Izvor: RTS, 07.Okt.2012, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti nisu ugroženi
Na Institutu za onkologiju i radiologiju zbrinuto za trećinu više pacijenata nego što je predviđeno, ali pacijenti nisu ugroženi, u smislu kvaliteta i pravovremenog pružanja pomoći, rekao za RTS Zoran Rakočević, vršilac dužnosti direktora Instituta.
U Srbiji svake godine od raka umre 22.000 ljudi. Muškarci najčešće boluju od raka pluća, a žene od kancera dojke. Stručnjaci upozoravaju da se iz godine u godinu broj obolelih povećava, i da sve češće obolevamo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i od leukemije i raka limfoma, što bi prema oceni stručnjaka, moglo da bude zbog NATO bombardovanja. Najviše pacijenata leči se na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Zbog upozoravajućih brojki, ne čude podaci da su kapaciteti Instituta za onkologiju i radiologiju popunjeni, i da je u toj ustanovi zbrinuto za trećinu više pacijenata nego što je predviđeno.
Kroz Institut godišnje prođe 100.000 pacijenata, radioterapiju dobije oko 5.000 građana, a skoro 7.000 osoba bude operasano.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, Zoran Rakočević, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da je problem proširenja kapaciteta sagledan na svim nivoima zdravstvenog sistema na kojima se on može rešiti počevši od Ministarstva zadravlja pa do gradskih vlasti u čijem delokrugu je zemljište na kojem treba da se obezbedi prostor za proširenje Instituta.
"Sa proširenjem Instituta na površini za oko 3.500 kvadratnih metara mislimo da će problem smeštaja, a samim tim i kvaliteta primenjene terapije u smislu većeg konfora, smanjene liste čekanja biti neuporedivo prihvatljiviji i u skladu sa onim postulatima za koje se zalaže medicina", rekao je Rakočević.
Administracija oko proširenja kapaciteta završiće se u narednih nekoliko meseci, možda do dva meseca i nakon toga trebalo krenuti za poslove koji suvezani za proširenje, kaže Rakočević.
Iako je Institu prebukiran pacijenti nisu ugroženi, kaže profesor Rakočević. "Ugroženost u smislu kvaliteta i pravovremenog pružanja pomoći prema pacijentima obolelih od malignih bolesti nije ugrožen. Ugrožen je njihov komfor, standard pružanja usluga, odnosno standard rada lekara", kaže direktor.
Liste čekanja koje postoje na pojedinim odeljenjima praktično su svedene na nulu ili su ispod vrednosti koje važe za Evropu.
"Dakle, to je već činjenica koja pokazuje da se nipošto ne gubi na kvalitetu lečenja zato što pacijent zbog nedostatka prostora treba da čeka duže na nekakav početak terapije, bilo da je iz oblasti radioterapije, koja je najosetljivija na prostorne kapacitete ili hemioterapije", rekao je profesor Rakočević.
Prema njegovim rečima, problem sa lekarima i osobljem koji rade u jednoj ustanovi kao što je Institut su problemi koji postoje u uopšte našem zdrvstvenom sistemu. "Bilo bi bolje da imamo za pet odsto više lekara za 20 posto više sestara", kaže on.
"Sigurno da bi povećanje broja lekara, ali moram da kažem da je u poslednjih dve ili tri godine jako puno mesta Instituta opredeljeno i za kliničke lekare svih onkoloških discipina, to su lekari koji su na specijalizaciji, njihovo uključenje u neposredan rad će biti od jedne do naredne tri godine, tako da će se tada pomaci osetiti", rekao je Rakočević.
Način funkcionisanja dečjeg odeljenja bio je bez ikakve primedbe roditelja. Način pripravnosti je u skladu sa zakonom, kako zakon dozvoljava kada nemate broj kadrova koji može da obezbedi dežurstva 24 časa, ali lekari koji dežuraju na ostalim odeljenjima apsolutno su kompetentni da rešavaju sve probleme koji mogu akutno proisteći kod pacijenata.
Prema njegovim rečima, Institut za onkologoju i radiologiju raspolaže sa četiri aparata, a jedan je trenutno u kvaru. Objasnio je da se za ambulantne pacijente procedura zračenja započinje dve do tri nedelje od dolaska na knzilijum, a za pacijente koji se leče hospitalno period čekanja na početak terapije je četiri do pet nedelja.
Potencirana je potreba za kapacitetom, za povećanjim brojem postelja u kojima bi ležali pacijenti kojima je neophodna radioterapija. Za hirurgiju nema liste čekanja, na šta je, kako kaže ponosan.
"Na hemoterapiji lista čekanja je od dve do četiri nedelje i tu bi povećanje kapaciteta za nekih 20 kreveta i povećanjem obima rada dnevne bolnice neuporedivo popravilo stanje pa ni te dve do četiri nedelje ne bi postojale kao kriterijum čekanja", rekao je Rakočević.
