Izvor: Večernje novosti, 26.Maj.2015, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radoš Bajić: Iver pao daleko od klade
O Bože... Kakva velika i ničim zaslužena čast za moju malenkost? U autorskom tekstu koji su objavile "Novosti", u svom prvom obraćanju posle rehabilitacije njegovog dede Dragoljuba Draže Mihailovića koje je ustreptala Srbija željno iščekivala - ponosni unuk našeg Čiče gospodin Vojislav Mihailović me je pomenuo. Doduše, kroz atribut. U pasusu sa "megazvezdama nešeg političkog cirkuzišta" i "Nato feminternom" - apostrofiran >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sam i istaknut u podnaslovu kao "bulajićevsko-bajićevski performeri". Priznajem, prepoznao sam se. Još mi se crvene uši i bride obrazi od stramote i stida. Mada sam jedno vreme gajio nadu da je unuk čuvenog prezimena možda mislio na braću Bajić... Ali, kada je ustvrdio da su "performeri" želeli da se "ugrade u presudu o rehabilitaciji njegovog dede ili postanu deo nje", shvatio sam da se ne radi o mojim časnim prezimenjacima. Oni pevaju neke druge pesme, a nikada onu: Trla baba lan, da joj prođe dan... Gord zbog zakasnele pravde koja je verujem najviše obradovala njega i druge Čičine potomke, što je za svaki respekt - ali i sve srpske patriote i rodoljube - unuk Vojislav je dočekao dan da nam svima odbrusi i podeli packe. Svakom prema zasluzi. I da nam jasno i glasno kaže - dalje od mog dede!? Nejasno je, da li unuk Vojislav nije imao kuraži da poimence kaže - ko su "Nato četnici" o kojima govori? Pa njegovi donedavni drugovi sa kojima je godinama razvijao barjak slobode i pravde na Ravnoj gori moraju da nagađaju na koga je mislio. O kome se radi? Nije teško naslutiti, ali, za čuđenje je što nije imenovao velikog antifašistu i borca za očuvanje tekovina NOB druga Ivicu Dačića, koji se ovih dana ne skida sa RTS i ne prestaje da bljuje vatru protiv presude postupajućeg suda. Pritom, stvarajući nedoumicu - da li govori u ime svoje partije ili Vlade Srbije čiji je potpresednik i ministar inostranih poslova. Unuk nije pomenuo ni drugog člana Vlade - ministra policije Stefanovića, koji se nezadvovoljan presudom oglasio jer su, kako je izjavio, "njegovi preci bili na drugoj strani"? "Žutog" Stefanovića, i namrgođenog Nenada Čanka, i mnoge koji su se ovih dana gromoglasno usprotivili jer smatraju da će rehabilitacija njegovog dede da nas vrati u zadnju klupu evropskih integracija - unuk Vojislav je poštedeo. Ali, mene nije? Ako ne računam nebeske - Svetog Savu i kneza Lazara, ni istorijske gromade poput predsednika SAD Trumana i francuske republike De Gola, pored mrtvog ustaškog poglavnika Pavelića - unuk Vojislav je pomenuo samo mene živoga. Doduše, u tandemu sa velikim jugoslovenskim rediteljom i Titovim štićenikom Veljkom Bulajićem. Ako mu je volja, neka se sa zagrebačkog Pantovčaka oglasi vremešni Bulajić - za koga slutim da se svojim filmovima "Kozara" i "Bitka na Neretvi" zamerio uvređenom unuku. Što se mene tiče, prihvatam kritiku i krivicu. Da pogađam - kriv sam jer sam uz nesagledivo veliku cenu prvi filmski entuzijasta koji je na ekran nacionalne televizije izveo anatemisanog Dražu. Kriv sam jer sam autor TV serije "Ravna gora" i igranog filma "Za kralja i otadžbinu"! Tu krivicu mi niko nikada ne može oduzeti. U svoju odbranu nemam šta da dodam. Ali mogu da se zapitam: Misli li unuk Vojisav da pokojni Čiča pripada samo njemu - ili je sastavni i neraskidivi deo srpskog pamćenja, srpske golgote i sramote? Šta vidi loše u tome da se svaki Srbin koji je dočekao "ugradi u presudu i postane deo iste", jer je posle sedam decenija makar delimično ispravila nepravdu učinjenu Mihailoviću, ali i celom rodoljubivom i slobodoljubivom srpskom narodu? Ima li unuk Vojislav ambicije da bude cenzor i revizor nacionalnih osećanja Srba među kojima gotovo da nema porodice koja nije krvarila zbog odanosti "kralju i otadžbini", zbog vere u pukovnika sa Ravne gore, zbog strahote bratoubilaštva i strašne komunističke osvete, koja je po završetku Drugog svetskog rata u Srbiji odnela preko osamdeset hiljada ljudskih života... I na kraju, pogotovu danas u ovom velikom trenutku za ceo srpski rod, posle presude o rehabilitaciji koju je srpsko pravosuđe, izloženo neverovatnim političkim i ostalim pritiscima, smoglo snage da donese - kao krvni naslednik legendarnog Čiče, umesto da unuk Vojislav deluje u duhu pomirenja, sloge i sveopšteg oprosta među Srbima, on sem što nosi bradu - pokazuje da se ničim "nije izbacio na dedu". Kako bi rekli moji seljaci. Umesto da pošalje pomiriteljske, blagorodne i blagougodne poruke srpskom narodu, umesto da se ugleda na reči Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja koji govori o rehabilitaciji Draže Mihailovića kao odrednici za početak konačnog pomirenja među Srbima - unuk Vojislav džangriza, etiketira, maliciozno likuje, optužuje, reži i zavađa. Što demantuje staru narodnu izreku da iver ne pada daleko od klade. Primer unuka Vojislava, nažalost, pokazuje nenadoknadivo i dijametralno suprotno.
Nastavak na Večernje novosti...
