Izvor: Vostok.rs, 10.Jan.2016, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Republika Srpska i Srbija - NATO i EU
10.01.2016. -
Republika Srpska od svog nastanka nailazi na niz međunarodnih prekorevanja i političkih sankcija. Takođe unutar samog srpskog političkog korpusa postoje veoma suprostavljeni stavovi. Na sreću, kada su u pitanju važna pitanja za Republiku Srpsku, njeni političari su jedinstveni i principijelni. Međutim, postoje i veoma važna pitanja, političke odluke i pravci koji su veoma sporni, kako pozicije, tako i opozicije Republike Srposke, a koji određuju buduće vojno-političko >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << određenje Republike Srpske. Pre svega ovo pitanje se odnosi na odnos Republike Srpske i EU, kao i NATO pakta.
Svi političari Republike Srpske, pa skoro i Srbije, kako opozicija, tako i pozicija, su opredeljeni za pristup EU. Što se tiče NATO pakta, Srbija se za sada opredelila ustavnom odredbom o neutralnosti. U Republici Srpskoj je sasvim dugačija situacija. Predsednik Republike Srpske se izjasnio da će povodom NATO-a biti organizovan referendum. Međutim, nikada nije definisano, na kojem nivou. Takođe, niko od političara Republike Srpske ne saopštava o aktivnostima NATO-a u Republici Srpskoj, kao i o posetama NATO zvaničnika kasarnama na teritoriji Republike Srpske, a u cilju potvrđivanja „kompatibilnosti“ ovih objekata sa NATO paktom. Političari Republike Srpske su do sada uradili niz koraka ka pristupanju Republike Srpske u NATO.
O ovim pitanjima razgovarali smo sa vojno-političkim analitičarom, pukovnikom Gostimirom Popovićem.
- Kada govorimo o NATO savezu, moramo reći da je to organizacija koja pravi nered na celoj planeti, a i samim tim i na ovom prostoru. To radi već nekoliko desetina godina. Republika Srbija je jasno rekla da je vojno neutralna i na taj način je pokazala da nema nikakve želje za ulaskom u NATO savez, osim nekih minornih političkih krugova koje ne trbe uzimati za ozbiljno.
Kada govorimo Republici Srpskoj i Federaciji BiH, imamo potpuno dva suprostavljena stava i potpuno suprostavljena određenja. Republika Srpska je protiv bilo kakvivog članstva ili veza sa NATO savezom, te u u tom smislu treba naglasiti da je to narod Republike Srpske. Treba istaći da 95% naroda Republike Srpske nije za ulazak u NATO pakt. Postoje pojedini politički krugovi koji bi tu možda i nešto uradili, a takođe i politički krugovi koji kad se malo „pritisnu“, možda bi i bili za NATO. U Federaciji BiH situacija je sasvim drugačija, te je tu nesumnjivo plebiscitarna podrška.
Kada ovde dolaze predstavnici NATO saveza, treba shvatiti da je to neka peta linija komandovanja južnog krila NATO-a iz Napulja, te da oni uglavnom traže da ovde imaju neku svoju malu bazu u pohodu na Istok.
Međutim, NATO savez se sada opredelio za unitarizaciju u Sarajevu i zahteva se na svaki način da se mnoge stvari rade i reše na nivou zajedničkih organa, a ne na nivou Republike Srpske ili Federacije BiH.
Jedan od tipičnih primera je „famozno“ knjiženje vojne imovine za koju još niko ne zna koja je. Prema nekim neproverenim podacima, osnovni cilj tog knjiženja vojne imovine jeste da se „Plato Manjače“ uknjiži na Sarajevo i da to ne bude u vlasništvu Republike Sršske, te da se na taj način zabode prst u oko, i to duboko Republici Srpkoj, te da se joj pokaže da se od nje može uzimati i otimati šta god kome padne na pamet. To je trenutna suština NATO saveza na ovom prostoru i nemoguće je govoriti o nekim većim uticajima ovih iz Sarajeva za NATO savez, jer je to jedna mala grupacija, koja čak u očima NATO-a nije mnogo bitna. Ali s druge strane, Amerikanci su ih gurnuli da preko njih reše pitanje i disciplinuju Republiku Srpsku.
Republika Srpska ima svoje predstavnike u Komisiji za pristup NATO paktu. Ta Komisija radi već godinama i kroz tu Komisiju su prošle sve političke strukture Republike Srpske. Ova Komisija vrlo „dobro“ radi u smislu unitarizacije i uvaljivanja Republike Srpske u NATO, odnosno mimo donošenja odluke na referendumu o NATO-u od strane građana Republike Srpske. Kakav je Vaš stav o ovoj Komisiji u Sarajevu, kao i o političarima Republike Srpske koji su zajednički sa političarima iz Sarajeva osnovali ovu komisiju i u njoj rade?
