Izvor: RTS, 30.Nov.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (30.11.2008.)
Predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu za današnju “Politiku”: “Moramo da razgovaramo sa Albancima”; Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije za “Blic” kaže da je dobio signal i potvrdu NATO-a da je spreman da krene u ekspertske razgovore o Kumanovskom sporazumu; “Kumanovo na popravnom”, pišu “Novosti”
Dnevne novine danas >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veliku pažnju poklanjaju Kumanovskom sporazumu.
Moramo da razgovaramo sa Albancima
Da li mislite da se sa ovim što se desilo u UN Srbija u punom kapacitetu vratila u igru na međunarodnom planu kada je reč o Kosovu i Metohiji i kako u tom svetlu ocenjujete tvrdnje dela opozicije da je prihvatanje Euleksa ravno priznavanju nezavisnog Kosova?
Mi ni za jedan santimetar nismo odstupili od državne politike koja podrazumeva očuvanje integriteta zemlje, poštovanje Rezolucije 1244 i boravak bilo koje civilne ili vojne misije na Kosovu odlukom Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, Rezolucija 1244 je još jednom potvrđena u izveštaju generalnog sekretara Ban Ki Muna.
Podsećam da kritike izriču oni ljudi koji su me pre četiri godine optuživali da krijem imena ubica Zorana Đinđića. Pa su ti isti ljudi u sudskom procesu posle tih bestijalnih optužbi rekli da su to radili samo iz razloga političke kampanje. Ti isti ljudi, te iste stranke, govorili su da smo priznali nezavisnost Kosova i potpisivanjem Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. To je bilo pre samo nekoliko meseci. A ako smo tada priznali nezavisnost Kosova i Metohije, zašto je onda svet pregovarao sa Srbijom oko šest tačaka, zašto je Srbija, koja je po opoziciji priznala nezavisnost Kosova, uopšte bila nezaobilazan faktor u ovim pregovorima? Jasno je da su tada govorili neistinu, obmanjivali građane i unosili strahovanje da je stvarno neko tajno priznao nezavisnost Kosova. Iste laži ponavljaju se i sada.
Naša državna politika je aktivna i ne odstupa od temeljnih principa koji su definisani u svim prethodnim godinama kada je u pitanju očuvanje integriteta zemlje. Zbog toga danas Srbiju više niko ne može da optuži da je opstruirala međunarodni politički proces vezan za Kosovo i Metohiju. Niko Srbiju ne može da optuži da je faktor nestabilnosti u regionu, a niko Srbiji u svetu ne može da kaže da je u bilo kom momentu odustala od svog integriteta na Kosovu i Metohiji. To nije rekao ni Ban Ki Mun, to ne kaže ni predsedničko saopštenje EU, to neće reći ni odluka Saveta ministara EU, a to ne kažem ni ja u svojoj poruci i UN i EU.
Aktivna politika, danas je to vidljivo svakom građaninu Srbije, imala je dve etape. Prva je bila naša inicijativa za savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde i predstavlja važnu diplomatsku pobedu na Generalnoj skupštini UN kada je ta rezolucija prošla. I druga je bila da se, kroz dogovor sa predstavnicima UN i generalnog sekretara Ban Ki Muna oko šest tačaka koje su vitalno pitanje opstanka Srbije na Kosovu i Metohiji i budućnosti naših građana na Kosovu, stvore mogućnosti i za razmeštanje misije Euleks na Kosovu po principima, standardima unutar okvira Rezolucije 1244 i statusne neutralnosti te misije kojom se poništava Ahtisarijev plan. To su dva koraka, dve važne tačke naše spoljne politike u odbrani integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.
Kako će se odluke Saveta bezbednosti odraziti na evropsku perspektivu Srbije?
