Izvor: RTS, 14.Okt.2010, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen traži štit
Izgradnja protivraketnog sistema koji bi zaštitio 900 miliona stanovnika u Evropi i Severnoj Americi je obaveza NATO-a, poručio generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pozvao je zemlje članice tog saveza da odobre protivraketni sistem koji bi zaštitio Evropu i Severnu Ameriku, navodeći da je to odgovornost Alijanse.
Rasmusen je rekao da će nova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << misija NATO-a, koja treba da bude usvojena na samitu u Portugalu, sledećeg meseca, biti usmerena na racionalizaciju i reformisanje organizacije u cilju suočavanja sa novim pretnjama.
"Glavni zadatak NATO-a - da brani 900 miliona svojih stanovnika, nikad se neće promeniti, ali to mora biti savremena odbrana protiv savremenih pretnji", izjavio je Rasmusen, na sastanku ministara spoljnih poslova i odbrane država članica NATO-a.
NATO je predložio da proširi postojeći sistem raketne odbrane, da bi bila pokrivena teritorija svih zemalja članica u odbrani od raketnih napada iz država kao što su Iran i Severna Koreja, a Rasmusen je predložio da se u taj projekat uključi i Rusija.
"Pretnja je jasna, mogućnosti postoje i troškovi su ostvarljivi", rekao je Rasmusen, dodajući da će odluke koje budu donete, u naredne dve sedmice, "oblikovati budućnost najuspešnije alijanse na svetu".
Predlog o raketnoj odbrani podržavaju Sjedinjene Američke Države, ali je nejasan stav nekih evropskih vlada, koje ističu velike troškove takvog sistema.
Štit jeftiniji od Bušovog
Predloženi sistem koštao bi 279 miliona dolara i znatno je jeftiniji, ali i manje sposoban od protivraketnog sistema koji je predlagala administracija Džordža Buša, a koji je izazvao spor sa Moskvom.
Rusija se protivila postavljanju radara i protivraketnog štita blizu svojih zapadnih granica.
SAD traži da NATO bude opremljen i za razmeštanje snaga izvan tradicionalnog evropskog područja, u Avganistan ili Indijski okean, radi borbe protiv pobunjenika, odnosno pirata.
Mnoge evropske vlade, međutim, tvrde da Alijansa ne bi trebalo da se pretvori u svetskog policajca, u trenutku kada sprovode stroge mere štednje i smanjuju troškove usled ekonomske krize.
Američki sekretar odbrane Robert Gejts izrazio je zabrinutost, zbog smanjenja troškova za odbranu u Evropi i uticaja koji to može imati za SAD.
Gejts je rekao da će jedna od glavnih tema, na predstojećem samitu, biti reforma i racionalizacija masivne komandne strukture NATO-a.
Ako budu odobreni predlozi o smanjenju broja agencija Alijanse sa 14 na tri - za logistiku, nabavku i komunikacije, godišnji budžet NATO-a od 1,5 milijardi dolara godišnje biće značajno smanjen, kao i broj zaposlenih, sa 13.000 na manje od 9.000.
Pogledaj vesti o: NATO skup
