Izvor: B92, 03.Jul.2012, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasmusen: Balkan, nezavršen posao

Brisel -- Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen smatra da će se i nova koaliciona vlada u Beogradu uveriti da budućnost Srbije leži u evroatlantskim strukturama.

"Ja bih veoma voleo da dođe do napretka u odnosima Srbije sa Evropskom unijom i u tom cilju je takođe od suštinskog značaja da Srbija sagleda da je nužno naći konstruktivno, političko rešenje za Kosovo", istakao je Rasmusen u intervjuu agenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beta.

Čelnik NATO kaže da na Zapadni Balkan gleda "kao na jedan nezavršeni posao".

"Posle kraja hladnog rata smo uspeli da ponovo ujedinimo Evropu, kroz saradnju EU i NATO smo stvorili potpuni trajni mir... Ali i dalje nam nedostaje nešto na Zapadnom Balkanu i mnoge zemlje regiona teže tome da postanu ne samo članice EU, već i NATO", rekao je Rasmusen i dodao da "kad se pogleda na geografsku kartu, misli da Srbija pripada toj zajednici naroda koji teže ulasku u redove EU i možda takođe NATO".

Rasmusen je ocenio da je stanje na severu Kosova "zabrinjavajuće" i pozvao sve strane da nađu miroljubivo rešenje za tamošnji sukob, naglasivši da se mora naći političko rešenje za Kosovo i da podele Kosova neće biti. On je rekao da je "važno da se tom pitanju priđe korak po korak, a prvi korak je da se ostvari napredak u dijalogu Beograd-Priština pod okriljem Evropske unije".

On je ponovio da je NATO već odložio smanjenje broja trupa Kfora zbog "rovite situacije na severu Kosova" i da će za neko vreme i dalje na Kosovu imati između pet i šest hiljada vojnika.

Na pitanje kako gleda na to što će u novoj vladi Srbije biti i stranke koje nisu naklonjene jačanju veza sa NATO i da li možda strahuje da to može dovesti u pitanje dalje odnose NATO i Srbije Rasmusen je odgovorio da "u potpunosti poštuje ono što će, na kraju krajeva, biti odluka samih Srba".

"Niko nije prisiljen da postane član NATO, mada su mnoge zemlje u Evropi ušle u NATO jer je to bio najuspešniji vojni savez, dobar za bezbednost i odbranu, ali i dobra snaga kad je reč o ostvarivanju reformi vojnih struktura", dodao je.

Rasmusen je naveo da je NATO pokrenuo novi koncept koji zove "mudra odbrana" i koji se sastoji od udruživanja i zajedničkog korišćenja sredstava, jer je pojedinačnim državama sve teže da svaka zasebno nabavljaju skupu opremu naglasivši da veruje da bi "Srbija takođe mogla imati koristi od toga".

Rasmusen je rekao da razume da u Srbiji "možda postoji određena surevnjivost u odnosu na NATO, imajući u vidu istoriju".

"Ja razumem osećanja i brigu, ali takođe smatram da Srbi žele napredak i da gledaju u budućnost, umesto u prošlost... I to je i moj poziv da udružimo trud da se ostvari napredak na Zapadnom Balkanu, kad je reč o ekonomiji i kad je u pitanju bezbednost", rekao je generalni sekretar NATO.

Na pitanje da li u NATO postoji možda neka zabrinutost zbog činjenice da neki od budućih partnera u srpskoj vladinoj koaliciji žele tešnje odnose s nekim drugim svetskim silama, izvan NATO i zapadnog saveza, kao što su to Rusija ili Kina i druge, Rasmusen je stavio do znanja da ponovo želi da naglasi da je to "potpuno suverena odluka svake nacije".

"Mi snažno verujemo u temeljno načelo da svaka pojedinačna, suverena nacija ima pravo da odluči o sklapanju savezništva s nekim", istakao je.

"Mada, kad to kažem, a pogledam geografski položaj Srbije, mislim da je razumno Srbiju videti u zapadnobalkanskom kontekstu i kao zemlju koja će biti buduća članica Evropske unije", dodao je Rasmusen.