- Kada govorimo o predstavnicima Republike Srpske u tim zajedničkim institucijama, ne postoji nijedna institucija u kojoj se do kraja nedvosmisleno ne zastupaju interesi Republike Srpske. Pogotovo u ovom delu NATO saveza, gde predstavnici Republike Srpske ne smeju da kažu ništa. Oni samo potpisiju ili se saglašavaju sa onim što im se naredilo, i to je sve. Nažalost, Republika Srpska i njena Skupština nisu usvojili mehanizam kontrole takvih ljudi u zajedničkim institucijama, a što bi morala da uradi. Možda bi konačno trebalo u 2016. godini da Narodna Skupština Republike Srpske usvoji pravila ponašanja predstavnika Republike Srpske u Sarajevu. U tom slučaju ne bi bilo bitno ko je opozicija, a ko je pozicija. Jednostavno, takva pravila se moraju usvojiti, te se kao takva moraju pretočiti u zakon, tako da onaj koji ne radi u interesu Republike Srpske treba da ponese pored moralne, političke i individualne odgovornosti i određenu, zakonsku, pa i krivičnu odgovornost.
U Republici Srpskoj sve političke opcije su opredeljene za EU, iako nikada nije istraženo mišljenje građana, pa je stoga podrška za ulazak Republike Srpske u EU veoma upitna. S druge strane se postavlja pitanje, da niko nikada nije rekao građanima da li će referendum o pristupanju EU biti na nivou Republike Srpske ili na nivou državne zajednice. Ako se vratimo u prošlost, referendum na nivou državne zajednice bio bi još jedan slučaj majorizacije jednog naroda, poništavanja ovlaštenja Republike Srpske ili čak nešto gore od toga, ako se setimo sličnog referenduma iz 1992. godine.
- Kada govorimo o EU, mnogi u Republici Srpskoj i celom regionu misle da će ulsaskom u EU dobiti po lopatu i da sakupljaju evre po ulici. Naravno, od toga nema ništa jer ispunjavanje standarda je mnogo važnije za određeni sistem nego za EU. Republika Srpska bi trebala da provodi i razvija standarde koji su dobri u okviru EU i to je vrlo lako prepoznati, a onda je nas savršeno briga da li ćemo biti u članstvu ili ne. Kada govorimo o formalnim stvarima, ulazak u EU i NATO zavisi od SAD. Mi imamo situaciju da su SAD uterale najsiromašnije članice (Bugare i Rumune), a posle je Vatikan obezbedio da u EU uđu i razmaženi „rođaci“ kao što je Hrvatska. Da li će biti referendum na ovaj ili onaj način u smislu političke teorije, najbolje je da se održe paralelni referendumi na nivou Republike Srpske i Federacije BiH te da se na taj način upare rezultati i da se pri tome zahteva da bude minimalno 70% „ZA“ od izašlih birača, pa da se na osnovu toga razgovara. To nije komplikovano za napraviti. Naravno, niko se do sada nije ni opredelio za to, niti želi da napravi jedan normalan pristup koji bi bio jednako dobar. Njihov cilj je jedna unirarizacija koja ne postoji čak ni u EU. Mi kada govorimo o Španiji, Belgiji, Nemačkoj, to su vrlo decentralizovani sistemi. Npr. Bavarska ima službeni naziv „Slobodna Država Bavarska“. Ako bi neko neko hteo da poštuje ovakav sistem kao što je u EU bilo bi lako naći rešenje, ali suprotno, traži se unitarna organizacija u Sarajevu i biće velikih nejasnoća oko ulaska u EU, mada, po meni, mi u Republici Srpskoj bi trebali napraviti ambijent takav, koji je komapatibilian sa stvarima u EU i onda je nama svejedno, da li ćemo biti unutar EU ili van nje.
Svedoci smo i određenih nesuglasica od strane političara Republike Srpse prema predsedniku Nikoliću. Naime, srpski član predsedništva državne zajednice Republike Srpske i Federacije BiH Mladen Ivanić je poručio predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da se ne meša u političke stvari Redpublike Srpske. S druge strane predsednik Nikolić je saopštio da su mu strani državnici saopštili da postoje određeni pritisci i planovi protiv Republike Srpske. Kako protumačiti ovu poruku Mladena Ivanića predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću?
