Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2015, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD povlače liniju fronta u Evropi
01.02.2015. -
SAD pozivaju NATO da pomogne Ukrajini. Zbog toga pomoćnik šefa Stejt departmenta SAD Viktorija Nuland insistira na stvaranju komandnih centara i centara za kontrolu u evropskim zemljama koje se nalaze na liniji fronta. Gde prolazi ova "linija fronta" gospođa Nuland nije precizirala.
Stejt department SAD navodi Evropu na pripremu za rat. Govoreći u istraživačkom institutu Brukingsa u Vašingtonu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << predstavnica američkog Stejt departmenta Viktorija Nuland je izjavila da što je moguće pre treba stvoriti snage za brzo reagovanje u nizu evropskih zemlja, a pre svega – "u svih šest zemalja u blizini fronta". Nuland nije objasila koje su to zemlje. Međutim, imajući u vidu da se građanski rad u Evropi trenutno vodi u Ukrajini, a i to da se u celom govoru Nulandove kao lajtmotiv prvovlačila ukrajinska tema, logično je pretpostaviti da je pod državama na liniji fronga predstavnica Stejt departmenta imala u vidu zemlje koje se graniče s Ukrajinom. Zaista, s Ukrajinom se, ne računajući Rusiju, graniči 6 zemalja: Rumunija, Mađarska, Slovačka, Poljska, Moldavija i Belorusija. Međutim, poslednje dve na ovom spisku uopšte nisu članice Severnoatlantske alijanse.
Šta nedostaje Viktoriji Nuland – poznavanje matematike ili geografije – nije toliko važno. Važna je druga stvar: dok Evropljani, pre svega Nemačka, Francuska i Rusija, iz sve snage pokušavaju da skrenu ukrajinski sukob u miran kolosek, SAD pokušavaju da ga zaoštre i podignu na međunarodni nivo.
Na samitu NATO u jesen prošle godine pod izgovorom zaštite od potencijalne agresije od strane Rusije doneta je odluka o povećanju doprinosa za vojni budžet organizacije u iznosu od 2% BDP. U talasu propagandističke retorike članovi alijanse su na to pristali. Međutim, kad je došlo vreme za plaćanje, mnogi Evropljani su postali svesni da za hipotetičku pretnju već sad treba da daju stvaran novac. Letonija i Litvanija su, između ostalog, pokušale da se povuku, ali je Stejt department ustima Nuland upozorio da im SAD više neće dozvoliti da se "skinu udice". SAD ne nameravaju da se odreknu planova za rešavanje problema s Rusijom rukama i džepom evropskih članova NATO, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.
- Za stvaranje snaga brzog pokretanja treba izdvojiti resurse koje Evropa nema. SAD ne nameravaju da troše svoj novac za to. U ovim uslovima bih izjave Stejt departmenta SAD ocenio više kao element pritiska na partnere iz NATO nego kao na realnu perspektivu. Da su SAD imale novca, one bi svom takozvanom savezniku – Ukrajini, da li živ novac, a ne bi samo davale nekakve garancije drugima da će im Ukrajina vratiti novac.
Ne tako davno ministri finansija Evropske unije su se dogovorili da pozajme Ukrajini 1,8 milijardi evra. SAD su takođe donele odluku o tome da se za Ukrajinu izdvoji 2 milijarde dolara – ali u kreditnim garancijama. Što, ipak, nije nimalo smetalo ministru finansija Ukrajine Nataliji Jeresko da saopštii da SAD izdvajaju pomoć za Ukrajinu u vidu dve milijarde dolara i pružaju čvrstu podršku delovanju kijevskih vlasti na jugoistoku zemlje.
Posle ovakve indulgencije ukrajinski pripadnici snaga bezbednosti su pojačali artiljerijske i avijacione napade na stambene kvartale Donbasa. I premda se vojska Kijeva povlači, broj žrtava među mirnim stanovništvom raste iz dana u dan. Ali, šta Kijev briga za to kad imaju takvog saveznika kao što su SAD, koji je spreman da im obezbedi snage za brzo pokretanje NATO? I šta ima veze što ovih snaga još nema, glavno je da su se SAD već prihvatile rešavanja ovog problema.
Natalija Kovaljenko,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Pablo Martinez Monsivais
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini, Vašington
