Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2014, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pančićev grob okružen minama

POŠTOVAOCI Josifa Pančića, najvećeg srpskog botaničara, sutra, tačno dva veka od kada se rodio, venac na njegov grob moći će da polože samo uz dozvolu vojnih vlasti. Mauzolej sa kovčegom od čuvene omorike, igrom strategije i taktike našao se u središtu vojnog objekta. Na samom vrhu Kopaonika nalazi se radarski centar, zbog koga je od 2001. godine obilazak groba velikog naučnika gotovo nemoguć. Tako, Pančić danas počiva opasan žicom, pod danonoćnom stražom, u mauzolejom oštećenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u NATO bombardovanju 1999. godine. Do njegove večne kuće može se samo uz specijalno odobrenje Ministarstva odbrane i Vojnobezbednosne agencije. Iako je grobnica delimično obnovljena i mogla bi da primi sve poklonike dela velikog botaničara, počast će mu odati samo malobrojna grupa planinara sa Kopaonika, kojima je poseta odobrena. Složena procedura uz koju se dolazi do Pančićevog groba uslovljena je činjenicom što se odmah pored mauzoleja nalaze vojno čvorište veze, toranj sa antenama i objekat namenjen kontroli avio-saobraćaja. Upravo zbog važnosti, ovaj objekat je tokom bombardovanja gađan 81 projektilom, a na njegovu okolinu NATO je rasuo deset sanduka kasetnih bombi. U Ministarstvu odbrane nemaju odgovor na pitanje da li će pristup večnoj kući najvećeg srpskog prirodnjaka uskoro biti otvoren za posetioce. Kako, međutim, nezvanično objašnjavaju, šanse za to su male, jer je reč o objektu koji je strateški važan za Vojsku Srbije. - U neposrednoj blizini je administrativna linija sa Kosovom i Metohijom, što zahteva visoke mere bezbednosti - objašnjavaju u Ministarstvu odbrane. - Zbog toga je pre više od decenije pooštren režim pristupa Pančićevom vrhu. Nažalost, u kompleksu se našao i naučnikov mauzolej. Inicijativu da se vrata mauzoleja otvore za sve posetioce podneo je još pre nekoliko godina Planinarski savez Srbije. Kažu da će počast odati u svojoj akciji u junu. - Za taj pohod na Pančićev vrh zatražićemo odobrenje vojnih vlasti - kaže Branislav Božović, sekretar PSS. - Uz sve poštovanje značaja vojnog objekta, smatramo da bi mauzolej trebalo svima širom da otvori vrata. Zbog strogih bezbednosnih mera čuvanja zemnih ostataka srpskog oca botanike, njegovi poštovaoci na 200. godišnjicu rođenja poštu će mu odati na drugim mestima. U odeljenju Srpske akademije nauka i umetnosti u Nišu biće održan naučni skup, a studenti biologije položiće venac kraj njegove biste u Studentskom parku u Beogradu. Budžet za ozbiljnije obeležavanje je izostao, ali se u SANU nadaju da će država da ispravi tu grešku i da će uz svečanu akademiju, zakazanu za 1. oktobar, u Akademiji da bude organizovana i velika izložba posvećena njegovom radu. -SANU će da uradi sve što bude mogla, ali je država zakazala. Postoji ideja i da digitalizujemo Pančićev herbarijum, koji je za sve botaničare dragocen, ali i za to su potrebna sredstva - objašnjava za „Novosti“ akademik Vladimir Stevanović. PRIMIO PRAVOSLAVLjE JOSIF Pančić rođen je u selu Ugrini kod Bribira na teritoriji današnje Hrvatske. Posle studija medicine, na nagovor Vuka Karadžića, došao je da živi u Srbiju, a prvi posao imao je kao lekar u Jagodini. Oženio se u Kragujevcu, gde je i primio pravoslavlje - podseća akademik Stevanović. - Otkrio je 2.400 biljaka na teritoriji Srbije, od kojih je najpoznatija Pančićeva omorika. Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije - danas SANU.

Nastavak na Večernje novosti...