Izvor: RTS, 14.Dec.2009, 04:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14. 12. 2009.)
Press: Prvi sudar po novom zakonu: Policajac udario u popa, Politika: Međunarodni sud pravde ne presuđuje o Kosovu, Novosti: Širi se krug insajdera, Blic: Građani Srbije da odluče da li žele u NATO, pišu dnevne novine
Prvi sudar po novom zakonu: Policajac udario u popa
U petak uveče, policajac koji nije bio na dužnosti svojim privatnim kolima izazvao je saobraćajnu nesreću u blizini Zemun >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << polja.
Tom prilikom je utvrđeno da je imao 1,99 promila alkohola u krvi. On je ujedno i "prva žrtva" novog zakona o saobraćaju. Kako Pres saznaje, u drugom vozilu se nalazio pop.
Nakon udesa, policajac je proveo 12 sati u policijskoj stanici. Prema novom zakonu o saobraćaju, ukoliko bi sud utvrdio da je vožnja pod uticajem alkohola uzročnik nesreće, predviđena je novčana kazna između 30.000 i 50.000 dinara, ili kazna zatvora do 60 dana, kao i zabrana upravljanja vozilom između 10 i 12 meseci.
Za ovakav prekršaj usledilo bi i 15 poena, međutim, s obzirom na to da zakon o prekršajima još uvek nije počeo da se primenjuje, u ovom konkretnom slučaju kazneni poeni se neće izreći.
Međunarodni sud pravde ne presuđuje o Kosovu
Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je da ne veruje da će Međunarodni sud pravde doneti konačne zaključke o secesiji Kosova, jer će "morati da uzme u obzir pravilo da je priznanje država stvar suvereniteta onih država koje priznaju".
"Sud može da analizira okolnosti u kojima je došlo do proglašenja nezavisnosti, može da da svoje mišljenje o tim okolnostima, ali ne može da propisuje državama njihovu politiku priznavanja. To je stvar suvereniteta svake pojedine države. Zato od savetodavnog mišljenja suda u Hagu ne smemo očekivati previše", rekao je Tirk u intervjuu "Politici".
Sloveački predsednik smatra da je "nedavno upozorenje predsednika tog suda Hišasija Ovade sasvim na mestu" i ističe da "greše svi koji u primeru Kosova očekuju da sud donese presudu pod firmom mišljenja. Mišljenje je samo to što i samo ime govori - mišljenje", kazao je on.
Sloveančki predsednik, koji je profesor za međunarodno pravo, ističe da je pitanje jednostranog otcepljenja uvek sporno i uvek povezano sa političkim tenzijama, i u tom smislu i opasno po mir u svetu.
"Ali, u slučaju Kosova moramo uzeti u obzir i humanitarni element. Činjenica je da je u leto 1998. godine došlo do široke upotrebe sile na Kosovu, a žrtava je bilo među civilnim stanovništvom. Ocena o ugroženosti civilnog stanovništva i međunarodnog mira i bezbednosti bila je široko prihvaćena. Uzmite u obzir i činjenicu da je Savet bezbednosti UN još krajem 1998. godine ocenio da je situacija pogoršana do te mere da ugrožava međunarodni mir", rekao je, između ostalog, Tirk.
Širi se krug insajdera
Kočnicu u istrazi o mnogobrojnim nerasvetljenim ubistvima sada mogu da podignu samo republički poslanici. Eventualnim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, srpsko pravosuđe bi, posle decenije tapkanja u mestu, moglo da odgovori na pitanje ko je ubio Slavka Ćuruviju, Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badžu, Zorana Todorovića Kundaka...
Insajder tužilaštva najveći pomak mogao bi da pruži u otkrivanju nalogodavca i ubica Slavka Ćuruvije. Rešenje za ovu enigmu, koju je svaka vlast navodila kao jedan od svojih prioriteta, kako "Novosti" saznaju, po svoj prilici krije osoba koja je već dugi niz godina iza rešetaka i kojoj je već nuđen status svedoka saradnika.
