Izvor: RTS, 24.Mar.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (24. 03. 2009.)
Bombardovanje koje nije proglašeno ratom, Kriza tek stiže: Recesija najmanje 2%!, Sve je manje nade, Ne verujem da je Zare otimao pištolj policajcu, naslovi su iz beogradske dnevne štampe
Bombardovanje koje nije proglašeno ratom
U centru Beograda prošle nedelje su izlepljeni plakati sledećeg sadržaja: „Srbija je svet. NATO protiv Srbije. NATO protiv sveta".
Jasno je da je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o još jednoj akciji neke organizacije koja je smatrala celishodnim da na ovaj način pokaže svoj patriotizam i podseti na najveću traumu naše najnovije istorije, na desetogodišnjicu početka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije (čitaj Srbije). Na današnji dan, 24. marta 1999, tačno u 20:38, prve rakete su pogodile vojne ciljeve u Batajnici.
Bio je to početak žestokog vazdušnog bombardovanja od strane najveće vojne alijanse za koju svet zna, u operaciji koju njeni zvaničnici nijednom nisu oficijelno nazvali ratom. Za njih je to bila „vazdušna kampanja", operacija „Sjedinjena snaga".
Naravno, mi to nismo mogli da doživimo drugačije nego kao brutalnu agresiju, koja će potrajati čitavih 11 nedelja, da bi se završila „Kumanovskim sporazumom" koji su i NATO i rukovodstvo SRJ i Srbije proglasili svojom pobedom. Ko je poražen videlo se tek kasnije, kada smo prebrojali žrtve, izračunali štetu i povukli se sa Kosova i Metohije - zbog čega je sve to i počelo.
NATO napad je, bez sumnje, bio kreščendo procesa rastakanja bivše, one velike Jugoslavije (SFRJ), vrhunac nesporazuma Srbije sa svetom (i sveta sa Srbijom). Zašto smo - i da li smo morali baš mi da budemo meta, poligon na kome će NATO, uoči svog poluvekovnog jubileja, pronaći novi razlog postojanja, a Amerika redefinisati smisao svoje globalne superiornosti i liderstva?
Da li je ovaj rat mogao da bude izbegnut? Naravno da jeste, sve u čemu učestvuju ljudi može da ima i drugačiji tok. Ne može se reći ni da je sve bilo samo nesrećan sticaj okolnosti: sve je rezultat jedne, sudeći po ishodu, ne baš mnogo promišljene politike, konflikta međusobno suprotstavljenih nacionalnih ciljeva, državničke kratkovidosti, vlastoljubivosti i nerazumevanja realnosti.
Koreni su, istina, duboki, ali neposredni povodi su skorašnji. U središtu je konačni neuspeh političkog eksperimenta zvanog Jugoslavija, njene nemogućnosti da umesto (jedno)partijskog nađe demokratski razlog svog postojanja i trajanja, što je dovelo do njenog okrutnog rastakanja.
Kriza tek stiže: Recesija najmanje 2%!
Međunarodni monetarni fond procenio je da Srbija ulazi u recesiju i da će ove godine biti zabeležen negativan privredni rast od minimum dva odsto, saznaje Press! Ekonomisti ističu da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za Srbiju da znači niz problema, od kojih su najveći otpuštanje radnika i zatvaranje firmi.
U prilog ovako lošim prognozama govore i podaci o velikom padu ekonomske aktivnosti u prvom tromesečju 2009. godine. Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je već u prvom tromesečju ove godine pad BDP-a 10 odsto.
- Pad BDP-a od oko 10 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2008. godine je posledica pada proizvodnje i prihoda u oblastima prerađivačke industrije, građevinarstva, finansijskog posredovanja, trgovine na veliko i malo, saobraćaja... - navodi Zdravković.
On ističe da je samo u januaru nivo industrijske proizvodnje bio najniži u prethodnih dvadesetak godina.
- Bio je niži samo sredinom 1993. godine, u januaru 1994, 2000. godine, i u vreme bombardovanja 1999. godine - objašnjava Zdravković.
Prognoze MMF-a o uticaju ekonomske krize i padu proizvodnje u Srbiji drastično su se promenile u odnosu na novembar, kada je sa Vladom Srbije sklopljen stend-baj aranžman vredan 420 miliona evra. Budžetom za ovu godinu predviđen je rast od tri odsto BDP-a. Iako su predstavnici srpske vlasti sada korigovali predviđenu stopu rasta za ovu godinu, i ona je preterano optimistična i iznosi oko nula do 0,5 odsto u plusu.
Stručnjaci MMF-a, međutim, prognoziraju da će, u najboljem slučaju, proizvodnja biti u padu za dva odsto BDP-a.
Saradnik u Centru za slobodno tržište Aleksandar Stevanović kaže za Press da Vlada Srbije ispada smešna jer ne želi da kaže istinu građanima.
