Izvor: Blic, 30.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruševine koje svima vežu ruke
Na današnji dan se navršava tačno deset godina od kad su u NATO bombardovanju prvi put pogođene zgrade Generalštaba u Ulici kneza Miloša. Mišljenja šta treba uraditi sa ovim kompleksom u centru grada su podeljena. Neki smatraju da ih treba porušiti i prodati "lokaciju”, a drugi da ih treba rekonstruisati i vratiti im stari izgled. Međutim, činjenica je da se celu deceniju kasnije, te zgrade nalaze u potpuno istom stanju.
Zgrade Generalštaba su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gađane u bombardovanju prvi put 30. aprila, a zatim i 8. maja 1999. godine. Nalaze se u Ulici kneza Miloša pod brojevima 35 i 37 i njihova površina je oko 50.000 kvadrata. Od kad su sagrađene nisu menjane, a 2005. su stavljene pod zaštitu države, jer su, po mnogim stručnjacima, one jedno od najvrednijih arhitektonskih dostignuća u Beogradu.
Prva sagrađena zgrada u ovom kompleksu je zgrada "starog Generalštaba” u Kneza Miloša 33. Delo je ruskog arhitekte nemačkog porekla Vasilija Fjodorviča Baumgartena i radila se od 1921. do 1928. godine. Izgradnje druge dve zgrade u Kneza Miloša 35 i 37 počinje 1956. godine i to po projektu Nikole Dobrovića (1897 - 1967).
- Prvo je 1961. završena manja, odnosno zgrada A, koja je dobila i Oktobrasku nagradu grada Beograda, da bi se 1964. završila i veća, zgrada B. Manja je površine oko 12.000, a veća oko 38.000 kvadrata. Taj kompleks zgrada je u žargonu poznat i kao "Dobrovićev Generalštab” – kaže Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda.
Zgrade su proglašene za kulturno dobro 2005. godine.
- Kad su gađane u NATO bombardovanju bile su prazne, a tokom bombardovanja nije pogođen nijedan objekat pod zaštitom države. Verujem da su ranije proglašene za spomenik da ni bile ni one – smatra Kovačević.
Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, navodi da to što je Generalštab proglašen spomenikom kulture na neki način odbija potencijalne kupce.
- Pokušaj prodaje je propao dva puta. Pošto je zgrada stavljena pod zaštitu države ne sme da se ruši i onaj ko je kupi ne bi smeo da menja spoljašnji izgled, već samo unutrašnji. Zaštita države frustrira investitore, ne stimuliše ih to što im je ograničena kvadratura – smatra Bobić.
Pre dve godine bio je aktuelan predlog da se skine zaštita države i postojala je procena da je vrednost zemljišta u tom slučaju oko 100 miliona evra, dok bi u suprotnom bila 30 odsto manja.
- Da Generalštab nije proglašen kulturnim dobrom, rušenje bi bilo moguće i onda bi vrednost zemljišta bila neprocenjiva, pošto bi se onda u samom centru grada moglo izgraditi mnogo toga - smatra Đorđe Bobić
I Bobić i Kovačević se slažu u proceni da je da bi popravka bila skupa, ali da se vrednost tih zgrada ne meri novcem, jer su one proslavile arhitekturu Beograda.
- Na većoj zgradi, proporcionalno gledano, mnogo je manja šteta i ona se može lako popraviti. Na manjoj zgradi je veća šteta, ali da je bilo volje obe bi bile obnovljene. Te kuće nisu srušene, nego oštećene. Pogledajte sliku nekad i sad i prepoznaćete da su iste zgrade u pitanju. U bombardovanju je oštećena i zgrada Vlade, ali se toga niko i ne seća, pošto je odmah po završetku rata i popravljena – zaključuje Kovačević.
Iz Ministarstva odbrane redakciji „Blica" poslali su saopštenje u kojem navode da oni nemaju novca za obnovu kompleksa i da je najrealnije da se zgrade prodaju u ovom stanju.
Kao centar kulture
Na Salonu arhitekture mladi arhitekta Ivko Rakić je izneo ideju po kojoj bi kompleks Generalštaba mogao da postane centar kulture. Po ovoj ideji menjao bi se samo enterijer, a plan je da kompleks postane glavni centar za sakupljanje dela savremene umetnosti, ali i za produkciju i istraživanje. Postojali bi i prostori za izlaganje umetničkih dela i za skladištenje različitih vrsta umetničkog materijala. Takođe, ideja je i da se u kuli koja se nalazi u zgradi B smesti hotel.
Atrakcija za strance
Pored Generalštaba se obavezno slikaju stranci kad dođu Beograd. Nije im normalno da u centru grada stoje ruševine i to za njih zaista predstavlja atrkciju. Mnogi ljudi su čak predlagali i da ih ostavimo takvima kakve su sada, ali iz samopoštovanja bi trebalo da ih obnovimo, kaže Bojan Kovačević, direktor muzeja Grada.
Šta mislite da treba uraditi sa zgradom Generalštaba?
SAVA MALEŠEVIĆ
vojni penzioner (58)
S obzirom na kvalitet objekta treba je obnoviti, ali promeniti joj namenu i stvoriti hotel. Nije potrebno da kasarna bude u centru zbog bezbednosti građana, jer nikad se ne zna kada će se ponovo zaratiti.
ĐORĐE DIMITRIJEVIĆ
student mašinstva (23)
Voleo bih da se što pre renovira, jer je zgrada bila prelepa, a ovako predstavlja samo ruglo grada. Nisam za to da se proda strancima, ali nema smisla ni da bude Generalštab jer nam je vojska u lošem stanju.
ANDRIJANA MILER
studentkinja (23)
Često prolazim Nemanjinom ulicom i uvek se zgrozim kad vidim ruševine tako da jedva čekam da se nešto uradi sa njima. Predlažem da se izgradi objekat indentičan prethodnom i da predstavlja muzej.
VUK VUKIĆEVIĆ
penzioner (51)
Glupo je držati ruševine u centru gde kvadrat košta milijarde. Ako već hoće da grade spomenik onda nek ga izgrade u manjoj veličini, na primer od tri kvadrata. Zgradu treba srušiti, a prostor prodati onome ko da najviše para.
STOJANKA GRUBIĆ
dipl. pravnik (52)
Sklanjanjem ostataka zgrade ukloniće se i ružne uspomene koje nam ne trebaju. Po meni onakva zgrada i ne odgovara okruženju, ali ne treba graditi hotele ni muzeje već toliki prostor iskoristiti za park sa trgom.
JELENA ĐORĐEVIĆ
ekonomista (35)
Volela bih da se zgrada obnovi. Nije bitno da li će izgledati isto ili ne samo da ne gledam onakvo ruglo. Nadam se da će nadležni promeniti namenu objektu pošto nisam za to da tu ostane Generalštab.
M. TAŠKOVIĆ
