Izvor: Vostok.rs, 25.Mar.2020, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi dan pakla: Iz Ratnog dnevnika komandanta Treće armije II
Izveštaj genaral-majora Đakovića potvrdio je da je NATO avijacija među prvim ciljevima pogodila Osnivno komandno mesto Treće armije u Kuršumliji i da je do sada utvrđeno da je živote izgubilo sedam pripadnika Armije, među kojima potpukovnici Petrović Zoran i Stanojević Vlastimir iz Komande Armije i još pet pripadnika iz sastava 354. pešadijske brigade, koji su se iz nepoznatih razloga zatekli na komandnom mestu. General Lazarević je dopunio izveštaj da je dobio izveštaj Komande 354. pešadijske brigade da je kasarna u Kuršumliji gađana sa sedam projektila, i da su petorica poginulih pripadnika brigade bili angažovani za raseljenje magacina ratnih materijanih rezervi Savezne vlade, a u vreme bombardovanja došli su na Osnovno komandno mesto Treće armije da gledaju Dnevnik i da su tako nastradali.
Nazvao sam načelnika GŠ VJ, general-pukovnika Ojdanića. Čim sam dobio vezu, rekao je: „Šta ima kod tebe Nešo, kako se držite“.
„Odlično, gospodine generale, ovi se ne šale. Kod nas na Kosovu je pravi pakao. Možda i sada čujete avione u vazduhu i eksplozije“, odgovorio sam, a zatim referisao da je NATO avijacija izvršila udar iz vazdušnog prostora krstarećim raketama i navođenim projektilima po jedinicama Armije i da je napad izvršen u tri talasa: prvi u vremenu od 20.07 – 20.50 časova, drugi od 21.00 –22.00 časa, a treći talas je u toku. Rekao sam mu da u napadu na jedinice Armije u zoni odgovornosti učestvuje, po našim saznanjima, oko 95 – 120 aviona, i da je do sada ispaljeno oko 45 – 60 krstarećih raketa i veliki broj raznih projektila. U prvom i drugom talasu avijacija je naletela iz Albanije, a treći je izvršen iz Makedonije, i da su prema izveštajima iz jedinica, pogođena dva aviona, jedan iznad sela Mijalić, kod Vučitrna, a drugi na planini Čičavici, što sam i sam video.
Zatim sam načelnika GŠ VJ izvestio da je avijacija u Prištini gađala Kasarnu „Kosovski junaci“ i Vežbovno komandno mesti Prištinskog korpusa u selu Lebane i u Kasarni ''Toplički ustanak'', Osnovno komandno mesto „3“ i objasnio okolnosti pod kojima su poginula dva potpukovnika iz Komande Armije i pet pripadnika 354. pešadijske brigade.
Bio je izneneđen i uzbuđeno upitao: „Nešo, a šta je sa ostalima iz Komande Armije, da li ima ranjenih?“.
Rekao sam da sam bez njegovog odobrenja prethodnog dana premestio Komandu iz tog objekta u Niš i da su, zahvaljujući tome, sačuvani životi stotinak starešina. Saslušao me je pažljivo, a zatim prokomentarisao: „To je prava sreća“.
Referisao sam da je u istoj Kasarni ranjeno 20 vojnika iz 354. pešedijske brigade i 201. pozadinske baze koji su raseljavali magacine Savezne vlade. Zatim da su gađani objekti 109. centra za elektronsko izviđanje i ometanje u Kasarni „Ratko Pavlović–Ćićko“ u Prokuplju pri čemu je poginuo vojnik Nedeljković Bojan, a ranjeno 14 lica, od kojih tri teže.
U zoni odbrane Armije bombardovani su objekti 201. pozadinske baze „Mirnička reka“. Od krstareće rakete koja je pala 150 metara istočno od ulazne kapije skladišta, dok je više raketa palo u rejonu brda Samokovo, oko 900 metara od objekta, posledica po ljudstvo nije bilo, a naneta je manja materijalna šteta po objektima skladišta. Pored toga, na meti avijacije bili su: skladište 15. oklopne brigade kod Gračanice, kojom prilikom su izgorela dva ispražnjena objekta; zatim, Stacionarno čvorište veza na objektu „Mokra gora“ sa dve krstareće rakete; položaji artiljerijskih jedinica u rejonu sela Belaćevac sa dva projektila, pri čemu je lakše povređen jedan starešina; Aerodrom „Slatina“ sa dve krstareće rakete, pri čemu su zarušeni ulazi u podzemna sklonništa; sa tri projektila gađan je objekat centra VOJIN na Kopaoniku, uništen je jedan radar; sa jednim projektilom gađana je Kasarna „Knez Lazar“ u Gnjilanu, bez posledica; sa tri projektila gađani su objekti MUP-a u selu Ajvalija; sa jednim projektilom pogođeno antensko čvorište na objekatu „Bukova Glava“ kod Suve Reke.
