Izvor: B92, 03.Jul.2012, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen: NATO nikome ne preti
Brisel -- NATO ne preti nijednoj naciji, ali će braniti stanovništvo zemalja članica i zato gradi raketni štiti "koji nije uperen protiv Rusije",kaže Anders Fog Rasmusen.
Generalni sekretar Atlantskog saveza kaže da je NATO pozvao Rusiju da učestvuje u tom projektu jer i Rusiji je nad glavom ista pretnja, a NATO politički uopšte ne želi da napadne Rusiju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Rasmusen je rekao da nikako nisu tačne tvrdnje da NATO postaje "svetski žandarm" i upozorio je da je stanje u Siriji velika svetska opasnost po mir, da se tamo mora naći političko rešenje i da NATO nikako ne smera da u Siriji vojno interveniše.
On se saglasio s ocenom da situacija u Siriji može ugroziti i članicu NATO Tursku i imati posledice i po širi region, uključujući jug Evrope, Balkan.
Čelnik NATO je time odgovorio na pitanje Bete šta tačno znači njegovo najnovije upozorenje da je Sirija razlog za veliku zabrinutost i da li je tačno da su se tamo infiltrirali pripadnici Al-kaide i da, kako to navode i izraelski izvori, vlasti u Siriji imaju i hemijsko-biološko oružje kojeg bi se mogli dokopati islamiski ekstremisti.
Generalni sekretar NATO je dodao da je "tamo veoma složena situacija i zato što je tamošnja opozicija podeljena, ali prvo i najvažnije jeste to da izaziva gnušanje način na koji sirijske bezbednosne snage vrše nasilje nad civilnim stanovništvom".
"NATO nema namere da vojno interveniše, mi verujemo da je pravi način političko rešenje i zato je nužan snažan i jedinstven odgovor medjunarodne zajednice, a ja cenim to što je Kontakt grupa (za Siriju) u Zzenevi prošlog vikenda usvojila veoma jasne zaključke i predložila prelaz na demokratiju u Siriji", rekao je čelnik NATO.
Rasmusen je podvukao da je "sada od presudne važnosti da se ti zaključci sprovedu" i pozvao "celu medjunarodnu zajednicu da izvrši najveći mogući pritisak na režim (Bašara al) Asada kako bi se sproveo UN plan od šest tačaka Kofija Anana i omogućio demokratski prelaz".
"Jasno je da situacija u Siriji može imati posledice po region, uključujući naravno upliv na Tursku, članicu NATO koja je sused Sirije, a videli smo da je došlo do tragičnog incidenta s turskim avionom i osudjujemo najoštrije obaranje tog aviona od strane sirijskih snaga", podvukao je čelnik Atlantskog saveza.
"To je primer koliko je situacija opasna, a još jednom ponavljam da mi nemamo namere da se vojno uplićemo u sirijsku situaciju zato što
smo uvereni da je političko rešenje ono pravo i odgovor na stanje u Siriji", dodao je.
Upitan kako vidi činjenicu da Moskva s velikom zabrinutošću gleda na izgradnju američkog i NATO "raketnog štita" u Evropi, jer smatra da je to pretnja Rusiji, Rasmusen je uzvratio da to uopšte nije osnovano.
"Zato što Rusiji takodje preti, ili može pretiti raketni napad, takodje je u njihovom (ruskom) interesu da se izgradi delotvorna odbrana od raketnih udara, tako da ako mi uspostavimo saradnju izmedju NATO raketnog sistema i ruskog raketnog sistema, možemo da stvorimo opštu mnogo delotvorniju zaštitu", naveo je Rasmusen.
"Otud smo i pozvali Rusiju da se to uradi i da jasno pokažemo da naš sistem nije uperen protiv Rusije, a, štaviše, predočili smo Rusiji da naš sistem čak i tehnički nije sposoban da zapreti Rusiji, nije osmišljen da joj bude pretnja, što su naši stručnjaci i preneli ruskim stručnjacima i oni to znaju", naglasio je generalni sekretar Atlantskog saveza.
Rsmusen je napomemnuo da NATO ni politički naravno nema "nikakve namere da napadne Rusiju" i podsetio da su NATO i Rusija pre petnaest
godina potpisali zajednički dokument o saradnji, u kojem su stavili do znanja da jedni protiv drugih neće upotrebiti silu.
"NATO ostaje privržen toj deklaraciji i mi nećemo upotrebiti silu protiv Rusije i nadamo se da je i Rusija privržena toj izjavi i da neće upotrebiti silu protiv nas... Ne bismo ni očekivali da Rusija primeni silu protiv nas, tako da politički mi, razume se, nemamo nameru da napadnemo Rusiju", rekao je.
Konačno, dodao je Rasmusen "mi smo rekli Rusima da bi najbolji način da se oni uvere da naš sistem nije uperen protiv njih bio da sad s nama saradjuju i, štaviše, predložili smo da uspostavimo dva centra sa zajedničkim štabom".
"Oni bi mogli biti okvir za razmenu podataka, pripreme vežbi, zajedničke procene pretnji, itd, tako da Rusi mogu da vide da naš sistem nije pretnja Rusiji", dodao je generalni sekretar NATO u intervjuu Beti.
