Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SA LOVĆENA - PROTOJEREJ MR VELIBOR DŽOMIĆ
Ne spadam u one koji vole da citiraju sebe, ali moram da podsetim da sam još pre mesec dana, dok su mnogi nagađali da li će i kada će crnogorski režim priznati monstruoznu šiptarsku državu na teritoriji Srbije, upravo na stranici ovog uglednog dnevnika tu stvar posmatrao iz drugog ugla i konstatovao da je Crna Gora prva posle Albanije, još davne 1999. godine, faktički priznala nezavisnost te terorističke tvorevine UČK i NATO. Mesec >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dana kasnije, poslanici režimske većine crnogorskog parlamenta su na istorijskom Cetinju, nedaleko od Cetinjskog manastira i Obilića poljane, doneli rezoluciju u kojoj su konstatovali da je Crna Gora „spremna da uvaži političku realnost koju članice EU i NATO vrednuju kao značajnu za regionalnu stabilnost“ te da će „slediti politiku koja je na kursu njenih evropskih i evroatlantskih opredeljenja. To će biti osnov i za opredeljenje Crne Gore prema pitanju Kosova“. Istini za volju, režimski portparoli ovo nisu mnogo skrivali u prethodnim mesecima. Iz njihovih stavova se jasno zaključivalo da nije u pitanju da li će nego samo kada će Crna Gora priznati monstrum državu na Kosovu i Metohiji.
Kao što obično biva, i ovaj čin poricanja dobrog dela svoje istorije i negiranja prava Srbije na sopstvenu teritoriju od strane crnogorskog režima „opravdan“ je i maskiran, kao što se to obično čini, „višim interesima“ koji su se nekad nazivali „bratstvom i jedinstvom naših naroda i narodnosti“, a danas „evropskim integracijama Crne Gore“.
Gledao sam lica režimskih poslanika dok su, glasajući za rezoluciju, „bratskoj Srbiji“, ali i sebi samima i Crnoj Gori, zabadali krvavi nož u leđa. Nisu uspeli, iako su se svojski trudili, da ostave utisak „sigurnosti i uverenosti u ono što rade“. Nisu, jer bez obzira na rezoluciju, oni znaju šta je Kosovo i šta sve može da se desi. Na to ih je otvorenim pismom upozorio i arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije.
Nema sumnje da je rezolucija crnogorsko-albanske parlamentarne većine i formalno definisala ciljeve režima. Ali, rezolucija je još više otkrila da njihov lider ne želi da sam prihvati odgovornost za tako nešto. Ako već zajedno konstituišu vlast, dobijaju enormne poslaničke plate i dnevnice, ubiraju korist od članstva u upravnim odborima, šepure se po televizijama i zatežu kravate ispod grla, onda je red i da zajedno podrže nešto što Crna Gora nikada u svojoj istoriji nije podržala.
U diskusiji su prećutali pastirsko pismo arhiepiskopa g. Amfilohija u kome ih je podsetio na istorijsku, današnju i buduću utkanost Kosova i Metohije u biće Crne Gore, ali i na duhovne i ostale posledice nerazumnog čina rezolucijom ili kakvim drugim aktom. Nisu se, na njihovu i našu žalost, osvrnuli na te očinske reči. Umesto toga su, radi umirenja svoje uznemirene savesti, istrzanjem iz konteksta citirali NJegovu svetost patrijarha Pavla o tome da je planina od onog čije su i ovce!?! Kamo lepe sreće da su još ponešto od tog Božjeg čoveka čuli i naučili. Jer, da su barem nešto naučili od patrijarha Pavla, onda radi sebe i Crne Gore, ako ne radi Srbije, ne bi silom na sramotu usvajali takvu rezoluciju!
Većina crnogorskog parlamenta je svojom odlukom ostala na tragu komunističkih ideologa, koji su Kosovo i Metohiju decenijama istrzali iz sastava Srbije. Ne sme se zaboraviti činjenica da se značajan broj poslanika crnogorskog parlamenta aktuelnog saziva, a posebno onog većinskog, režimskog dela decenijama, radi ostvarivanja ličnih imovinskih koristi i privilegija, dičio komunističkom revolucijom i revolucionarima. Sad se diče rezolucijama i sobom kao „rezolucionarima“!
A opozicija? Kao da je nema. Još jednom je potvrdila da nema ni snage, ni duha, ni ozbiljnosti da se suprotstavi režimu. Narodu nije ostalo ništa drugo do da kaže: „O, Kosovo, grdno sudilište!“
1945-2008, skoro 63 godine vladavine komunistickog i anti-srpskog rezima u CG, tu je sve receno.
