivanje novog načina ponašanja ruske države na međunarodnoj sceni.

„Ova odluka takođe može da se protumači kao signal međunarodne zajednice da postoji linija koju Rusija bolje da ne prelazi jer bi situacija mogla da postane nepodnošljiva“, rekao je Konstantin Korneanu, predsednik Evropske asocijacije za geopolitičke i strateške studije George Bratianu, za SETimes.

Glavni prioritet saveznika je „da rade na ublažavanju situacije i pozovu Rusiju da preduzme jasne korake u tom pogledu“, rekla je u Briselu Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Veruje se da je Rusija rasporedila desetine hiljada trupa na istočnoj granici sa Ukrajinom. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je da će se deo ruskih trupa koje se nalaze u blizini ukrajinske granice vratiti u stalne baze nakon što završe vojne vežbe i da NATO preuveličava značaj kretanja ruskih trupa na istočnoj granici prema Ukrajini.

„Nema ograničenja na kretanje vojnih jedinica unutar teritorije Ruske Federacije“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi u sredu (3. aprila), dodajući da je Moskva postavila pitanja NATO-u oko aktivnosti Alijanse u istočnoj Evropi.

Saveznici su pokazali svoju posvećenost Ukrajini, intenzivirajući saradnju u okviru partnerstva i složivši se da primenjuju neodložne i dugoročne mere za unapređivanje mogućnosti Ukrajine da ojača svoje granice i poveća bezbednost.

„Nezavisna, suverena i stabilna Ukrajina, čvrsto posvećena demokratiji i poštovanju ljudskih prava, manjina i vladavine zakona ključ je evroatlantske bezbednosti“, navodi se u saopštenju NATO-a.

Visoke diplomate rekle su da je na sastanku u Briselu istaknuto jedinstvo Alijanse. Cilj sastanka održanog u utorak takođe je bio da se učvrste odnosi sa istočnim partnerima NATO-a, a posebno sa Moldavijom, koja je krenula proevropskim putem.

„Solidarnost i kohezija NATO-a, ali i odlučna posvećenost saveznika principu kolektivne odbrane i dalje su od suštinskog značaja“, rekao je rumunski ministar inostranih poslova Titus Korlatean u izjavi za SETimes. „U trenutnom bezbednosnom kontekstu postoji potreba za većim razmatranjem budućnosti odnosa NATO-a i Rusije.“

U međuvremenu, Verhovna Rada Ukrajine u utorak je odobrila inicijativu o zajedničkim vojnim vežbama sa evropskim i zemljama NATO-a na svojoj teritoriji.

Prema Ministarstvu odbrane Ukrajine, vojne vežbe trajaće od maja do novembra. Analitičari kažu da prisustvo stranih vojnika u Ukrajini može da posluži kao štit za ruske provokacije tokom predsedničkih izbora 25. maja i daljeg legitimnog formiranja novih ukrajinskih vlasti.

„Odluka koju je nedavno doneo ukrajinski parlament može se protumačiti kao dodatni dokaz da i NATO i EU žele opstanak celovite ukrajinske države i ne prihvataju ideju o podeli zemlje iz nekih scenarija iznetih u medijima“, kaže Korneanu.

Dmitri Timčuk, direktor Centra za vojno-politička istraživanja u Kijevu, ukazuje da će ove vežbe sa NATO-om igrati ključnu ulogu kao „kontrolni faktor“ za Ruse. „Zajedničke vojne vežbe u ovom trenutku imaju veliki vojno-politički značaj“, rekao je Timčuk za SETimes.

Oko 5.000 stranih i ukrajinskih vojnika učestvovaće u predstojećim vojnim vežbama sa NATO-om, rekao je parlamentu vršilac dužnosti ministra odbrane Ukrajine Mikail Koval.

„Glavni cilj vežbi je pripremiti vojnike za učešće u međunarodnim operacijama mira i stabinosti, humanitarnim operacijama i operacijama potrage, kao i u operacijama za odbranu naše zemlje“, rekao je Koval.

Ukrajina je takođe zatražila od NATO-a vojno-tehničku pomoć, ali to ne znači da Ukrajina traži oružje, precizirao je vršilac dužnosti ministra inostranih poslova Andrij Deščicja.

„Imamo dovoljno oružja ovde u Ukrajini“, rekao je Deščicja za SETimes. „Potrebna nam je samo tehnička oprema da branimo Ukrajinu; potrebna je pripadnicima nacionalne i pogranične bezbednosti. To su radari i druga oprema za odbranu naših granica.“

Spisak opreme predat je sedištu NATO-a i biće prosleđen svim zemljama članicama.

Koje korake saveznici i ukrajinska vlada mogu da preduzmu kako bi povećali bezbednost u Ukrajini? Komentarišite ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...