Izvor: Vostok.rs, 14.Avg.2013, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo u duhu suparništva?
14.08.2013. -
Poslednji mesec leta i predstojeću jesen ove godine moguće je nazvati vrelom sezonom za Severnoatlantsku alijansu. Ovih dana počeli su manevri NATO-a, najavljeni kao mirnovni, na teritoriji Mongolije i Kazahstana, u kojim aučestvuju vojnici iz zemalja Centralnoazijskog regiona. Planirani su manevri i u Skandinaviji i zemaljama Baltika i Poljskoj. Svi manevri su planski, ali ruski eksperti ne mogu da ne obrate >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pažnju na neke nijanse koje izazivaju nedoumicu.
Prema saopštenjima medija, manevri u Mongoliji pod pretencioznim nazivom U traganju za Kanom-2013, koji potpuno odgovara stilu američkih štabova, organizovala je mongolska vojna komanda zajedno sa komandom Tihookeanske flote SAD. U njih je uključeno preko 1000 vojnika iz Mongolije i SAD, niza evropskih zemalja članica NATO-a, kao i iz Indije, Japana, Južne Koreje, Vijetnama, Indonezije i Mjanmara. Prvi put u manevrima učestvuju mirovnjaci iz Tadžikistana. Kako ističu vojni analitičari, u datom slučaju prirodno se dotiču odbrambeni interesi Rusije i Kine, na čijim granicama se dešava privremena koncentracija međunarodnih vojnih snaga. Ipak ovim zemaljama nije bilo ponuđeno da učestvuju u mirovnim manevrima. Ruski i kineski predstavnici su bili pozvani na manevre u Mongoliji samo kao posmatrači.
I ovih dana bio je označen start zajedničkih manevara sa Kazahstanom, na poligonu u blizini kineske granice. Njihov naziv takođe nije lišen političke obojenosti – Stepski orao 2013. Ovog puta najvećim susedima u regionu – Rusiji i Kini, nije bilo ponuđeno čak ni da prisustvuju u svojstvu posmatrača. Između ostalog, indikativna je ne samo data nijansa. Eksperti podsećaju da Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan koji učestvuju manevrima jestu članovi Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti koja deluje u okviru ZND. Saradnju sa tom organizacijom alijansa uporno izbegava, ali smatra da je sasvim normalno istrgnuti iz nje pojedine članove.
Između ostalog, koletkivna dejstva na regulisanju mogućih lokalnih konflikata, što je glavni sadržaj NATO manevara u Kazahstanu, već su uvežbavana u toku mirovnih manevara OUKB Nepokolebivo bratstvo 2012. godine. Slični manevri će proteći u oktobru ove godine u Čeljabinskoj oblasti. Zašto da se dva puta radi jedno isto, pitaju se eksperti. Ali ako j epoštovanje normi susedskih pravila pristojnosti od strane učesnika NATO programa Partnerstvo za mir lična stvar, cilj manevara Steadfast Jazz koje je najavila alijansa u zemljama Baltika i Poljskoj u novembru 2013. godine izaziva kod predstavnika rukovodstva ruskog vojnog resora poređenje sa vremenom hladnog rata. U toku tih manevara treba da se uvežbavaju dejstva obijanja potencijalne agresije protiv Poljske. Pitanje čije agresije ne zahteva odgovor.
Neki analitičari počeli su da govore ovih dana o znacima jačanja suparništva atlantskog vojnog bloka sa ruskim partnerima.
A ekspert za pitanja bezbednosti iz nemačkog Fonda za nauku i politiku Margareta Klajn ne vidi u celini opasnosti za partnerstvo NATO-a i Rusije, mada problemi ostaju.
- Postoji čitav niz oblasti gde saradnja protiče normalno – rekla je gospođa Klajn u razgovoru za Glas Rusije. Ali u prvom redu treba realizovati partnerstvo po pitanjima koja su za obe strane od prvostepenog vojno-političkog značaja. I Rusiju, naravno, treba aktivnije uključivati u diskusiju o budućoj struktiri bezbednosti u svetu, u rešavanje oštih zadataka u okviru zajedničkih sporazuma.
Ipak da li može partnerstvo da se slaže sa suparništvom? Verovatno može ako partneri imaju zajednički cilj. A ako nemaju?
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
