Izvor: Blic, 21.Maj.2010, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen: Kfor će imati 2.000 pripadnika
Generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen izjavio je danas u Prištini da će NATO smanjiti broj vojnika na Kosovu i Metohiji, a da je krajnji cilj Alijanse da u pokrajini ima 2.000 pripadnika. Rasmusen: Ostaćemo na Kosovu koliko bude potrebno da završimo posao
Generalni sekretar Rasmusen je na konferenciji za novinare posle susreta sa komandantom Kfora Markusom Bentlerom najavio da će u sledećoj fazi od ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 10 hiljada vojnika koliko ih je trenutno, ostati njih oko 5.700.
"Bezbednosna situacija nastavlja da se popravlja. Naravno, postoje političke komplikacije i povremeni bezbednosni incidenti, ali je generalni trend stabilan i u dobrom je pravcu”, mišljenja je Rasmusen.
Rasmusen je naglasio da će i kada Kfor "okonča svoju tranziciju (do nivoa) odvraćajućeg prisustva", pored više od 2.000 vojnika na terenu imati još mnogo više u rezervi.
"Ostaćemo koliko to bude potrebno da završimo posao. Još je rano postaviti bilo kakav rok. Mi smo odredili samo pravac”, dodao je Rasmusen.
Rasmusen je u odgovoru na novinsarsko pitanje kazao da podržava istragu koju Misija Evropske unije za vladavinu prava (Euleks) vodi u pokrajini zbog korupcije, protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je dodao da se to pitanje više tiče sudstva i samog Euleks.
Poseta Dečanima
Delegacija NATO, u kojoj su načelnik Vojnog Komiteta NATO, admiral Giampaolo di Paola i komandant Zajedničkih snaga komande u Napulju, admiral Mark Fitdžerald, posetili su zatim severni deo pokrajine, a potom i pravoslavni manastir Visoki Dečani.
Rasmusen je zatražio od građana Kosmeta da se nauče na ovakve i ostale istrage, jer je to jedini način da pokrajina ide napred.
"Ljudi koji krše zakon treba da odgovaraju za to,", rekao je Rasmusen.
Komandant Kfora, nemački general Bentler, obećao je da će u slučaju pogoršavanja bezbednosne situacije na Kosovu, Kfor brzo reagovati.
Rasmusen i Bentler su osudili napad na Kfor koji se desio par dana ranije u severnom delu Mitrovice, ocenjujući da je to bio pojedinačan čin.
Vladika Teodosije razgovarao s Rasmusenom
Episkop lipljanski Teodosije rekao je danas generalnom sekretaru NATO-a Andersu Fogu Rasmusenu da je zabrinut znog niza napada na Srbe povratnike u selu Žač kod Istoka.
Kako je objavio Radio KiM iz Čaglavice, vladika je u manastiru Visoki Dečani u razgovoru s Rasmusenom i desetoricom ambasadora zemalja članica NATO-a ocenio da su napadi pokazali da za Srbe povratnike na Kosovu još nema minimuma sloboda i garancija za normalan i bezbedan život.
Vladika Teodosije je rekao da je zabrinut i zbog toga što je na Kosovu isključen signal mobilnih operatora iz Srbije.
"Ovakvi postupci, koji su na žalost vršeni uz aktivno učešće kosovske policije koja je obezbeđivala uništavanje telekomunikacione opreme, dodatno otežavaju život srpskog naroda i dovode u pitanje njegovu budućnost na ovim prostorima", kazao je vladika lipljanski.
Prema njegovim rečima, mnogi srpski povratnici, kao i SPC suočavaju se s velikim problemima pri rešavanju imovinskih prava.
"Više od polovine imanja manastira Dečani još nije priznato od strane lokalnih vlasti i prošle godine manastiru je direktno prećeno od strane ekstremnih grupa u ovom delu Kosova zbog pitanja manastirske zemlje", naveo je vladika i dodao da je Crkva po svojoj prirodi otvorena za dijalog sa svim ljudima dobre volje.
Dodao je da je stav SPC da zaštita najvažnijih pravoslavnih svetinja na Kosovu treba da ostane u nadležnosti Kfora, jer bi prenos tih ovlašćenja na Policiju Kosova "stvorilo ozbiljne probleme" i "potpuno je neprihvatljivo za SPC".
Kako navodi KiM radio, generalni sekretar NATO-a je naveo da Kfor ne može beskonačno da ostane na Kosovu, ali da će sve odluke o zaštiti srpskih pravoslavnih svetinja biti donete nakon vrlo pažljivih analiza i u neposrednom dijalogu sa predstavnicima zajednica i Crkve.
Rasmusen je istakao privrženost NATO-a da se stvore još bolji uslovi za život svih na Kosovu i da je potrebno da predstavnici zajednica na Kosovu budu još aktivniji u medjusobnom dijalogu i rešavanju važnih pitanja.