- Znalo se i ranije da će privredni rast da padne na nulu, ako ne i ispod toga! Pitanje je zašto je Vlada kada je krojila budžet krajem decembra imala nerealne projekcije. Sada je rupa u budžetu ne samo tri odsto BDP-a, već tome treba dodati i tih dva odsto pada proizvodnje. Realno je očekivati da će poslodavci smanjivati troškove, a prvi na udaru su troškovi radne snage. To znači da će smanjiti plate ili otpuštati radnike - naglašava Stevanović.
Sve je manje nade
Evropska unija bi napravila najveću grešku u poslednjih dvadeset godina kada bi zapostavila proces prihvatanja zemalja zapadnog Balkana u svoje okrilje. Tako, o važnosti ulaska preostalih balkanskih država u EU, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", govori Mirek Topolanek, premijer Češke Republike, koja trenutno predsedava Unijom.
- Treba znati da je oduševljenje prema širenju EU, pre svega kod starih država Unije, davno prestalo. Mnoge zemlje traže najrazličitije razloge da ovaj proces uspore: zbog neratifikovnog Lisabonskog sporazuma, nedostatka pune saradnje s Međunarodnim sudom u Hagu, aktuelne ekonomske krize... Tako da velika očekivanja, koja su imale zemlje zapadnog Balkana, nisu ispunjena. To se odnosi i na Hrvatsku, čije ambicije koči slovenački veto na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja, i na Makedoniju, koju koči spor s Grčkom, i na Srbiju, i na Crnu Goru, i na Albaniju... Sve to stvara probleme u odnosu na očekivanja i zapadni Balkan pomalo gubi nadu da će ugledati svetlo na kraju tunela.
- Naša ambicija je da ni u kom slučaju ne dozvolimo da se taj proces zaustavi. U tom smislu, lično stojim na svetioniku evropskih integracija zapadnog Balkana! Obići ću ceo region i pokušati da lično učinim sve što mogu da bih rešio konkretne probleme svake pojedinačne zemlje u ovoj fazi odnosa sa EU. Moram da kažem da bi eventualni izostanak integracija zemalja zapadnog Balkana u evropske strukture bila najveća greška od devedesetih godina kada je EU taj region prepustila sudbini. Za nas, dakle, to i dalje predstavlja veliki prioritet i veliku ambiciju.
Za pomoć zemljama zapadnog Balkana u aktulenoj krizi postoje standardni i odgovarajući mehanizmi, kaže Tolpolanek za „Novosti" i pojašnjava: „U ovom trenutku je važno, i lično bih to želeo, da se održe kontakti u trgovini. Najviše ćemo pomoći zapadnom Balkanu ako budemo kupovali proizvode iz tih zemalja. Ova kriza nema regionalni karakter. Ona je globalna. Zato zemlje G 20 moraju da odluče o mehanizmima pomoći, posredstvom MMF. Indirektno, povećanjem garantnih okvira u MMF za 75 milijardi evra, EU može u kriznoj situaciji da pomogne i zemljama Balkana. Tako ćemo rešiti "havariju".
Ne verujem da je Zare otimao pištolj policajcu
Nije tačno da smo Zare i ja bežali od policijske potere. Jeste, prošao sam kroz crveno svetlo u Ulici omladinskih brigada, ali čim sam u levom retrovizoru ugledao policijski džip sa upaljenim rotacionim svetlima, krenuo sam da kočim - priča za „Blic" Filip Milićević, koji je vozio „pežo" 19. marta kada je pripadnik Interventne jedinice beogradske policije Miljan Raičević (25) hicem iz pištolja ubio Đorđa Zarića (24) iz Jakova.
Revoltiran pisanjem pojedinih medija o smrti svog prijatelja, koji su ga, kako kaže, napravili kriminalcem, Filip, inače sportski direktor u FK Resnik u kome je Đorđe igrao, odlučio je da ispriča šta se dogodilo kobne noći u Novom Beogradu.
- Policijski džip se zaustavio sa moje leve strane. Izletela su dvojica policajaca, jedan je krenuo ka meni, a drugi prema suvozačevim vratima, gde je sedeo Zare. Počeli su da viču, ne sećam se šta su govorili. Otvorio sam vrata i izašao. Nije istina da smo se oglušili o naređenja policije i da smo odbili da izađemo iz automobila. Policajac koji mi je prišao, odmah me je udario u glavu, a ja sam se refleksno savio. U tom trenutku čuo se pucanj i na asfaltu sam ugledao mrtvog druga. Nisam mogao da vidim kako je pištolj opalio, ali mi je teško da poverujem da je Zare pokušao da otme pištolj policajcu i da je vratima zakačio oružje - drhtavim glasom priseća se Milićević.