Izvestio sam načelnika GŠ VJ da je na osnovu do sada prikupljenih podataka poginulo 12 pripadnika Treće armije i 11 drugih lica. Referisanje sam završio objašnjenjem da je veliki broj projektila pao na prostor Kosmeta u „prazno“ i nije bilo posledica.
„A dejstva ŠTS, šta oni rade“, pitao je Ojdanić.
„Oni rade po njihovom. Intenzivirali su dejstva na svim lokacijama. Prema planu koji sam dostavio, snage Treće armije i Prištinskog korpusa su odmah, posle pada prvog projektila, preduzele mere za zatvaranje linije blokade. Borbe se vode na čitavom prostoru. Iznenađenja nema. O detaljima ću vas izvestiti kasnije“, odgovorio sam.
Poželeo mi je sreću i rekao da pozdravim Lazarevića i sve ostale.
„Držite se“, rekao je na kraju i prekinuo vezu.
Ovo nisu bili konačni podaci, jer su dejstva avijacije još trajala.
I dalje sam razmišljao o Kuršumliji i Komandnom mestu „3“, koje je pogođeno sa tri krstareće rakete. Nije prošlo ni 24 časa od kada sam doneo odluku o premeštanju Komandnog mesta iz Kuršumlije, a potvrdilo se da sam doneo ispravnu odluku. Ne mogu ni da zamislim šta bi se sve dogodilo da je Komandno mesto bilo posednuto. Za nekoliko sekundi NATO avijacija bi zbrisala Komandu Treće armije. Uništenje Komande Armije sigurno bi imalo uticaja na dalji tok događaja. Na tom mestu je trebalo da se nalazim i ja. Nije mi bilo jasno kako je NATO uspeo da precizno locira komandno mesto koje je bilo dobro maskirano i mali broj ljudi je znao za njega. U svakom slučaju, najvažnije je da sam spasio živote mojih starešina i vojnika.
Na Komandnom mestu Prištinskog korpusa sve funkcioniše kao sat. Svako radi svoj posao. Čitava zgrada podrhtava od svake eksplozije u Prištini. Mi smo, ne razmišljajući o posledicama, još uvek bili u skloništu Komande Prištinskog korpusa koje nije pružalo nikakvu zaštitu. Radili smo kao da je u pitanju taktička vežba, a ne agresija najveće vojne sile na svetu.
General Lazarević daje reč načelniku Obaveštajnog odeljenja, pukovniku Trajkoviću. Slušam ovoga čoveka koga poznajem još dok je bio u Bujanovcu. Vrlo sposoban i hrabar čovek. Najveći deo vremena proveo je na samoj graničnoj liniji, prikupljajući informacije o neprijateljskim snagama.
Trenutno je govorio o aktivnostima ŠTS. ''Odmah sa početkom bombardovanja, šiptarski teroristi sinhronizovano i na čitavom prostoru Kosmeta frontalno su napali naše jedinice. Najjači napadi su u rejonima Kosovske Mitrovice, na putu Glogovac–Srbica, na Bajgori, planini Čičavici, na putu Priština–Niš kod Podujeva, oko Mališeva i Orahovca, kod Suve Reke i Kline''.
Prekinuo sam njegovo izlaganje i pitao ga: „Da li, gospodine pukovniče, ima nekih iznenađenja u vezi naših procena o načinima njihovog dejstava“?
Generali Pavković i Lazarević i pukovnik Stojanović, u pozadini stariji vodnik Tankosić, ađutant komandanta Prištinskog korpusa
„Nema, gospodine generale, naše snage su postupile po dobijenom signalu“, rekao je i nastavio: „ŠTS su pokušale da iznenadnim napadima na komandna mesta, centre veze, položaje artiljerijskih jedinica i na jedinice na položajima, nanesu gubitke, izazovu paniku među vojnicima i da krenu u podizanje oružane pobune. Međutim, doživeli su potpuno iznenađenje. Tek tada su shvatili da su u okruženju i da im je manevar potpuno ograničen. Zbog toga su pokušali da grupišu snage, da bi na jednom od pravaca probili obruč. Međutim, to je sada više nemoguće. Što se tiče dejstva NATO agresora, imali ste prilike da lično čujete i pročitate izveštaje sa terena“.
