Izvor: Politika, 28.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ruševine zdanja Generalštaba na čekanju

Ministarstvo odbrane ne razmišlja o obnovi, već o prodaji u viđenom stanju. – Arhitekte se ne protive prodaji i promeni namene kompleksa pod uslovom da zadrži izvorni oblik jer je zaštićeni spomenik kulture

Ni deset godina posle NATO bombardovanja nema odgovora na pitanje šta će biti sa oštećenim zdanjima Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša. Država kao gospodar kompleksa od 50.000 kvadrata u prethodnoj deceniji nije uspela da proračuna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko bi koštala obnova, niti da obezbedi sredstva za rekonstrukciju. Ministarstvo odbrane kao korisnik prostora zbog nedostatka novca, kako tvrde, ne razmišlja o obnovi. Obe strane raspoložene su da se jedino arhitektonsko ostvarenje Nikole Dobrovića u Srbiji proda.

„Najlogičnije rešenje problema je prodaja u viđenom stanju, tako da prihodovana sredstva budu uložena u izgradnju nove zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba na nekoj drugoj lokaciji”, piše u saopštenju Ministarstva odbrane.

Ideja da ovo zdanje u centru grada nađe novog vlasnika nije od juče. Ona je i pre 2005. godine, kada je zaštićeno kao spomenik kulture – što je obavezalo sadašnje ali i buduće gazde da kompleksu vrate prvobitni izgled – javnost podelila u dva tabora. Jedni su tvrdili da plac treba prodati i budućem vlasniku dozvoliti da objekte sruši. A drugi, mahom arhitekte, nisu marili da li će zgrade biti prodate ali su insistirali da vlasnik, svejedno da li će to ostati država ili strani investitor, prihvati obavezu da povrati prvobitni izgled zdanja. Bojan Kovačević, autor monografije „Arhitektura zgrade Generalštaba”, kaže da se arhitekte ni sada ne protive prodaji i promeni namene kompleksa pod uslovom da zadrži izvorni oblik.

– Sve suprotno od toga bio bi kulturni zločin i kriminal. To je najveće delo moderne arhitekture u Srbiji. Ono nije porušeno nego je oštećeno i može se obnoviti. Na zgradi B od 36.581 kvadrata stradalo je pet procenata – komentar je Kovačevića koji je sa Društvom arhitekata Beograda bio pokretač da zdanje dobije status kulturnog dobra.

Premda se činilo da će proglašavanjem Dobrovićevog dela za spomenik kulture staviti tačka na polemiku da li zgradama povratiti autentičnu spoljašnjost, to se nije desilo. Na zahtev Republičke direkcije za imovinu, Ministarstvo kulture pre dve godine obratilo se republičkom i gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da ponovo preispitaju status zaštićenih objekata. Ovu inicijativu, prema rečima Srboljuba Panića, zamenika direktora Republičke direkcije za imovinu, podržalo je i Ministarstvo odbrane, ali povratne informacije nije bilo.

– Tada, kao i sada, smatramo da Generalštab treba prodati. Odluku o tome donosi vlada, predlagač je formalno Direkcija za imovinu, ali inicijativu daju korisnici zdanja. Ministarstvo odbrane formalno još nije uputilo takav zahtev. Prodaja će biti otežana ako investitora prinudimo da očuva isti izgled kao pre bombardovanja. Uslovljavanje bi cenu smanjilo najmanje 30 odsto, od 100 miliona evra koliko procenjujemo da za kompleks možemo da dobijemo – objašnjava Panić.

Takvu procenu vrednosti Dobrovićevog zdanja Panić argumentuje podatkom da je sadašnji vlasnik zgrade Saveznog MUP-a u istoj ulici za urušenu zgradu „keširao” oko 30 miliona evra, dok je Generalštab, zbog veličine placa i potencijalne kvadrature, trostruko vredniji od građevine u komšiluku.

I dok država želi da zaradi što više od prodaje Dobrovićevih kuća, republički i gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture pridržavaju se stava da one treba da ostanu spomenik kulture i da „od 2005. godine do danas nije došlo ni do kakvih promena koje bi shodno Zakonu o kulturnim dobrima bile opravdani razlozi za skidanje zaštite”.

Nemar države prema ovom remek-delu je očigledan, ne samo zbog deset godina oklevanja da li da se objekti obnove ili kao ruševine prodaju, nego i zato što se dopustilo da prođe 40 godina da bi tek onda zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane bile zaštićene. Kao objašnjenje, Kovačević navodi činjenicu da je vojska nekada bila država u državi i da nije dozvoljavala „mešanje” u status dobara.

– Zgrade su pre svega bile mažene i pažene kao i drugi vredni objekti u vojnom fondu nepokretnosti. Nije reč o tome da je neko drugome nešto branio. Zdanje je uvršćeno u nacionalnu kulturnu baštinu i više nije važno kada. Zakon o kulturnim dobrima predviđa da onaj ko krši odredbe koje štite spomenike kulture može biti kažnjen i zatvorom – izričit je Kovačević.

Pojedine arhitekte ne kriju da je zaštita bila slamka spasa pred pretnjom da bi neki investitor, ne mareći za vrednost kuća, mogao da ih sravni sa zemljom.

-----------------------------------------------------------

Oko 50.000 kvadrata u centru

Zgrade Generalštaba građene su od 1956. do 1965. godine. Zgrada A ima 12.654 kvadara, a zgrada B 36.581 kvadratni metar. NATO je u dva navrata gađao zdanje (u noći 29. na 30. april,i u noći 7. na 8. maj 1999. godine).

Arhitekta Nikola Dobrović je za ovo ostvarenje dobio Oktobarsku nagradu grada. Osim izraženih kaskadnih formi, građevina je prepoznatljiva po fasadi od robusnog kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića na koji su nalegle bele uglađene mermerne ploče sa ostrva Brača.

-----------------------------------------------------------

Šta učiniti

Branislav Mitrović, arhitekta i član SANU:

Kao spomenik kulture, objekat se mora štititi u svom izvornom obliku. U svetu takva zdanja često bivaju izmenjena i prevrednovana. Rekonstrukcija zahteva tesnu vezu sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Prema novoj „investitorskoj arhitekturi” vrlo sam rezervisan. Ali ako se to radi kao autorski korektan i zaštitarski umestan postupak onda su moguće razne varijacije.

Mihajlo Mitrović, arhitekta i predsednik Akademije arhitekture Srbije:

Izmislili su da se „Ušće” ne može obnoviti, da je bezvredno, kupili ga za ništavne pare i napravili posao decenije, proširivši tajkunsko carstvo. Isti provereni novovarvarski sistem sprovodi se na Generalštabu. Očevidno je ugrožen duh i ponos Beograđana, a proces obezvređivanja remek-dela srpske arhitekture dugo traje.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta:

Spoljašnji izgled Dobrovićevih kuća treba zadržati. Veoma je važno da se u urbanoj matrici očuva ta forma jer je prepoznatljiv znak Beograda. U njihovoj unutrašnjosti neka budući investitor pravi šta želi. Bez obzira na eventualne finansijske gubitke koje bi država pretrpela da odluči da obnovi zdanje, ona to mora da podnese jer se kulturna baština ne može meriti samo novcem. Ozbiljna država kulturno blago ne prodaje na pijaci.

Daliborka Mučibabić

[objavljeno: 29/03/2009]

Nastavak na Politika...