Izvor: RTS, 20.Jan.2013, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesionalna vojska na referendumu
Birači u Austriji izjašnjavaju se na referendumu o eventualnom ukidanju vojnog roka i uvođenju profesionalne vojske. Rezultati referenduma neobavezujući. Profesionalizacija vojske bi, prema nekim tumačenjima, značila odustajanje od neutralnosti i članstvo Austrije u NATO.
Nakon bezuspešnih pokušaja da među sobom reše pitanje ostaje li Austrija pri vojnom roku ili uvodi profesionalnu armiju, vladajuća koalicija socijaldemokrata i konzervativaca prebacila je odgovornost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na birače. Austrijanci tako na konsultativnom referendumu danas odlučuju o budućnosti svoje nacionalne vojske.
Čitava glasačka operacija ima više aspekata, kako duhovitih, tako i ozbiljnih, koji uglavnom nadilaze vojnu važnost male alpske države i njene redovne armije od 35.000 ljudi.
Kao prvo, svađa socijaldemokrata, na čijem čelu je premijer Fajman, i konzervativaca, čiji je po rangu najviši političar, potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Špindeleger, jasno pokazuje da evropske partije ubrzano postaju ideološki "prazne" stranke.
Tradicija i ime jedne političke partije nju više ne obavezuju u dnevnoj praksi. Biti moderan znači biti nepredvidljiv.
Pre 13 godina, austrijski socijaldemokrati, tada u opoziciji, napadali su vladu konzervativnog premijera Šisela koja je bila za uvođenje profesionalne vojske i članstvo u NATO savezu.
Danas je situacija obrnuta. Socijaldemokrati bi hteli profesionalu armiju, a konzervativci žele da sve ostane kako je sada.
Drugo, ustaljeni evropsko-politički stereotip da su konzervativci ti koji igraju prljavo, dok demokratska levica u principu nastupa s nešto više etike, ovde je preokrenut.
Levica je bila ta koja je u toku kampanje širila plakate "mame protiv vojnog roka" i informacije da bi se vojna obaveza, ukoliko ostane, mogla proširiti i na žene.
To da se devojke od 18 godina ne šalju u vojsku je ionako samo politička odluka, navika i ništa drugo, jer ustav to ne zabranjuje, bio je argument koji se proteklih dana često mogao čuti iz redova socijaldemokrata.
Direktna demokratija - predizborno obećanje
Ovim referendumom kancelar Fajman ostvaruje obećanje ili pretnju iz predizborne kampanje da će se Austrijom u budućnosti vladati uz više elemenata direktne demokratije. To je, u stvari, tražio desničar Haider, kada je na izborima 1999. godine osvojio drugo mesto za svoju Slobodnjačku stranku.
Sa stanovišta evropske političke istorije, direktna demokratija je mutna i nepouzdana stvar, netransparentna kao gužva pred golom, a u slučaju Austrije još dodatno zakomplikovana kroz čak tri forme neposrednog angažovanja javnosti, a to su: referendum, peticija za referendum i konsultativni referendum.
Austrijski birači se danas izjašnjavaju na konsultativnom referendumu, koji nijednom nije korišćen u posleratnoj austrijskoj istoriji nijednom.
On ne obavezuje nikoga, nema zakona na koji se odnosi, već je obično davanje mišljenja o jednoj temi.
Obećanje Socijaldemokrata da će, nakon pozitivnog ishoda "konsultacija" s biračima, po hitnom postupku uz pomoć Zelenih skupiti dvotrećinsku većinu u parlamentu za promenu ustava je najniža politička manipulacija, tvrde konzervativci i slobodnjaci. Konsultativni referendum ne bi smeo imati tu snagu.
Želi li Austrija članstvo u NATO?
Još jedna manipulacija se stavlja na dušu Fajmanu i njegovom timu - ne da li će Austrija zadržati vojni rok, već hoće li Austrija ući u NATO.
Profesionalna vojska znači odustajanje od neutralnosti i članstvo u NATO. To je, inače, dilema oko koje se lomio svaki kancelar posle Šisela.
Iako je austrijska neutralnost, zapisana u Državnom ugovoru kojim je stvorena Druga Republika 1955. godine, postala manje-više mrtvo slovo na papiru, Austrijanci i dalje imaju jaki emotivni odnos prema terminu koji ih je posle državno-pravne avanture s Trećim rajhom pretvorio iz naroda u naciju.
Zbog toga bi na svako direktno pitanje u smislu "jeste li za ulazak u NATO" odgovor bio odrečan. Socijaldemokrate, stoga, pitaju jedno a misle drugo, i još prete "ili profesionalna armija, ili ćemo vam ćerke mezimice slati u vojsku", žale se konzervativci i desnica.
Mediji su podeljeni više nego inače. Linija razgraničenja protiče i unutar istog medija - na jednoj stranici komentatori poručuju budite za, na drugoj glasajte protiv, na trećoj se apeluje na građane da budu pametni i ostanu kod kuće, da ne podležu manipulacijima vladajuće koalicije.
Kakva god da bude odluka, dva pitanja ostaju u vazduhu: Prvo, koliko dugo još Austrija može dopustiti sebi da ostane van NATO saveza i drugo, je li vreme da se Evropa počne bojati razarajućeg potencijala direktne demokratije?
Austrijski vojni budžet iznosi 2,8 milijardi evra, što je 0,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Vojni rok je šest meseci, sa alternativom od osam meseci civilnog služenja u bolnicama i domovima za negu.
Raspoloženje za sada lagano naginje u korist zadržavanja vojne obaveze.
Pogledaj vesti o: NATO