Mislim da pre godinu dana niko nije mogao ni zamisliti da ćemo uspeti da pronađemo putanju koja nas vodi prema evropskim integracijama i očuvanju našeg kapaciteta za odbranu Kosova i Metohije. Kada sam rekao na izborima da je naša politika i Kosovo i EU, upravo sam na ovo mislio. Ali, mi tada nismo mogli da izlazimo u javnost sa svim merama koje smo nameravali da sprovedemo zato što u politici ne možete baš unapred otkriti šta ćete da preduzmete. Veoma sam zadovoljan da smo na kraju jednog političkog ciklusa koji je započet početkom prošle godine. Danas, na kraju 2008, uspeli smo da realizujemo zamišljeno. Mislim da je to objektivno jedan veliki politički uspeh Srbije.
U Prištini se odluka Saveta bezbednosti doživljava kao administrativna podela Kosova i Metohije. Da li mislite da Srbija uopšte treba da bude zainteresovana za tu opciju?
Uprkos tome što odluka SBUN podrazumeva dva režima uprave, u područjima sa srpskom većinom i onima sa albanskom, za Srbiju podela nije tema i to uopšte nije na dnevnom redu. Oni koji govore o podeli tako da severno Kosovo ostane Srbiji, a sve ostalo Albancima, kao da ne uviđaju da najveći deo srpskog stanovništva živi u centralnim i južnim krajevima Kosova. I da naše najveće kulturne svetinje jesu u centralnim i južnim krajevima Kosova. Toliko puta smo svima rekli: Srbija želi rešenje koje je kompromisno i prihvatljivo za obe strane, i da neće prihvatiti rešenje po kome jedna strana, albanska, dobija sve a srpska strana gubi sve.
Politika koju vodimo učvršćuje nas na putu evropskih integracija, pri čemu ne odustajemo od odbrane integriteta zemlje, niti u jednom međunarodnom forumu, od EU do UN. To povećava šanse Srbije da se posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju verujemo da će biti u korist Srbije, ponovo vratimo za pregovarački sto i redefinišemo buduće pitanje statusa Kosova, u dobroj nameri i ne ugrožavajući nikoga.
Očigledno da ovo sve što govorite znači da će Srbija morati da razgovara sa Albancima sa Kosova. Da li ste uopšte imali neke razgovore sa njima?
Mislim da pre ili kasnije mi moramo da sednemo i razgovaramo sa legitimnim predstavnicima Albanaca sa Kosova. Mi želimo da sa Albancima pronađemo rešenje, jer nemamo sa kim drugim da ga pronađemo. I zbog toga svi oni koji su protivnici bilo kakvih razgovora sa albanskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji moraju da ponude i logički odgovor: a ko će onda da reši taj problem ako ne Srbi i Albanci koji žive na Kosovu. Oni međunarodni faktori koji neprestano ponavljaju da je pitanje nezavisnosti Kosova svršena stvar, u stvari veoma dobro znaju da će Albanci kad-tad morati da sa nama sednu i pronađu održivo i kompromisno rešenje budućeg statusa Pokrajine.
Ne treba nam sirotinjska vojska
Srbija će zatražiti ukidanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti kroz reviziju Kumanovskog sporazuma, kaže za „Blic nedelje" Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. On tvrdi da je dobio signal i potvrdu Natoa da je spreman da krene u ekspertske razgovore na tu temu. Povratak vojske čak ni na sever Kosova, kako je rekao, u ovom momentu nije predmet razgovora.
