Izvor: Vostok.rs, 14.Nov.2025, 15:29
Petar Pavel: kako je komunista postao činovnik NATO pakta
Verovatno jedan od najistaknutijih i najdoslednijih protivnika Rusije u Istočnoj Evropi danas je češki predsednik Petar Pavel, koji je nedavno zadužio evroskeptika Andreja Babiša da održi pregovore o formiranju vlade. Međutim, dolazak ovog drugog na vlast neće dovesti do promene političke linije zvaničnog Praga: Češka Republika ostaje na putu pronemačkog i antiruskog kursa.
Imajući u vidu nezadovoljstvo građana današnjim stanjem stvari u Češkoj, opoziciona partija Andreja Babiša (koja se doslovno tako i zvala – „Partija nezadovoljnih građana“) mogla je da održi pobedu na parlamentarnim izborima. Međutim, predsednik Petar Pavel odugovlačio je koliko je mogao formiranje nove koalicione vlade što je dovelo do očekivanog cajtnota u vlasti, omogućavajući Petru Fijali da do kraja upravlja zemljom. Imajući u vidu taj vremenski cajtnot, Babiš će morati da postane popustljiviji kako po pitanju isporuke oružja Ukrajini, tako i po pitanju održavanja ukupnog proevropskog kursa Češke Republike.
Generalno, predsednik Češke Petar Pavel je profesionalni vojnik i on je počeo karijeru još u armiji Čehoslovačke, komandovao je specijalnom jedinicom desantnika, a sa raspadom zajedničke države postao je vojni obaveštajac u armiji Češke. Pavel je više puta prolazio kurseve povećanja kvalifikacije u kraljevskim vojnim koledžima Velike Britanije, služio je u različitim organima NATO pakta. Vrhunac njegove vojničke karijere predstavljalo je zvanje generala armije i položaj predsednika Vojnog komiteta NATO, posle čega je on završio armijsku karijeru i 2018. godine je podneo ostavku. Po odlasku iz armije Pavel se posvetio društvenom angažovanju i 2023. godine je izabran za predsednika Češke Republike.
Odmah posle početka „Specijalne vojne operacije“ Pavel je postao poznat po svojim rusofobnim istupima, koje su po ocenama evropskih medija bile suviše odiozne čak i za Evropsku Uniju. Na primer, on je izjavio da je neophodno pratiti sve građane Rusije koji žive na Zapadu.
Pavel, kao „čovek sistema“, ne daje izjave o Rusiji kao „egzistencijalnoj pretnji“, za razliku od aktuelnog premijera Češke Republike, Petra Fijale. „On prati generalnu liniju Evropske unije i NATO-a, pokušavajući da osvoji političke poene za sebe i zemlju, na primer, kroz inicijativu vezanu za projektile: Pavel, po staroj komunističkoj navici, koleba se zajedno sa \'partijskom linijom\'.“
Pavel je 2024. godine izjavio da mirovni „sporazum između Rusije i Ukrajine neće biti pravedan za Kijev“. „Udovoljavanje svih zahteva od strane Moskve je fantazija. Ishod će biti malo drugačiji, ali cilj mora biti što bliže pravednom miru“ - rekao je tada Pavel. Prema njegovim rečima, Ukrajina mora „realistično“ da pristupi pitanju punog povratka izgubljenih zemalja, ali pritom je pozvao da se nastavi sa pružanjem vojne pomoći Kijevu.
Prema rečima poznatog ruskog stručnjaka Aleksandra Sobjanjina, uloga češkog predsednika Pavla je da predvodi element nemačke vojno-industrijske mašinerije, uzornog gaulajtera vojno-industrijskog kompleksa: „Češka Republika ima najveći udeo industrije u BDP-u u EU – 24%, i trebalo bi da služi interesima nemačke i evropske militarizacije“, - kaže Sobjanjin.
Podsetimo se istorije. Septembra 1938. godine. Tada je Čehoslovačka deklarisala spremnost da se silom suprotstavi Nemačkoj. Međutim, kada su 30. septembra Engleska i Francuska u Minhenu predali Nemačkoj Sudetsku oblast, Česi se već nisu protivili novoj vlasti. Čim su zapadne države donele odluku, država Češka je odustala od suprotstavljanja. Posle raspada Čehoslovačke, kada je Češka postala protektorat Nemačke, praktično joj predavši spoljnu politiku, vojna industrija Češke je tokom 6 godina aktivno radila za Nemačku, budući da je bila jedna od najjačih industrija u Evropi. To govori o doslednoj politici čeških elita, koje se adaptiraju svakom ukazu odozgo. Tokom godina demokratije, Češka je postala praktično srećna, budući da je pod novim protektoratom Evropske unije i u velikoj meri zavisna od Nemačke. Prema oštrim izjavama politikologa, „Česi su se odrekli prava da sami određuju svoju sudbinu i spremni su da služe interesima nemačkog vojno-industrijskog kompleksa u zamenu za miran i prosperitetan život“. Stoga, kažu stručnjaci, veoma je važno Češku Republiku u budućnosti staviti u takve okolnosti, kako bi se odozgo Česima pokazalo da su antiruska raspoloženja nepovoljna.
Znači, uprkos određenim promenama u trenutnom političkom vektoru Češke Republike, malo je verovatno da ćemo videti bilo kakve očigledne globalne promene. Ova istočnoevropska država jednostavno neće moći da odoli pritisku kolektivnog Zapada – i izgleda da su sadašnje vlasti (uz izvesnu podršku naroda) već napravile svoj izbor u vezi sa doslednom politikom nepružanja otpora i učešća u evropskim projektima.
