Izvor: Politika, 06.Okt.2014, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin je dao poklon NATO-u
Sve što se dogodilo od prošle jeseni do danas samo je poguralo Ukrajinu ka veoma bliskim odnosima sa EU i NATO, čemu se Rusija protivi
Iako mnogi analitičari ocenjuju da je izbijanjem ukrajinske krize svet polako ušao u novi hladni rat, predsednica Nemačkog Maršalovog fonda Karen Donfrid nije saglasna s tim jer smatra da se svet promenio u minulih 25 godina otkad se poslednji hladni rat završio. U razgovoru za „Politiku” ona ističe da se i Rusija promenila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a da je svet sada znatno ujedinjeniji i međusobno zavistan te da je stoga veoma teško zamisliti povratak hladnog rata. Na pitanje kako to da retorika lidera sasvim liči na hladnoratovsku, Donfridova, koja je do aprila ove godine bila specijalni pomoćnik predsednika SAD Baraka Obame, kaže da „to nije novi hladni rat već da se mi, Amerikanci i Evropljani, suočavamo sa suštinskim izazovom za našu zajedničku politiku koju smo sprovodili od kraja Hladnog rata”.
„Ta politika nastoji da učini Evropu slobodnom. Tradicionalna fraza koju smo koristili je nada u širenje demokratije, napretka i vladavine prava na istok evropskog kontinenta. I bili smo veoma uspešni u tome ako pogledate proširenje NATO-a i Evropske unije. Ali, ta politika je zasnovana na pretpostavci da je Rusija donela stratešku odluku da joj je saradnja sa Zapadom mnogo više u interesu nego ulazak u dikretne sukobe sa SAD i Evropom”, kaže Donfridova, koja je američki ekspert za Evropu i američku spoljnu politiku. „Posle nelegalne aneksije Krima, jasno je da ta pretpostavka nije istinita. Rusija je spremna da uđe u direktan sukob sa Zapadom. To je donelo ozbiljne posledice na politiku koju sprovodimo, a bez sumnje taj izazov je uticao negativno na odnose sa Rusijom”.
Ali Rusi će Vam reći da su oni bazirali politiku na pretpostavci da će Zapad ostati pri obećanju da se NATO neće širiti na istok?
Čula sam da Rusi pričaju da je NATO obećao da se neće širiti, ali istorijske činjenice ne govore u prilog tome. Istoričari kada sada pogledaju spise vide da je bilo reči o tome, ali da nikad nije postojao sporazum o tome da se NATO neće širiti na istok. I zanimljivo je da to nije najviše zabrinulo Rusiju, već produbljivanje odnosa Ukrajine sa EU što je izazvalo krizu u i oko Ukrajine. Predsednik Putin je najzabrinutiji zbog produbljivanja odnosa Ukrajine sa EU i NATO, ali to je strateški promašaj za njega. Jer, kada pogledamo prošlu jesen i tadašnji samit Evropske unije, u EU nije bilo entuzijazma po pitanju ukrajinskog članstva. A sve što se dogodilo od prošle jeseni do danas je samo poguralo Ukrajinu ka veoma bliskim odnosima sa EU, mnogo bližim nego što je iko mogao da zamisli pre godinu dana. Ista stvar je i sa NATO. Kada pogledamo samit NATO-a u južnom Velsu prošlog meseca kada su učvršćeni odnosi Ukrajine i alijanse, mnogi će reći da je predsednik Putin dao poklon NATO-u. I ja u to verujem, uzimajući u obzir koji su Putinovi ciljevi a gde su svi ovi odnosi danas.
Ruska strana će reći da je u ovoj krizi mnogo ulja na vatru sipala i Obamina administraciju, kao i EU. Međutim, sada se čini da je, za razliku od SAD, EU mnogo opreznija?
