Izvor: RTS, 03.Jul.2012, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen: Korak po korak do NATO-a
Nova koaliciona vlada u Beogradu uveriće se da je budućnost Srbije u evroatlanskim strukturama, kaže generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Mislim da Srbija pripada zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i NATO-a, kaže Rasmusen, ali napominje da je na srpskom narodu da to odluči.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je, u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << agenciji Beta, da "misli da će se i nova koaliciona vlada u Beogradu uveriti da budućnost Srbije leži u evroatlantskim strukturama, prvo i najpre u Evropskoj uniji i onda, korak po korak, kroz jačanje partnerstva s Atlantskim savezom".
"Ja bih veoma voleo da dođe do napretka u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i u tom cilju je, takođe, od suštinskog značaja da Srbija sagleda da je nužno naći konstruktivno, političko rešenje za Kosovo", istakao je Rasmusen.
Čelnik NATO-a kaže da na Zapadni Balkan gleda "kao na nezavršeni posao".
"Posle kraja Hladnog rata uspeli smo da ponovo ujedinimo Evropu, kroz saradnju EU i NATO-a smo stvorili potpuni trajni mir. Ali i dalje nam nedostaje nešto na Zapadnom Balkanu i mnoge zemlje regiona teže tome da postanu ne samo članice EU, već i NATO-a", rekao je Rasmusen.
"Kad se pogleda na geografsku kartu, mislim da Srbija pripada toj zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i možda, takođe, NATO-a", rekao je generalni sekretar NATO-a.
Na pitanje kako gleda na to što će u novoj vladi Srbije biti i stranke koje nisu naklonjene jačanju veza sa NATO-om i da li možda strahuje da to može dovesti u pitanje dalje odnose Alijanse i Srbije, Rasmusen je odgovorio da "potpuno poštuje ono što će, na kraju krajeva, biti odluka samih Srba".
"Niko nije prisiljen da postane član NATO-a, mada su mnoge zemlje u Evropi ušle u NATO, jer je to bio najuspešniji vojni savez, dobar za bezbednost i odbranu, ali i dobra snaga kad je reč o ostvarivanju reformi vojnih struktura", istakao je Rasmusen.
Prema njegovim rečima, NATO je pokrenuo novi koncept "mudra odbrana" i koji se sastoji od udruživanja i zajedničkog korišćenja sredstava, jer je pojedinačnim državama sve teže da svaka zasebno nabavljaju skupu opremu naglasivši da veruje da bi "Srbija, takođe, mogla imati koristi od toga".
Rasmusen: Razumem Srbe
Rasmusen je rekao da razume da u Srbiji "možda postoji određena surevnjivost u odnosu na NATO, imajući u vidu istoriju".
"Ja razumem osećanja i brigu, ali, takođe, smatram da Srbi žele napredak i da gledaju u budućnost, umesto u prošlost. I to je i moj poziv da udružimo trud da se ostvari napredak na Zapadnom Balkanu, kad je reč o ekonomiji i kad je u pitanju bezbednost", rekao je generalni sekretar NATO-a.
Na pitanje da li u NATO-u postoji zabrinutost zbog činjenice da neki od budućih partnera u srpskoj vladinoj koaliciji žele tešnje odnose s nekim drugim svetskim silama izvan NATO-a i zapadnog saveza, poput Rusije ili Kine, Rasmusen je naglasio da je to "potpuno suverena odluka svake nacije".
"Mi snažno verujemo u temeljno načelo da svaka pojedinačna, suverena nacija ima pravo da odluči o sklapanju savezništva s nekim. Mada, kad to kažem, a pogledam geografski položaj Srbije, mislim da je razumno Srbiju videti u zapadnobalkanskom kontekstu i kao zemlju koja će biti buduća članica Evropske unije", istakao je Rasmusen.
"Tu je, međutim, jedna veoma važna stvar, a to je da bi neka zemlja kandidat postala članica EU, ona mora ispuniti merila koja su veoma podudarna s merilima nužnim da se postane član NATO-a", ocenio je generalni sekretar NATO-a.
Ta merila i uslovi se, prema rečima Rasmusena, "dopunjavaju, pa kad neka zemlja ostvari merila da postane članica jedne od ovih organizacija, učinila je time, takođe, veoma važan korak da uđe u redove i one druge organizacije, pod uslovom da to želi, jer je to suverena nacionalna odluka".
Rasmusen je u intervjuu Beti rekao da je moguće da neka zemlja bude članica EU, a da nije punopravni član NATO-a, da ujedno bude činilac stabilnosti i mira i da ima odlične veze s Atlantskim savezom kroz Partnerstvo za mir ili na drugi način.
Alijansa garant mira na Balkanu
"NATO je bio garant mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu u poslednjih deset godina, a na Kosovu je to činio na nepristrasan i statusno neutralan način na dobrobit svih, uključujući srpsku zajednicu i nadam se da će to uvažiti Srbi", istakao je Rasmusen.
Na pitanje kako gleda na odnose Srbije i NATO-a kroz Partnerstvo za mir i postoje li polja na kojima se ta saradnja može dalje podstaći i pospešiti, Rasmusen je uzvratio da se više može učiniti kroz obuku, obrazovanje i vežbe.
Upitan kakvi su izgledi da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina napreduju ka tešnjim odnosima i možda počnu i pregovore o članstvu s NATO-om, Rasmusen je odgovorio da smatra da bi "možda bilo prerano govoriti o datumima".
Dodao je da je, kad je reč o Skoplju, NATO još pre četiri godine na samitu u Bukureštu iskazao spremnost da počne pregovore o članstvu "čim se nađe obostrano zadovoljavajuće rešenje oko imena s Atinom".
"Crna Gora je ostvarila upečatljiv napredak, Podgorici smo dali Akcioni plan za članstvo i u tom okviru su Crnogorci mnogo šta uradili na istinskom preobražaju svog društva i krenuli ka članstvu u NATO-u", rekao je Rasmusen.
Generalni sekretar NATO-a kaže da je u slučaju Bosne i Hercegovine odobren Akcioni plan za članstvo uz određene uslove, a to znači da se sprovedu reforme na polju vojne imovine, "tako da to veoma zavisi od same Bosne i Hercegovine".
Rasmusen je ponovio da je rano da se govori o datumima ulaska u članstvo.
"Ali, imamo veoma jasnu želju da sve države Zapadnog Balkana budu ugrađene u evroatlantske strukture, uključujući, naravno, Srbiju", zaključio je generalni sekretar NATO-a.