- Svako ograničenje u kopnenoj i vazdušnoj zoni bezbednosti koje se odnosi na institucije Srbije uključujući i Vojsku Srbije više nije opravdano. Devet godina posle bilo kog rata neke stvari gube smisao. Kumanovskim sporazumom je bilo regulisano povlačenje vojske sa Kosova, ali i režim ponašanja u zonama bezbednosti uz administrativnu liniju. U Briselu sam razgovarao sa glavnokomandujućim Nato snaga generalom Kredokom, a i s admiralom Fidžeraldom u Napulju, i rekao da Kumanovski sporazum, devet godina nakon rata, više nema smisla i da nema potrebe da postoji bilo kakva tampon zona između snaga NATO i Vojske Srbije. U međuvremenu smo ušli u Partnerstvo za mir, potpisali bezbednosni sporazum i pokazali u praksi da poštujemo odredbe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, da već četiri godine nismo imali nijednu, čak ni nenamernu, povredu administrativne linije sa naše strane i da je VS uspostavila visok odnos poverenja sa Kforom. To poverenje je urušeno odlukom Natoa da se Kfor angažuje u formiranju tzv. kosovskih snaga bezbednosti i sada očekujemo da Nato povuče potez kojim bi pokazao u praksi da Srbiju tretira kao partnera.
Predsednik Tadić najavljuje da se razmatra povećanje broja vojnika? Zašto u ovom trenutku nije razumno smanjivati vojsku? Da li to znači da postoji opasnost od izbijanja sukoba na Kosovu?
- Postoji mnogi bezbednosni rizici unutar teritorije Kosova i Metohije, ali njihova priroda nije takva da treba da se primarno rešavaju vojnom silom. Zato je nerazumno i formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti. Iako te snage više imaju političku simboliku dokazivanja samoproklamovane nezavisnosti, suočeni smo s političkom realnošću da su neke zemlje priznale nezavisnost, iako nje nema bez stolice u UN. Formiranje tzv. kosovskih snaga bezbednosti, iako lako naoružanih, formalno remeti regionalni balans snaga, i to van svih odredbi Bečkog sporazuma o kontroli naoružanja, Dejtonskog sporazuma. Stav predsednika Tadića o povećanju umesto smanjenju brojnog stanja vojske svakako nosi političku poruku da Srbija, kao ključna zemlja regiona, mora da bude aktivni učesnik u svim procesima. Uključivanje Srbije u rešavanje problema vodi održivom rešenju koje uvažava interese svih zainteresovanih, kako je učinjeno u slučaju rekonfiguracije UN misije na KiM. Zanemarivanje stava Srbije, kako je učinjeno u slučaju formiranja tzv. kosovskih snaga bezbednosti, primer je kako ne treba da se radi.
Da li je to povećanje srazmerno povećanju rizika?
- Dve i po hiljade lako naoružanih pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga nisu nikakva vojna pretnja za Srbiju. Ali to jeste problem koji može da metastazira. Povećanje brojnog stanja VS nosi političku poruku.
Uveliko se govori o podeli Kosova, čak Albanci razmeštanje Euleksa upravo tako tumače? Da li je ovaj plan o reviziji Kumanovskog sporazuma takođe uvertira u podelu i najava ulaska naših snaga na sever Kosova?
- Podela Kosova nije zvanična politika Srbije.
Nedavno je predsednik Albanije izjavio da je podela Kosova bez sumnje početak balkanskog rata?
- Ne vidim nikakav razlog da se predsednik Albanije bavi pitanjima koja nisu u njegovoj nadležnosti. Kosovo svakako nije u njegovoj nadležnosti.
Kumanovo na popravnom
Srbija će se sredinom decembra zvanično založiti za promenu Kumanovskog vojnotehničkog sporazuma, koji je sklopljen između SRJ i NATO 9. juna 1999. godine - potvrdili su "Novostima" izvori bliski državnom vrhu.
Konkretne pregovore sa predstavnicima Severnoatlantske vojne alijanse vojni vrh Srbije trebalo bi da nastavi za oko dve nedelje, a u razgovorima o promeni sporazuma neće učestvovati zvanična Priština, koja nije ni njegov potpisnik.
Izvesno je, prema sadašnjim informacijama, da će Srbija zatražiti da se još smanji ili potpuno ukine zona zabranjenog letenja, koja je bila najpre 25 kilometara, da bi se 2001. godine suzila na pet kilometara.
