Izvor: Vostok.rs, 23.Apr.2013, 12:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pucajte u mene, ja sam NATO meta!
23.04.2013. - EU je održala takvu lekciju „demokratije“ koja će ostati u pamćenju nekoliko generacija
Ako kontrolišeš Dunav, znači da kontrolišeš i Evropu, govorili su Turci u doba Osmanske imperije. Na proleće 1999. godine ova turska mudrost je zvučala vrlo aktuelno. Prvih dana Milosrdnog anđela bila su uništena sva tri mosta u Novom Sadu. Brisel je rešio da pretvori Srbiju u ostrvo, odrezavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od nje ne samo glavnu žitnicu, već i rafineriju nafte.
Srbi se do danas sa bolom sećaju strašnih 79 dana i noći NATO bombardovanja. Za vreme nedavnog službenog puta u glavni grad Vojvodine sastajao sam se sa onima koji nikada ne mogu da zaborave ove košmarne dane 1999. godine. Evo šta mi je rekla profesor Dušanka Doban sa Univerziteta u Novom Sadu:
- Oni su rušili mostove moje mladosti. NATO je pokušavao da kazni Miloševića za neposlušnost, a kaznili su čitav srpski narod i naše susede, koji do danas trpe gubitke. Šteta što za to varvatstvo niko nije odgovarao.
U proleće 99. godine ekonomija Srbije je pretrpela štetu, koja je po raznim ocenama dostigla 100 milijardi evra. Zapad nije dao kredite za obnovu. Jednostavno su otpisali stare dugove iz doba maršala Tita. Tako da su se mostovi u Novom Sadu gradili uglavnom sopstenim snagama. Po mišljenju stanovnika Novog Sada Bogdana Radulovića:
- Ovi mostovi su potrebni ne samo nama Srbima, oni su potrebni svim Evropljanima. Ovde na Dunavu je raskrsnica koja spaja sever i jug Evrope. Mislim da su EU i NATO jednostavno dužni da plate stare račune. Jer oni su uništili infrastrukturu Vojvodine, a ne neko drugi.
Mostove su Srbi uspeli da obnove, a ko će čistiti tokove reka, gde i sada ima mnogo bombi i mina? Slađana Petrović smatra da to treba da rade oni koji su zasipali njihove glave „tomahavkama“.
- Piloti NATO-a su iz nekog razloga pomešali Vojvodinu sa Kosovom. Ovde nikada nije bilo Albanaca, uvek su živeli samo Mađari i Srbi. Brisel je, očigledno, loše poznavao našu istoriju, a ujedno i geografiju. Oni su govorili da je Novi Sad prestonica Kosova. I zato su došli ovde da zaštite Albnace. Ali, šta s tim imamo mi i naš Dunav? Šta ima sa tim naša televizija?
Danas u Novi Sad dolaze ekskurzije dece iz čitave Srbije. Nedavnu tragediju zemlje obični ljudi očigledno ne planiraju da zaborave. Jer EU je održala takvu lekciju „demokratije“ koja će ostati u pamćenju nekoliko generacija.
Vesna Banjac više od 20 godina radi kao pedagog u jednom od dečijih vrtića Beograda. Kao i hiljade stanovnika prestonice Srbije, ona je branila svoj grad radi svojih malih vaspitanika. Seća se:
- Pre 14 godina mom Beogradu su bile nanete vro teške rane. Kada smo videli na televiziji da je Novi Sad ostao bez mostova, bila sam jedna od mnogih hiljada Beograđana koji su rešili da svojim telima brane beogradske mostove. Jer to su bile poslednje niti koje su spajale Srbiju sa Evropom. Nismo videli naše protivnike, oni su bili previše visoko, ali svakog dana su bombardovali našu zemlju. Svaki minut smo dobijali šamare, svaku sekundu su nas ponižavali. Srbi imaju tradiciju da praštaju uvredu, uvek smo branili sebe. Ali, ovog puta je bio posebni slučaj. Znali smo da se na nas obrušila NATO armada. Ali, ljudi su bili nemoćni protiv najsavremenije i najskuplje tehnike koja se pojavila na nebu iznad Beograda. Zato su sasvim obični ljudi rešili da agresor treba da vidi one koje planira da uništi. Spontano sam došla na most Gazela i videla da su ovde stotine Beograđana. Brzo smo se upoznali, pevali, šalili se, samim tim suzbijajući svoj strah. Da li je bilo strašno? Meni nije, ali u svakom trenutku bilo ko od nas je mogao da pogine. Koji zadatak je dobio pilot NATO-a u štabu u Briselu, niko nije znao. Ali, kada smo stajali na mostu Gazela nekoliko nedelja i kada je za to saznao svet, shvatili smo da je nedivljivi protivnik pobeđen. Uspeli smo da sačuvamo svoj grad, svoju vezu sa svetom, sačuvali smo svoje dostojanstvo. Prvih dana svako od nas je imao prikačen specijalni znak – Pucajte u mene, ja sam NATO meta. Svi smo se pretvorili u veliku NATO metu.
A na mostovima su bili razni ljudi – mladi, stari, Beograđani i stanovnici drugih gradova. Svi oni su se nadali razumu, ali SAD su rešile da kazne Srbe za neposlušnost, za to što je narod pokušavao da sačuva integritet svoje zemlje. I za to su dobili skoro tri meseca pakla, košmara, stotine poginulih ljudi, razorenu industriju, uništene mostove, zagađenu teritoriju. Ali srpski narod je bio jači od NATO-a, jači od agresora – nisu uspeli da ga slome, on je sve izdržao.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije, foto: en.wikipedia.org/Darko Dozet/cc-by-sa 3.0
.jpg)
