Izvor: B92, 14.Jul.2023, 13:27
Ovo mesto je sledeća tačka sukoba Istoka i Zapada? "Ostrvo od najveće važnosti na svetu"
Nakon dva veka vojne neutralnosti i više od godinu dana neočekivanih prepreka pristupanju, Švedska je bliža nego ikad da postane 32. članica NATO-a.
Obećanje predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, da će odustati od svojih prigovora na članstvo Švedske, konačno otvara put transformaciji bezbednosnog okvira severne Evrope kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu.
Severnoatlantski savez dobiće dodatnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stratešku dubinu s novim partnerom, koji će značajno ojačati NATO-ove sposobnosti na Arktiku i, pre svega, u Baltičkom moru, gde ostrvo Gotland i moćna flota podmornica švedske ratne mornarice - što je strateška prednost neprocenjive vrednosti - predstavljaju jemstvo za odbranu Poljske i baltičkih zemalja.
Iako Švedska zapravo i nije velika vojna sila. Stokholm je usvojio politiku neutralnosti kada su završili Napoleonovi ratovi u 19. veku. Nakon završetka ‘Hladnog rata‘, ova skandinavska zemlja krenula je u proces demilitarizacije u kojem je vojna potrošnja progresivno i drastično smanjena - slično kao i u mnogim drugim zapadnim zemljama - a pukovi su raspušteni na celoj teritoriji.
Godine 2005. poslednji švedski vojnici napustili su Gotland - to ostrvo, koji mnogi analitičari nazivaju "nepotopivim nosačem aviona", prestao je biti strateški prioritet Stokholma s obzirom na, kako se činilo, nestanak ruske prijetnje.
Ipak, neke zemlje s izlazom na Baltičko more preklinjale su Švedsku da ne demilitarizuje Gotland, s obzirom na rizik od potencijalne okupacije ostrva u eventualnoj munjevitoj ofanzivi ruskih snaga.
Sve se, ipak, kako piše El Pais, ponovno promenilo 2014. godine, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krima i početka borbi u istočnoj regiji Donbas.
U godinama koje su usledile, Švedska je ponovno uvela vojni rok za muškarce i žene, poslala puk nazad na Gotland i postavila PVO sisteme na ostrvu - koji je otprilike veličine Majorke u Španiji ili Rodosa u Grčkoj - te rasporedila borbena vozila pešadije i tenkove Leopard 2.
U januaru prošle godine, kada je više od 100.000 ruskih vojnika čekalo komandu za početak invazije na ukrajinskoj granici, gotovo 1.000 švedskih vojnika prešlo je na Gotland kako bi ojačali bezbednost te strateške teritorije, a nedugo nakon toga vlada je objavila da ulaže 1.600 miliona švedskih kruna (oko 140 miliona evra) za proširenje vojne infrastrukture na ostrvu.
Kad se Švedska pridruži NATO-u, Gotland će postati jedno od uporišta zapadnog vojnog saveza. Godine 2017., tokom jedne posete, Ben Hodžs, tadašnji komandant američke vojske u Evropi, izjavio je da "nema ostva na svetu od veće strateške važnosti".
Gotland je udaljen manje od 300 kilometara od Kalinjingrada, ruske enklave smeštene između Poljske i Litvanije, u kojoj se nalazi ruska Baltička flota.
Tamošnja trasa je plovna tokom cele godine, a njom dnevno plovi više od 1500 brodova.
"Ko god kontroliše Gotland, može da dominira vazdušnim i morskim prostorom južnog Baltika", izjavio je pre nešto više od godinu dana Magnus Frikval, vrhovni komandant švedske vojske na ostrvu.
Uključivanje Gotlanda u područje Severnoatlantskog saveza znači i očito pojačanje za odbranu Poljske, a posebno baltičkih zemalja, Litvanije, Letonije i Estonije, najranjivijih saveznika u slučaju ruskog napada.
Integracija Švedske u vojni blok praktično će pretvoriti Baltičko more u vodeno područje pod kontrolom NATO-a, za razliku od doba ‘Hladnog rata‘, kada su mnoge njegove obale bile u rukama zemalja komunističkog bloka (Sovjetski Savez, Istočna Nemačka i Poljska) ili onih neutralnih (Švedska i Finska).
U Briselu, sedištu NATO-a, ne slavi se samo buduće inkorporiranje Gotlanda. Švedska ima još jedno dragoceno bogatstvo - svoju flotu konvencionalnih podmornica svetske klase.
Baltičko more, koje se ponekad naziva "poplavljena prerija", vrlo je plitko, prosečne dubine od 57 metara, pa podmornice na nuklearni pogon, koje čine veći deo ruske i američke podmorničke flote, ne mogu delovati u njemu.
Švedska, s druge strane, operiše podmornicama u Baltičkom moru od 1904. godine. Nijedna druga zemlja u regiji nije bila toliko aktivna pod vodom.
Podmornice švedske mornarice mogu nedeljama ostati pod vodom. Većina konvencionalnih, odnosno ne-nuklearnih podvodnih plovila, napajaju se baterijama i moraju izroniti na površinu nakon nekoliko dana kako bi njihovi dizel motori mogli da rade.
Švedske podmornice raspolažu tečnim kiseonikom pohranjenim u kacama koji omogućuju punjenje baterija bez izranjanja.
Švedska ima tri napredne podmornice klase Gotland i jedan stariji model koji će biti povučen iz upotrebe kada se isporuče dva novodizajnirana plovila, pre 2028. godine.
Uz Baltik, buduće članstvo Švedske, zajedno s nedavnim pristupanjem Finske, činiće novo krilo zapadnog vojnog saveza u arktičkoj regiji, uz ona na istoku i jugu, jedina kojima je raspolagao decenijama.
Članstvo dve skandinavske zemlje predstavlja izazov za NATO u trenutku kada je Moskva krenula u jačanje svojih ambicija na Arktiku.
Nakon pristupanja, Švedska će postati šesta najveća članica NATO-a. Ova zemlja s nešto više od 10 miliona stanovnika raspolaže s oko 25.000 profesionalnih vojnika i 35.000 rezervista, a tu je, svakako, i moćna vojna industrija koja razvija sofisticirane borbene avione, tenkove i PVO sisteme.
Nakon što se Erdogan obvezao da će blokirati Švedsku, Stokholm veruje da će turski parlament dati zeleno svetlo za njeno članstvo u NATO-u što je pre moguće. Ankara još nije definisala rokove za ratifikaciju u parlamentu, iako većina švedskih medija spekuliše da će se to dogoditi u septembru. Uz Tursku, i Mađarska je više od 10 meseci blokirala Švedsku na putu prema članstvu, ali ministar spoljnih poslova Peter Sijarto te zemlje izjavio je u utorak da je odobrenje Budimpešte "čisto tehničko pitanje", koje neće odložiti švedsko članstvo.
Odobrenje parlamenata u Ankari i Budimpešti označiće definitivan kraj više od dva veka švedske vojne neutralnosti - ili "nesvrstanosti", izraza koji koristi Stockholm otkad se pridružio Evropskoj uniji 1995. godine - i završetak procesa integracije u evroatlantsku organizaciju koju su Švedska i Finska zajednički započele u aprilu prošle godine, a čiji su se putevi nakratko razišli nakon što su Ankara i Budimpešta u martu dale zeleno svetlo za pristupanje Finske u zapadni vojni savez.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
