Izvor: Vostok.rs, 25.Mar.2011, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacija u Libiji: „nedokuvana knedla“
25.03.2011. - Čitavu vojnu akciju protiv Libije prati haos
Negodovanje međunarodne zajednice zbog dejstava libijskog lidera Moamera Gadafija protiv pobunjenika bilo je sveopšte. A vojna operacija pozvana da zaustavi "diktatora", izaziva nedoumicu. Protiv nje je odmah istupio češki predsednik Vaclav Klaus, koji je izjednačio režim zabrane letova sa objavom rata Libiji. Istina, zatim je Prag ublažio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << svoj stav, ali aktivno učešće u savezničkim dejstvima je odbio. Rezoluciju SB UN realizuju razne zemlje. Ali ne sama alijansa, čiji član je i on. Tek u subotu se NATO sprema da se pridruži osiguranju zone zabranjene za letove. Ova pometnja podseća češkog publicistu Jana Petraneka na nedokuvanu knedlu. Detaljnije svoje mišljenje on je izložio u telefonskom razgovoru iz Praga sa Gajane Hanovom.
Kada je sve započelo, Francuska je, mislim, u trenutku osetila mal te ne da je hegemon Evrope, preselila se u davnu prošlost. Stekao se utisak da je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen među poslednjima saznao da predsednik Sarkozi šalje lovce da bombarduju vojne objekte libijskog režima. Potpuno je zbunjena Liga arapskih zemalja, koja je inicirala rezoluciju SB, a zatim osudila bombardovanje Libije. Postavlja se mnoštvo pitanja, između ostalog do čega će dovesti događaji u Africi i na Bliskom Istoku? Koje pojave posmatramo: borbu za socijalna, religiozna, politička prava ili nešto sasvim drugo?
Postavlja se i drugo, za sada nerešeno pitanje: Ima li pravo međunarodna zajednica uz pomoć vojne sile da se meša u poslove suverene države?
Mislim da ipak nema. Osim u slučajevima kada se dešava otvoreni genocid. Danas, kada se međunarodna zajednica integriše, nije valjda da ne može da obuzda "diktatora"? Ne bombardovanjem i raketiranjem, već ekonomskim sankcijama, konsolidovanim diplomatskim pritiskom? Ubeđen sam da je postojala alternativa vojnom mešanju. Ali mnogo su žurili da se izbave od Gadafija i loše su se pripremili.
Rusija, kao što se zna, nije blokirala odluku SB UN, već je zauzela stav nemešanja. Kako vi ocenjujete taj korak?
Nastala je zanimljiva situacija. Mi smo čuli dva mišljenja – zvanični stav koji je izrekao Medvedev i lični premijera Putina, koji je, kako samo on ume, odbrusio, osudivši u suštini vojne akcije.
Zašto tako dugo nema zajedničkog koordinacionog štaba? Svi se dogovaraju i dogovaraju...
Dobro pitanje! Zaista, zašto niko ne želi da preuzme na sebe odgovornost za dešavanja? Zato što čitavu ovu spontanu vojnu akciju protiv Gadafija prati haos. Operacija se naziva romantično: Odisejeva zora. A po meni to je pre Ilijadina pometnja. Nema jedinstvene stragegije, jedinstvenog rukovođenja, jednsotavno nekakvo partizanstvo. Sarkozi nije izračunao. Očigledno je mislio da će dati komandu i sve će krenuti ko podmazano. Ali ko podmazano ništa neće krenuti. Nastavak će biti dug i bolan.
Moraće da se ratuje ne samo iz vazduha, već i na zemlji, nastavlja Jan Petranek. On smatra da u takvom slučaju američkim marincima neće moći da se zavidi. Čak najprofesionalniji i superobučeni vojnik SAD i NATO-a nije suparnik Libijcu u njegovoj rođenoj pustinji. Mali pobedonosni rat neće biti. Zahtev Državne dume Rusije da se hitno prekine vatra i nasilje češki publicista ocenjuje kao poziv na pregovore. Biće potrebno, jasno je, posrednici. Rusija, zaključuje on, mogla bi da se pokaže ovde nezamenjivom.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Gadafi
.jpg)