„Da, nema potrebe da meni to ponavljate, ali informišite ostale.“
Dok je on govorio, setio sam se da mi je Lazarević pre neki dan pokazivao na karti svoju „Zamisao za razbijanje ŠTS u rejonima Drenice, Orahovca i Suve Reke“. Sve akcije su planirane u sadejstvu sa jedinicama MUP-a. Komanda Prištinskog korpusa izradila je planska dokumenta, a na osnovu njih komandanti brigada, borbenih grupa i komandanti odreda MUP-a izradili su svoje zapovesti i karte. Ostavio sam generala Lazarevića da radi sa svojom Komandom, a ja sam otišao u Operativni centar Prištinskog korpusa da pregledam informacije koje su svakog trenutka pristizale iz jedinica, sa Isturenog komandnog mesta Treće armije, Komandnog mesta Treće armije u Nišu i Niškog korpusa.
Komanda Niškog korpusa izvestila je da su sve jedinice izvršile posedanje položaja i rejona za odbranu u zoni Korpusa, da je izvršeno zatvaranje graničnih prelaza iz Makedonije i Bugarske, da je Divizion smaohodnih višecevnih lansera raketa 128 mm „Oganj“ premešten u rejon Vlasotinca i sela Stajkovce i da su preostali delovi 211. oklopne brigade krenuli ka Kosmetu.
General Nikolić izvestio je o događaju koji se dogodio u popodnevnim časovima, uoči početka agresije kod Karaule „Cakanovac“. Naši granični organi na Karauli kod Preševa zaustastavili su veću kolonu albanskih civila sa Kosova i Metohije koja je pokušala da van graničnog prelaza pređe na teritoriju Makedonije. Kolona traktora i kola sa civilima je vraćena. Događaj je značajan jer su civili, pre nego što je počela agresija, pokušali da napuste teritoriju Kosova i Metohije i Srbije. To potvrđuje da su albanski civili znali da će uslediti agresija, ili su po naređenju OVK napustili svoja sela.
Sa državne granice stizali su brojni izveštaji. Komanda 57. graničnog bataljona izvestila je da je naspram naše Karaule „Globočica“, na makedonskoj teritoriji, primećena koncentrntracija oko 1.000 do 1500 terorista koji se pripremaju da izvrše napad na našu Karaulu. Preduzete su mere za odbijanje napada i sprečavanje upada na prostor Kosmeta.
Ponoć je odavno prošla. Intenzitet napada NATO avijacije se nije smanjivao. Šiptarske terorističke snage su napadale naše jedinice u rejonu Podujeva, oko sela Bradaš, Obrandža i Lapaštica. Posle višečasovnih borbi jedinice MUP-a, podržane od strane jedinica Prištinskog korpusa, uspele su da odbiju sve napade i razbiju veću grupu ŠTS.
U obezbeđenju prohodnosti magistralnog puta od sela Lužana do Donje Lapaštice, u dužini od desetak kilometara, policajci su uništili više desetina bunkera međusobno povezanih dubokim rovovima koje su teroristi iskopali i koristili za napade.
Sa Komandnog mesta Armije, u okolini Niša, načelnik Štaba Stojimirović, izvestio je da nije u mogućnosti da pošalje izveštaj Operativnom centru GŠ VJ o učinku prvih NATO udara, jer nije dobio podatke iz svih jedinica. Predložio je da u dopunskom izveštaju dostavi podatke o NATO agresiji.
Generali Pavković i Lazarević pred kartama odluke za odbranu
Na osnovu izveštaja iz jedinica, koji su stigli na Isturenog komandnog mesta «3», prvog dana pakla poginulo je 12 i ranjeno 12 pripadnika Armije.
Poginuli su od dejstva avijacije: kapetan Balović Radoslav, iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; vojnik Đelić Ivica, iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; kapetan prve klase Ilić Miloje, iz komande 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; vojnik Milenković P. Slaviša iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; desetar Nedeljković D. Boban iz 235. centra stacionarnoh veza, u Prokuplju; kapetan prve klase Nedeljković R. Vladimir iz komande 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; vodnik Perić Branimir iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; potpukovnik Petrović Zoran iz komande Treće armije, u Kuršumliji; kapetan Radovanović Žarko, referent intendantske službe 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; desetar Radović Dragan iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji; potpukovnik Stanojević M. Vlastimir iz komande Treće armije, u Kuršumliji; Gladišev Miodrag, stariji vodnik prve klase iz 354. pešadijske brigade, u Kuršumliji.
Priredio Boško Antić, kontraadmiral u penziji
.jpg)
