Izvor: Politika, 10.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpor
U kakvom svetu želite da živite? To je pitanje koje nam je svima postavio Edvard Snouden, koji je trideseti rođendan dočekao kao apatrid nakon što je američka vlada protiv njega povela globalnu hajku.
Snouden ni najmanje ne liči na Če Gevaru. On je tipični „gik”, kako se u američkom žargonu nazivaju predstavnici generacije rođene u osamdesetim godinama prošlog veka koja je svet upoznala preko kompjuterskog ekrana. Generacije koja se našla u procepu dva sveta – posthladnoratovskog, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i novog sveta čiji se obrisi tek naziru.
Dominaciju Amerike i njenih NATO saveznika pratila je ideološka nadogradnja o „pravednim ratovima” koje su vodile „najrazvijenije demokratije” za „slobodni svet”. Čitava armija stručnjaka za komunikacije pretvarala je te ratove u globalni rijaliti šou.
Tako je sada i Vesli Klark, koji je komandovao napadima NATO-a na Jugoslaviju, postao voditelj rijaliti šoua čiji je cilj da rat učini zabavnim i da ga „približi mladima”.
Deo strategije sastojao se i u tome da se autentične bune širom sveta preokrenu u svoju korist tako što će regrutovati mlade koji su poverovali da se bore za isti cilj, za slobodu i demokratiju, protiv diktatora.
Motivisani idealima, a potom sve češće novcem i nepristojno privlačnim ponudama za karijeru u Vašingtonu i Pentagonu, ovi mladi revolucionari postali su ratni konsultanti sa misijama u gotovo svim kriznim područjima u svetu.
Jedan od grotesknih primera ove ratne pornografije je spot Ivana Marovića na „Jutjubu” u kome ovaj „revolucionar u penziji”, bivši otporaš, reklamira revoluciju izvaljen pored bazena, sa naočarima za sunce i mohitom u ruci.
Budite kul i seksi dok rušite diktatore sledeći tri jednostavna pravila za dizanje revolucija pa ćete završiti kao ja, ispijajući koktel u bazenu okruženi devojkama, u nekoj vrsti raja potrošačkog društva. U raju koji se obećava borcima za sveti rat u nekim drugim kulturama, istina, ne služe mohito ali ih čekaju device.
Odrastao sa idejom koja mu je, kao i drugim mladim Amerikancima, servirana preko medija, da se u savremene ratove ide da bi se „pomoglo” drugima, Snouden se sa 20 godina prijavio za obuku u specijalnim jedinicama u Iraku.
Ubrzo je međutim, uvideo da je „većina onih koji su nas obučavali bila zainteresovana da ubije Arape, a ne da pomogne bilo kome” i shvatio da pripada nečemu što čini više zla nego dobra.
Kada je deset godina kasnije, kao jedan od 20.000 zaposlenih u sedištu NSA u Merilendu, jedne od petnaest američkih obaveštajnih službi, bio svedok postavljanja sistema za globalno elektronsko špijuniranje, odlučio je da reaguje.
Odlučio je da okrene leđa uspešnoj karijeri obaveštajca i da život izloži opasnosti kako bi sprečio da „američka vlada uništava zaštitu privatnog života, sloboda na internetu i osnovnih sloboda u svetu”.
Od svih revolucionarnih metoda izabrao je najubitačniju – informaciju.
Ana Otašević
objavljeno: 10/07/2013
