Izvor: SrbijaDanas.com, 22.Mar.2018, 07:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji razgovor Miloševića i Holbruka: Zašto je 22. mart KLJUČAN za bombardovanje Jugoslavije?

Devetnaest godina od NATO agresije

Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999.godine. Ipak, datum koji nosi veću težinu jeste onaj koji se dogodio dva dana ranije, a u kom su se poslednji put sastali tadašnji predsednik Slobodan Milošević i američki izaslanik Ričard Holbruk, 22. mart.

Pročitajte i:

Nakon terorisanja srpskog naroda od strane OVK, kao zvaničan razlog za rat 1999. godine predstavljena je zaštita Albanaca >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << na Kosovu i Metohiji od navodnog etničkog čišćenja, kako navodnog dugoročnog tako i akutnog često opisivanog terminom „humanitarna katastrofa“. Međutim, masovno bekstvo albanskog stanovništva iz te pokrajine započelo tek nekoliko dana nakon što je bombardovanje bilo u punom jeku.

Iako je NATO zahtevao oružanu intervenciju iz tog razloga, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija nisu uspeli da izdejstvuju odluku za oružanu intervenciju u SRJ zbog protivljenja Kine i Rusije, stalnih članica sa pravom veta. Iz tog razloga, NATO se odlučio na samostalnu oružanu intervenciju, navodeći kao razlog da je delegacija Jugoslavije odbila da potpiše ponuđeni sporazum u Rambujeu.

Pregovori u Rambujeu su započeli 6. februara 1999. godine, a trajali su 17 dana. Jugoslavija je na Konferenciji izrazila spremnost da Albancima pruži široku autonomiju u sastavu Srbije, ali su je oni ponovo odbili.

- Pretnje našoj zemlji da će biti bombardovana ako ne dozvoli stranu okupaciju dela svoje teritorije predstavljaju upozorenje za ceo svet i sve narode i ljude kojima je stalo do slobode i mira. Nećemo dati Kosovo ni po cenu bombardovanja - rekao je Milošević na sastanku sa delegacijom.

Kada su već postojali svi izgledi da diplomatija neće uroditi plodom, u Beograd je 22. marta ponovo doputovao američki izaslanik, Ričard Holbruk. U „poslednjem pokušaju da donese mir...jer vremena više nema“, on je nastojao da ubedi Miloševića da potpiše sporazum iz Rambujea. Kada su razgovori završeni, on se obratio medijima izjavom da nije postignut suštinski napredak. Mediji su preneli da su pregovori propali. Bio je to poslednji pokušaj diplomatskog rešavanja krize, pre otpočinjanja vazdušnih udara.

Zločinačka operacija “Milosrdni anđeo” započela je 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije. Tokom narednih dana bombardovani su i veći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Podgorica, Sombor, Subotica, Herceg Novi, Luštica, Obosnik, predajnici sa TV i radio antenama i vojni objekat.

U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih.

Prekinuto je 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a.

Tim dodatkom B, pored ostalog, predviđeno je:

Nastavak na SrbijaDanas.com...