Izvor: Kurir, 10.Sep.2011, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVRSTAVANJE NESVRSTANIH
Ne znam da li se iko još toga seća, ali pre četiri dana završena je svečana konferencija Pokreta nesvrstanih u Beogradu, posvećena pedesetogodišnjici nastanka tog pokreta, osnovanog da trasira put nekadašnjih kolonija i (tada) nove Jugoslavije kroz tesnac između NATO i Varšavskog pakta.
Ova svečanost ostaće upamćena pre svega po osobi koja je simultano prevodila govore učesnika jaučući, mjaučući i uzdišući. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Bilo je baš zanimljivo, a i ispraćeno je medijski. Simultano prevođenje.
Učesnici konferencije upamtiće je po poseti Kući cveća, gde počiva najveći sin ne samo naših naroda i narodnosti već očigledno i nesvrstanih naroda i narodnosti. Pedeset godina kasnije zemlje članice su uspešno, iz bivših kolonija, prošle kroz tranziciju do modernih kolonija, po proverenom principu Istočnog rimskog carstva - da „varvare“ treba što više usitniti, tako ih oslabiti i onda njima opušteno vladati.
Danas ovim zemljama vladaju sumnjivi plemenski klanovi, neprovereni revolucionari i već viđeni „donosioci demokratije“, te je zaista teško naći neku iole zajedničku stvar koju te zemlje i njihovi narodi imaju, osim onoga ko njima zapravo upravlja, a to je onaj čuveni jedan procenat bogataša, koji poseduju 99 odsto svetskog bogatstva.
Već sam pogled na počasne goste-posmatrače ovog skupa, zemlje nastale raspadom SFRJ, žalosne NATO-uvlakačke parčiće balkanskog dela zemaljske kugle, pojačavao je lučenje želudačne kiseline kod slučajnog gledaoca. Da li je ikom bilo makar malo glupo što se rastadosmo u krvi i što to, na ovaj ili onaj način, i dalje traje?
Naravno da nije. Političari su to. Pomislio sam u jednom trenutku da suština celog kermeza nije slučajno u tome da dozivanjem zemalja trećeg sveta u dvodnevnu posetu Beogradu pokušavamo da osiguramo da one (kojima se to do sad nije omaklo) ne priznaju Kosovo, onda sam se zapitao koliko je zemalja članica Pokreta već to uradilo, a kad je predsedavajući Egipćanin počeo da pominje Palestinu, uplašio sam se da ne krene nešto i po Kosovu, pa da se ceo Jeremićev karneval gladnih zemalja pretvori u potpunu propast.
Srećom, Egipćanin, kome se ovom prilikom izvinjavam što mu se ne sećam imena (uspeh je sećati se bilo čega s ovog skupa), nije pominjao Kosovo. Možda i zato što ga je „Njegova ekselencija“ Vuk Jeremić šutirao nogom ispod stola. „Njegova ekselencija“ Boris Tadić održao je skoro pa dirljiv govor i skoro pa bismo mu poverovali da se nije idućeg jutra pojavila Vikiliks depeša u kojoj njegov ministar odbrane Šutanovac priziva aeromiting NATO u Beogradu.
Nesvrstani, pukli ste. To se pod plavim beogradskim nebom tako jasno videlo. Idite kući, pijte „koka-kolu“ i jedite u „Meku“, kao što i mi to radimo, i pitajte se kud su se deli svi oni snovi o slobodi, u naivnom dvadesetom veku tako naivno sanjani.