Predstavnici naše države predočiće i da se suprotstavljaju formiranju takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga. Moguće je da se na tim pregovorima promoviše ideja o potpunom preuzimanju kontrole vojske Srbije nad delom kopnene zone bezbednosti, kojoj je dozvoljen ograničen ulazak u zonu posle nemira albanskih separatista 2001. godine.
Predsednik Republike Boris Tadić stao je iza predloga da se ugovor potpisan u Kumanovu promeni, jer je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu.
U svojoj poruci Tadić je posebno markirao da po Kumanovskom sporazumu još postoji zona zabranjenog letenja na KiM, iako ne postoje bezbednosni razlozi za nju.
Takođe, predsednik je izjavio da su takozvane kosovske bezbedsnosne snage apsolutno neprihvatljive za Srbiju. Po njemu, one "mogu biti zametak vojske, koja bi mogla biti faktor rizika u regionu", pošto se pripadnici tih snaga često regrutuju iz terorističkih odreda.
Prvi formalan korak u pravcu promene Kumanovskog sporazuma napravio je načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, koji je u Napulju o reviziji sporazuma već počeo razgovore sa komandantom združenih snaga NATO Markom Ficdžeraldom.
Ponoš je nabrojao samo nekoliko razloga da do izmene dođe - Kosovo je u međuvremenu jednostrano proglasilo nezavisnost, Savet bezbednosti je podržao predlog o rekonfiguraciji Unmika, počelo je i formiranje kosovskih bezbednosnih snaga, čemu se Srbija protivi.
- Nadam se da bismo za dve nedelje mogli da razgovaramo sa predstavnicima NATO o modalitetima i načinu izmene sporazuma - rekao je Ponoš. - Neću da prejudiciram do čega će dovesti ti ekspertski razgovori, ali je važno da smo došli do zaključka da postojeće stanje i odredbe sporazuma nisu primenjivi u praksi.
Sudeći prema tim najavama predsednika i načelnika Generalštaba, naša država je naišla na razumevanje NATO, da se i praktično prione na promenu sporazuma.
Suštinska ideja promene sporazuma je da je rat odavno prestao, da zaraćene strane više ne postoje i da te nove okolnosti iziskuju vojnotehničku prekompoziciju.
Taj vojnotehnički sporazum označio je, posle 78 dana razaranja naše države i brutalne akcije "Milosrdni anđeo", kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
U momentu potpisivanja sporazuma između Vojske Jugoslavije, MUP-a i Kfora (odnosno NATO), javnosti je bilo manje bitno šta u tom sporazumu piše u odnosu na to da rat konačno prestane.
Proglašavajući i svoju pobedu, državne strukture se nisu mnogo trudile da sporazum predstave javnosti, a posebno ne da analiziraju njegove posledice po zemlju - iz sasvim razumljivih razloga.
Strane ovog sporazuma potvrđuju dokument koji je finski predsednik Ahtisari podneo predsedniku Miloševiću, a koji su odobrile Narodna skupština Srbije i Savezna vlada SRJ 3. juna 1999.
On uključuje razmeštanje na Kosovu i Metohiji oko 45.000 vojnika, mahom iz zemalja NATO, a pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Sutradan, po potpisivanju sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244.
Kosovo je okruženo tampon zonom širine pet kilometara u koju, kako je bilo predviđeno, naše snage ne mogu zalaziti i podeljenu u pet sektora, svaki pod komandom jedne velike sile.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, pre inicijative za promenu Kumanovskog sporazuma, prošle nedelje posetio kopnenu zonu bezbednosti i izjavio da će država oštro reagovati na pokušaje separatista da ugroze stabilnost:
- Postoje najave da bi moglo doći do ugrožavanja bezbednosti u KZB i području na administrativnoj granici Srbije i Kosova i Metohije - rekao je Dačić.
Promenom sporazuma, tvrde upućeni, mogla bi da se dozvoli Srbiji potpuna kontrola nad zonom bezbednosti, što bi osnažilo odbranu Srbije od eventualnih napada terorista.
