Izvor: RTS, 03.Jul.2012, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasmusen: Korak po korak do NATO

Nova koaliciona vlada u Beogradu uveriće se da je budućnost Srbije u evroatlanskim strukturama, kaže generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Mislim da Srbija pripada zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i NATO-a, kaže Rasmusen, ali napominje da je na srpskom narodu da to odluči.

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je, u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << agenciji Beta, da "misli da će se i nova koaliciona vlada u Beogradu uveriti da budućnost Srbije leži u evroatlantskim strukturama, prvo i najpre u Evropskoj uniji i onda korak po korak kroz jačanje partnerstva s Atlantskim savezom".

"Ja bih veoma voleo da dođe do napretka u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i u tom cilju je takođe od suštinskog značaja da Srbija sagleda da je nužno naći konstruktivno, političko rešenje za Kosovo", istakao je Rasmusen.

Čelnik NATO kaže da na Zapadni Balkan gleda "kao na jedan nezavršeni posao".

"Posle kraja hladnog rata smo uspeli da ponovo ujedinimo Evropu, kroz saradnju EU i NATO smo stvorili potpuni trajni mir. Ali i dalje nam nedostaje nešto na Zapadnom Balkanu i mnoge zemlje regiona teže tome da postanu ne samo članice EU, već i NATO", rekao je Rasmusen.

"Kad se pogleda na geografsku kartu, mislim da Srbija pripada toj zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i možda takođe NATO", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Na pitanje kako gleda na to što će u novoj vladi Srbije biti i stranke koje nisu naklonjene jačanju veza sa NATO i da li možda strahuje da to može dovesti u pitanje dalje odnose Alijanse i Srbije, Rasmusen je odgovorio da "u potpunosti poštuje ono što će, na kraju krajeva, biti odluka samih Srba".

"Niko nije prisiljen da postane član NATO, mada su mnoge zemlje u Evropi ušle u NATO, jer je to bio najuspešniji vojni savez, dobar za bezbednost i odbranu, ali i dobra snaga kad je reč o ostvarivanju reformi vojnih struktura", istakao je Rasmusen.

Prema njegovim rečima, NATO je pokrenuo novi koncept koji se zove "mudra odbrana" i koji se sastoji od udruživanja i zajedničkog korišćenja sredstava, jer je pojedinačnim državama sve teže da svaka zasebno nabavljaju skupu opremu naglasivši da veruje da bi "Srbija takođe mogla imati koristi od toga".

Rasmusen: Razumem Srbe

Rasmusen je rekao da razume da u Srbiji "možda postoji određena surevnjivost u odnosu na NATO, imajući u vidu istoriju".

"Ja razumem osećanja i brigu, ali takođe smatram da Srbi žele napredak i da gledaju u budućnost, umesto u prošlost. I to je i moj poziv da udružimo trud da se ostvari napredak na Zapadnom Balkanu, kad je reč o ekonomiji i kad je u pitanju bezbednost", rekao je generalni sekretar NATO.

Na pitanje da li u NATO postoji zabrinutost zbog činjenice da neki od budućih partnera u srpskoj vladinoj koaliciji žele tešnje odnose s nekim drugim svetskim silama izvan NATO i zapadnog saveza, poput Rusije ili Kine, Rasmusen je naglasio da je to "potpuno suverena odluka svake nacije".

"Mi snažno verujemo u temeljno načelo da svaka pojedinačna, suverena nacija ima pravo da odluči o sklapanju savezništva s nekim. Mada, kad to kažem, a pogledam geografski položaj Srbije, mislim da je razumno Srbiju videti u zapadnobalkanskom kontekstu i kao zemlju koja će biti buduća članica Evropske unije", istakao je Rasmusen.

"Tu je, međutim, jedna veoma važna stvar, a to je da bi neka zemlja kandidat postala članica EU, ona mora ispuniti niz merila koja su veoma podudarna s merilima nužnim da se postane član NATO", ocenio je generalni sekretar NATO-a.

Ta merila i uslovi se, prema rečima Rasmusena, "dopunjavaju, pa kad neka zemlja ostvari merila da postane članica jedne od ovih organizacija, učinila je time takođe veoma važan korak da uđe u redove i one druge organizacije, pod uslovom da to želi, jer je to suverena nacionalna odluka".

Rasmusen je u intervjuu Beti rekao da je moguće da neka zemlja bude članica EU, a da nije punopravni član NATO, da ujedno bude činilac stabilnosti i mira i da ima odlične veze s Atlantskim savezom kroz Partnerstvo za mir ili na drugi način.

Alijansa garant mira na Balkanu 

"NATO je bio garant mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu u poslednjih deset godina, a na Kosovu je to činio na nepristrasan i statusno neutralan način na dobrobit svih, uključujući srpsku zajednicu i nadam se da će to uvažiti Srbi", istakao je Rasmusen.

Na pitanje kako gleda na odnose Srbije i NATO kroz Partnerstvo za mir i postoje li polja na kojima se ta saradnja može dalje podstaći i pospešiti, Rasmusen je uzvratio da se više može učiniti kroz obuku, obrazovanje i vežbe.

Upitan kakvi su izgledi da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina napreduju ka tešnjim odnosima i možda počnu i pregovore o članstvu s NATO, Rasmusen je odgovorio da smatra da bi "možda bilo malo prerano da se govori o datumima".

Dodao je da je kad je reč o Skoplju, NATO još pre četiri godine na samitu u Bukureštu iskazao spremnost da počne pregovore o članstvu "čim se nađe obostrano zadovoljavajuće rešenje oko imena s Atinom".

"Crna Gora je ostvarila upečatljiv napredak, Podgorici smo dali Akcioni plan za članstvo i u tom okviru su Crnogorci mnogo šta uradili na istinskom preobražaju svog društva i krenuli ka članstvu u NATO", rekao je Rasmusen.

Generalni sekretar NATO-a kaže da je u slučaju Bosne i Hercegovine odobren Akcioni plan za članstvo uz određene uslove, a to znači da se sprovedu reforme na polju vojne imovine, "tako da to veoma zavisi od same Bosne i Hercegovine".

Rasmusen je ponovio da je rano da se govori o datumima ulaska u članstvo.

"Ali, imamo veoma jasnu želju da sve države Zapadnog Balkana budu ugrađene u evroatlantske strukture, uključujući, naravno, Srbiju", zaključio je generalni sekretar NATO-a.

Nastavak na RTS...

RTS: Rasmusen: Korak po korak do NATO-a