- Član predsedništva državne zajednice Republike Srpske i federacije BiH koji se predstavlja, ili koga predstavljaju kao člana iz Republike Sprske je pokazao da nije predstavnik Republike Srpske niti predstavnik srpskog naroda, nego da je fluidna ličnost koja priča, a ne zna se šta priča. Priča kao da je došao sa druge planete, a ne iz Republike Srpske. Poslednji slučaj sa vrlo izbalansiranim prijateljskim i veoma odgovornim odnosom predsednika Republike Srbije prema Republici Srpskoj govori o tome da srpski član predsedništva trenutno sigurno nije predstavnik Republike Srpske, a što bi on trebao da objasni.
Intervju sa predsednikom Nikolićem
Dakle, predsednik Republike Srbije u jednom veoma korektnom, nepristrasnom i veoma jasnom određenju je saopštio da su mu strani diplomatski predstavnici koji se nalaze u Srbiji na neki način saopštili da postoje planovi koji su usmereni protiv Republike Srpske i njene destabilizacije, njenog urušavanja ili možda čak i rušenja. Takvu jednu dobronamernu informaciju svako bi na ovoj planeti veoma rado prihvatio i bio bi zahvalan onome koji ju je dao. Međutim, član Predsedništva je to uradio potpuno naopako i nepristojno i na taj način pokazao da on želi „kineske zidove“ na granici između Republike Srpske i Srbije, a ne saradnju koju mu omogućava Dejtonsko-pariski mirovni sporazum, Sporazum o specijalnim vezama Republike Srpske i Srbije, kao i saradnja koju sa obe strane Drine omogućuje jedan te isti narod. To izgleda niko nije kazao članu Predsedništva i to on izgleda ne zna. Najkraći zaključak za ovu njegovu aktivnost bio bi, „ne pada sneg da pomori svet, nego svaka zver da pokaže svoj trag“.
Ova poruka se može protumačiti kao jedna javna poruka predsednika Srbije političarima Republike Srpske. Da li bi se političari Republike Srpske trebali obratiti predsedniku Nikoliću za više informacija?
- Kada govorimo o tome šta bi trebalo da se uradi, ponovo treba krenuti od toga da je to vrlo značajna informacija, da je ona vrlo prijateljski izneta i da se zaista srpski narod treba ponositi s time da je na čelu Srbije čovek koji je takvu informaciju spreman da podeli sa svojim sunarodnicima s ove strane Drine. S druge strane, ovakav odnos člana predsedništva je preneo veoma lošu poruku i tipičan je primer dobrog đaka i loših učitelja, koji je naučio da poluistinama uznemiruje javnost i odvlači od pravih problema. Član Predsedništva je napravio jedan vrlo loš potez koji je maltene, nezapamćen u novijoj istoriji.
Kakvu poruku poslati političarima u Republici Srpskoj i Srbiji, i poziciji i opoziciji?
- Opšti zaključak bi se mogao sagledati kroz tri nivoa. Prvi je taj da aktuelne pozicione vlasti u Republici Srpskoj koje vode institucije sistema, da ih vode mnogo primerenije uslovima u kojim živimo, a ne u nekim zamišljenim ili nejasnim. Navešću ću dva primera, npr. tzv. „Strukturalni dijalog“ za koji niko živi ne zna šta je, kao i problem „Reformske agende“ za koju niko živ ne zna šta je, niti za šta služi, niti šta se od toga može dobiti. Jednostavno, ova dva procesa su jedno veliko „ništa“.
Opoziciji bi mogli poručiti da bi mogli da počnu da budu opozicija u Republici Srpskoj, a ne opozicija Republici Srpskoj, te da se konačno počne tako ponašati, jer će tek onda imati šansu da nešto uradi.
Kada govorimo o Republici Srbiji, ona treba da ide u pravcu jačanja stabilnosti, kao i politici jačanja političkog sistema. Nužno je da Srbija bude iznutra veoma jaka, uključujući naravno i Kosovo, bez ikakve dileme, a da sa Republikom Srpskom razvije, ne specijalne paralelne veze, nego zajedničke jedinstvene veze i to stvaranjem kompatibilnog i jedinstvenog sistema srpskog naroda koji konačno treba da obezbedi stabilnost srpskog naroda na Balkanu. Na kraju, poslednji zaključak bi mogao biti sledeći: Za slučaj jake Moskve na ovoj planeti, dakle jake Rusije, Beograd, odnosno Srbija može da uživa. Za slučaj jakog Beograda i jake Srbije na ovoj planeti, Banjaluka može da cveta i da peva, odnosno Republika Srpska.
Vanja Savićević,
Pogledaj vesti o: NATO
.jpg)
