Izvor: BKTV News, 25.Jun.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika neutralnosti: Srbiji se ne žuri u NATO
Zapadni politički analitičari procenjuju da bi ulaskom u NATO Srbija imala veliku korist, pre svega u zaokruživanju bezbedonosnog štita ove vojne Alijanse na Balkanu, što bi svakako uticalo na sprečavanje eventualnih regionalnih sukoba. Srbija će svoj put ka EU i vojnom statsu u NATO testirati u skorije vreme kroz referendum, ali je izvesno da će se sve >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << više raditi na stvaranju političke, vojne i diplomatske klime za uključivanje u NATO.
U toku procesa približavanja Srbije Evropskoj Uniji, domaći politički akteri odavno već dobijaju „preporuke“ da se Srbija uključi u bezbednosni sistem u okviru evro-atlantskih integracija, odnosno u NATO.
Po svojoj primarnoj funkciji NATO je zapadni bezbednosni sistem koji je okrenut unutrašnjoj stabilnosti EU i predstavlja organsku celinu atlantističke politike SAD. Zapadni politički analitičari procenjuju da bi ulaskom u NATO Srbija imala veliku korist, pre svega u zaokruživanju bezbedonosnog štita ove vojne alijanse na Balkanu, što bi svakako uticalo na sprečavanje eventualnih regionalnih sukoba.
Predstavnik ambasade SAD u Srbiji smatra da zvanični Vašington neće pritiskati Srbiju i poštovaće njen status ako ostane samo u programu „Partnerstvo za mir“. Dosadašnje iskustvo nam ukazuje da su NATO i SAD bile vrlo važne u sferi bezbednosti na Balkanu.
Pored programa „Partnerstvo za mir“, Srbija je uključena i u programe Nacionalne garde Ohajo, gde se srpski pripadnici oružanih snaga obučavaju u više oblasti, između ostalog, za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Izvesno je da će se u Srbiji sve više raditi na stvaranju političke, vojne i diplomatske klime za uključivanje u NATO, počev od „Atlantskog saveta“ u Srbiji, preko političkih partija, raznih NVO i lobista. Odnosi SAD i NATO prema Rusiji i atlatistička politika u Evropi i evro-azijskom prostoru bitno će uticati kako će se Srbija kretati u bezbedonosnoj strategiji, pre svega u zaštiti svojih interesa na Kosovu i Metohiji, ali i poziciji BiH i Republike Srpske u odnosima prema NATO.
Moguće je da i BiH i Republika Srpska budu u „realnom“ paketu za NATO, tako da bi Srbija mogla da ostane „ostrvo“ geostrateških interesa između NATO i ruske odbrambene politike na Balknu. Kako prolazi vreme Srbija će sve više biti „uklještena“ u NATO štit, posebno što su i značajni partneri Ruske Federacije, poput Bugarske ili Rumunije, kao i Mađarska sastavni delovi atlatističke politike.
Nije pretenciozno reći da je Balkan, a posebno Srbija geostrateško čvorište gde će se lomiti interesne sfere SAD i Ruske Federacije. Zato je veoma važno da Srbija ne bude „kolateralna šteta“ moćnih vojnih i političkih interesa. Da podsetimo, NATO već u Beogradu ima svoju kancelariju za vezu koja će sa vremenom prerastati u misiju NATO u Srbiji.
Tomislav Kresović