Sasvim sigurno postoje razlike između SAD i 28 država članica EU. Postoje razlike i između država članica EU. Prvo, želim da budem jasna da smatram da niko ne želi rat. Predsednik Obama je više puta rekao da ne vidi vojno rešenje ukrajinske krize i da je moguće jedino političko rešenje. Po tom pitanju, postoji jedinstvo, kao i o tome da je pogrešno ono što je Rusija učinila u Ukrajini i da je neprihvatljivo za tako veliku zemlju da nelegalno ugrozi suverenitet svog slabijeg suseda. To je fundamentalan princip oko kojeg nema podela. Ono što je pitanje jeste kako na sve to reagovati i kakvu cenu bi trebalo da nametnemo Rusiji a to nas dovodi do debate o sankcijama. Postoje različita mišljenja unutar EU o sankcijama, ali ja bih odala priznanje EU na tome što je postigla saglasnost oko sankcija. Mislim da je moćno da su EU i SAD zajedno uvele sankcije da pokažu Rusiji da postoji cena za ono što je uradila u Ukrajini, ne samo aneksijom Krima, već i akcijama na istoku Ukrajine. Iskreno, smatram da je predsednik Putin iznenađen tom solidarnošću, jer je očekivao da EU neće postići zajednički stav i da zbog toga neće doći do solidarnosti preko Atlantika.
Ispada da je ova kriza oživela NATO?
Pre samita u Velsu, mnogi su pitali šta je sudbina NATO-a, naročito uzimajući u obzir da je velika misija u Avganistanu završena i zamenjena znatno manjom. Nije postojao veliki entuzijazam za velike misije. Naši saveznici u centralnoj i istočnoj Evropi su konstantno govorili da se ne fokusiramo samo na ulogu NATO-a u kolektivnoj bezbednosti već da je i dalje veoma važna njegova uloga kolektivne odbrane sadržane u članu 5. (Vašingtonskog ugovora). Nisam sigurna da su SAD shvatale to u onom stepenu koliko to sada čine zbog ukrajinske krize. Većina Amerikanaca nije mogla ni da zamisli da postoji mogućnost rata na evropskom tlu. I mogu reći da u februaru ove godine kada smo videli 40.000 ruskih vojnika raspoređenih uz ukrajinsku granicu, po prvi put smo se od kraja Hladnog rata uplašili da postoji mogućnost rata u Evropi. To je bio šok za NATO, ali je i osnažilo alijansu jer je odjednom postojala stvarna pretnja za zemlje koje su nam saveznici. Zbog toga su SAD prve rekle da će ponovo uveriti saveznike da su bezbedni, ojačati baltičku misiju odbrane vazdušnog prostora, ojačati avionske baze u Poljskoj i preduzeti konkretne mere da našim saveznicima na istočnim granicama bude jasno da smo uz njih i da Rusija ne sme ni za trenutak da pomisli na bilo koju akciju u zemljama koje su NATO saveznici.
Sve to je ojačalo alijansu. Zbog toga ste u Velsu mogli da čujete veoma suštinsku raspravu od Islamskoj državi i formiranju međunarodne vojne koalicije koja će se suočiti sa tom pretnjom. Zbog toga bih rekla da je relevantnost NATO-a danas jasnija nego ikada.
Da li rat protiv džihadista može podstaći saradnju između Rusije i Zapada?
Uprkos ukrajinskoj krizi, Rusija i dalje sarađuje sa SAD i Evropom po mnogim drugim pitanjima. Podsetimo da su SAD i Rusija uz pomoć mnogih drugih uspele da ubede Siriju da se odrekne hemijskog oružja. Potom tu je P5+1 proces, gde Rusija, SAD i evropski saveznici rade na tome spreče da Iran napravi nuklearno oružje. Mislim da i pitanje Islamske države može biti predmet saradnje. Ali, to neće uticati da zaboravimo na sve pogrešno što Rusija čini u Ukrajini.
----------------------------------------------------------------
Srbija nije neutralna
Po pitanju Ukrajine, Srbija nije ni nesvrstana niti neutralna, kaže Donfridova, podsećajući da je premijer Srbije Aleksandar Vučić više puta javno rekao da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da vidi Krim kao deo Ukrajine. Ona dodaje da niko ne kaže da će biti lako to što Srbija nastoji da napreduje na putu ka članstvu ka EU, a da ujedno zadrži bliske odnose sa Rusijom. Na pitanje koliko će ta pozicija olakšati ili otežati Srbiji njeno predsedavanje OEBS-om sledeće godine, ona kaže da je stvarno izuzetno kakav je put Srbija prešla u minulih 25 godina te da je predsedavanje OEBS-om prava prilika za nju da pokaže liderstvo.
Nenad Radičević
objavljeno: 06.10.2014.
Pogledaj vesti o: NATO
