Izvor: Večernje novosti, 06.Jun.2020, 22:58

Pomen poginulima u NATO bombardovanju: Murinske žrtve nas sabiraju

Episkop Joanike u Murini služio pomen nedužnim žrtvama NATO bombardovanja varošice Zajednički smo se pomolili Bogu, pomenuli žive i upokojene, pretke i potomke, posebno se moleći za nevine žrtve NATO bombardovanja Murine. Sećamo se i ostalih žrtava iz perioda NATO bombardovanja, svih koji su postradali u tom vremenu, vojnika, oficira, rodoljuba koji su nastradali braneći svoju otadžbinu. Mi smo imali >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << mnogo ratova, ali ne pamtimo da smo vodili osvajačke ratove, jedino smo ratovali kad smo se branili, kad smo branili naša ognjišta, naše domove i djcu, kad smo ginuli jedni za druge. Ovako je posle arhijerejske zaupokojene liturgiju u hramu Svete Petke u Murinu besedio episkop budmljansko-nikšićki Joanikije, koji je bio sprečen da zbog proglašenih epidemioloških mjra u Crnoj Gori, usled korona virusa, na dan bombardovanja Murina od strane NATO pakta, 30. aprila služi pomen nevino stradalim žrtvama. -Gospod Isus Hristos kaže da nema veće ljubavi od one nego kad neko život svoj položi za bližnje svoje. Tu ljubav mi, danas, svedočimo ovde na Murini, u ovom svetom hramu, koji je započet neku godinu posle bombardovanja. Vidimo da su nas murinske žrtve prizvale da gradimo ovaj sveti hram. Ovo će biti hram žrtve, ali i hram slave Božje. Istinska žrtva, kroz naše pamćenje i kroz naš život, pretvara u slavu. Nisu uzaludne Murinske žrtve, one već deluju, one nas sabiraju sa neba, one nas oplemenjuju. Nevini, odrasli ljudi i troje dece, odrasli i deca, još nedorasla, ali u punom zamahu života, njihovi snovi, njihove nade, njihovi mladi životi, oni su se preselili na nebo. Iskrvavljena su njihova tela, raskomadana NATO projektilima na murinskom mostu, ali su njihove duše uzletele na nebo i odozgo nas obasjavaju. Kako vreme prolazi, sve više, ćemo toga biti svesni, da nas te žrtve sabiraju, da nam ne daju da zaboravimo ko smo, ni kog smo korena, roda, jezika, deo je arhipastirske besede vladike Joanikija, koji je istakao da se hram u Mirini polako pretvara u hram slave. -Podavno smo počeli da ga gradimo i išlo, taman tako, kakvo je naše stanje, lagano, pa nam se nekad činilo da se nikad završiti neće. Bilo je i prekida, nesnalaženja, nesporazuma. Nije lako graditi u ovom malom mestu ovako lep i veliki hram, ali, čini mi se, da, koliko god ste vi prisutni ovde uradili i mi zajedno s vama, da su više uradile, izgradile ovaj hram one nevine žrtve dece i odraslih na murinskom mostu, kazao je episkop Joanikije, ističući da hram Svete Petke, iako se još gradi, već, peva u slavu Božju, a naročito je podosta urađeno od prošle godine. -Zahvaljujem našem Mitropolitu Amfilohiju, koji nam je prošle godine, videći u kakvom je stanju ovaj hram, a videći i kakva će biti njegova buduća slava, dao veliki prilog, te se prošle godine radilo. Ne možemo stalno ići i moliti da nam pomognu da gradimo, nego i mi moramo da se potrudimo. Nije ostalo još mnogo; treba svi, koliko možemo, da se ugradimo u lepotu ovog hrama, besedio je episkop Joanikije, koji je služio i pomen pored spomen česme novomučenicima iz Murine, postraadalim od raketa NATO bombardera. ŽRTVE Nestvaarno vrelog poslednjeg dana aprila 1999 godine u Mirini su ubijeni: Miroslav Knežević (14), sestre iz Prištine koje su roditelji doveli kod baka i deka da tu nađu spas pred šiptarskim bandama i NATO alijanskom-Olivera Maksimović (13), Julija Brudar (10). Poginuli su i meštani Vukić Vuletić (46), Milka Kočanović (69) i Manojlo Komatina (72). Povređeno je više meštana, policajaca i vojnika Vojske SRJ.

Nastavak na Večernje novosti...