- Suštinskih pomaka u istrazi o ubistvu Ćuruvije nema - kaže za "Novosti" Miljko Radisavljević, specijalni tužilac za organizovani kriminal. - Ali, očekujem da će biti novih prodora posle usvajanja izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i uvođenja novih instituta. Mislim na institut svedoka saradnika, odnosno mogućnost da taj status dobiju osobe koje su pravnosnažno osuđene za krivična dela organizovanog kriminala.
Javnost je već "nagodila" tužilaštvo s Radetom Markovićem, bivšim šefom DB, posebno posle njegove odbrane kada mu se sudilo za umešanost u ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Marković je tada pred sudijama rekao da su mu nudili status svedoka saradnika, ali da za uzvrat optuži Milorada Ulemeka Legiju i Slobodana Miloševića za ove zločine.
Da li će bivši šef DB zaista napraviti dil sa tužilaštvom, saznaće se do 31. decembra, do kada će Vrhovni sud Srbije morati da donese konačnu presudu u slučaju četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
Presudom koja još nije pravnosnažna, Marković je osuđen na 40 godina zatvora. Ukoliko najviši sud u zemlji ponovo potvrdi ovu odluku, otpada svaka mogućnost da on "ode" u svedoke jer onaj ko je pravnosnažno osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu ili je organizator kriminale grupe neće moći da dobije povlašćeni status. To može da se desi samo u slučaju da mu kazna bude smanjena za minimum pet godina.
U javnosti se spekuliše i o tome da bi Marković za uzvrat mogao da progovori i "reši" još neko ubistvo koje u tužilaštvu stoji "ad akta", a kao primeri navode se egzekucije Pavla Bulatovića, Radovana Stojičića Badže i Zorana Todorovića Kundaka.
Istraga za ovu likvidaciju vođena je protiv Aleksandra Simovića koji je uhapšen pet meseci kasnije. Navodno, njegov DNK je pronađen na lisicama kojima je bio vezan ubijeni Vukojević, koji je bio prvi svedok saradnik kod nas. I ovaj postupak stoji u mestu, a kako nezvanično saznajemo, mogao bi da ga pokrene - svedok saradnik. Za to je, međutim, potreban "mig odozgo", da bi taj svedok pomogao u rasvetljavanju niza ubistava koja su devedesetih godina potresale Beograd.
O nekim od tih likvidacija bilo je reči na suđenju pripadnicima "zemunskog klana". O njima je najviše govorio svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, dok je Aleksandar Simović vraćao lopticu u njegovo dvorište, tvrdeći da su se za sve pitali Dušan Spasojević i Mile Luković. Pored njih, optužio je i Bagzija i Ljubišu Buhu Čumeta da su okrvavili ruke.
Građani Srbije da odluče da li žele u NATO
Čvrsto verujem da je evroatlantska integracija zemalja zapadnog Balkana presudna za dugoročnu bezbednost i stabilnost. Pozdravljam korake koje je Srbija nedavno preduzela kako bi poboljšala saradnju sa NATO, a na građanima Srbije je da odluče da li je članstvo u našem savezu od koristi za Srbiju - kaže u intervjuu za "Blic" Anders Fog Rasmusen, generalni sekretar Severnoatlantskog saveza i bivši premijer Danske, koji je funkciju u NATO preuzeo 1. avgusta ove godine.
Deklaracija o neutralnosti, koju je usvojila Narodna skupština Srbije, nije prepreka za razvoj saradnje NATO i Srbije, smatra Rasmunsen i pojašnjava: - Mnoge neutralne države su značajno angažovane kao partneri NATO, kao na primer Austrija, Finska i druge. Srbija je pristupila programu "Partnerstvo za mir" krajem 2006. godine, ali u proteklom periodu nije u potpunosti iskoristila potencijale tog programa. Nadam se da će Srbija takođe postati aktivnija, ali je na vašoj vladi odluka da li želi da to uradi. NATO planira smanjenje svojih trupa na Kosovu na 2.500 pripadnika.
- Postupna tranzicija jedinica Kfora ka snagama za odvraćanje sukoba prirodni je rezultat povećane i održive normalizacije bezbednosne situacije na terenu na Kosovu.
Pogledaj vesti o: Insajder