Na pitanje da li smatra da Srbija možda može biti oštećena ako želi da uđje u EU, a možda ne bude želela da postane članica NATO Rasmusen je ponovio da je "moguće biti član EU, a ne i NATO, jer je 21 država članica obe ove organizacije, a u EU ima članica koje nisu u NATO, mada sve one imaju snažne partnerske odnose s Atlantskim savezom".

"Tu je, međutim, jedna veoma važna stvar, a to je da bi neka zemlja kandidat postala članica EU, ona mora ispuniti niz merila koja su veoma podudarna s merilima nužnim da se postane član NATO", dodao je.

Ta merila i uslovi se, prema rečima generalnog sekretara NATO, "dopunjavaju, pa kad neka zemlja ostvari merila da postane članica jedne od ovih organizacija, učinila je time takodje veoma važan korak da udje u redove i one druge organizacije, pod uslovom da to želi, jer je to suverena nacionalna odluka".

Rasmusen je u intervjuu Beti rekao da je "moguće" da neka zemlja bude članica EU a da nije punopravni član NATO, da ujedno bude činilac stabilnosti i mira i da ima odlične veze s Atlantskim savezom kroz Partnerstvo za mir ili na drugi način.

"Da, to je moguće, jer ima članica EU koje nisu članice NATO, ali ja sam upotrebio izraz evroatlantske integracije zato što bih jako voleo da dođe do jačanja veza izmedju Srbije i NATO", naveo je čelnik Atlantskog saveza.

"NATO je bio jemac mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu za poslednjih deset godina, a na Kosovu je to činio na nepristrasan i statusno neutralan način na dobrobit svih, uključujući srpsku zajednicu i nadam se da će to uvažiti Srbi, uključujući ljude u Srbiji", dodao je Rasmusen.

Na pitanje kako gleda odnose Srbije i NATO kroz Partnerstvo za mir i postoje li polja na kojima se ta saradnja može dalje podstaći i pospešiti, Rasmusen je uzvratio da se više može učiniti kroz obuku, obrazovanje i vežbe.

"Svi uvažavaju činjenicu da NATO ima veoma visoke standarde i da je NATO najsnažniji vojni savez u svetu, tako da mislim da je pošteno reći da možemo podići taj standard kroz saradnju NATO vojnih snaga i srpskih vojnih snaga", rekao je i dodao da je saradnja moguća i kada je u pitanju modernizacija opreme.

Upitan kakvi su izgledi da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina napreduju ka tešnjim odnosima i možda počnu i pregovore o članstvu

s NATO, Rasmusen je odgovorio da smatra da bi "možda bilo malo prerano da se govori o datumima".

Dodao je da je kad je reč o Skoplju, NATO još pre četiri godine na samitu u Bukureštu odlučili, iskazao spremnost da počne pregovore o članstvu "čim se nadje obostrano zadovoljavajuće rešenje oko imena (s Atinom)".

"Crna Gora je ostvarila upečatljiv napredak, Podgorici smo dali Akcioni plan za članstvo i u tom okviru su Crnogorci mnogo šta uradili na istinskom preobražaju svog društva i krenuli ka članstvu u NATO", rekao je Rasmusen ali je napomenuo da "iako smo na pravom putu" ipak "ostaje još određeni posao da se uradi".

Rasmusen je rekao da je u slučaju Bosne i Hercegovine odobren Akcioni plan za članstvo uz određene uslove, a to znači da se sprovedu reforme na polju vojne imovine, "tako da to veoma zavisi od same Bosne i Hercegovine".

Rasmusen je ponovio da je rano da se govori o datumima ulaska u članstvo. "Ali, imamo veoma jasnu želju da sve države Zapadnog Balkana budu ugradjene u evroatlantske strukture, uključujući, naravno, Srbiju", istakao je generalni sekretar NATO u intervjuu agenciji Beta.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na B92...