Izvor: Studio B, 23.Apr.2014, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odata pošta radnicima RTS-a poginulim u bombardovanju
Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?", porodice, kolege i prijatelji odali su poštu radnicima RTS-a poginulim u bombardovanju 1999. godine.
Vence su položili v.d. direktor RTS-a Nikola Mirkov, predsednik Upravnog odbora RTS- a Milan Nikolić, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, članovi porodica i kolege poginulih radnika.
Nikolić je, nakon polaganja venaca, rekao da je bombardovanje zgrade RTS-a "strašan zločin".
"Ja bih rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << čak i ratni zločin. Na tom mestu sudarila su se dva ludila, jedno domaće i jedno međunarodno i nastradali su nevini ljudi. Naši zločinci bili su oni koji ove ljude nisu na vreme izvukli ljude iz ove zgrade. Drugi, međunarodni zločinci, odlučili su da mimo svih međunarodnih principa i mimo Saveta bezbednosti, napadnu jednu zemlju, gađajući i civilne ciljeve", istakao je Nikolić.
On je naveo da ostaje da se istraži ko je dao naredbu da se bombarduje jedan medij, i sa druge strane ko nije dao naredbu da se evakuacija izvrši na vreme.
"Nadam se da će Komisija za istraživanje ubistva novinara nastaviti rad i na ovom slučaju i da će se jednog dana doći do toga ko je sve kriv što ovi ljudi nisu evakuisani", rekao je Nikolić.
"Makar ušli u NATO jednog dana, moraju se označiti krivci, i mora se ustanoviti princip da se ne smeju gađati medijski, i uopšte civilni ciljevi", poručio je Nikolić.
Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, rekao je da krivci za smrt radnika, koji su bili upozoreni na tačan čas napada, još uvek nisu procesuirani.
"Zašto i kome je bilo potrebno da ovih 16 nevinih ljudi izgubi živote?", upitao je Medić.
"Želimo da saznamo punu istinu i da se odgovorni privedu pravdi", poručio je on. U bombardovanju, u 2.06 časova noću, 23. aprila 1999. godine, poginuli su Jelica Munitlak (28) šminker, Ksenija Banković (28) video mikser, Darko Stiomenovski (26) tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50) tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47) radnici obezbeđenja.
Tom prilikom nastradali su i Dragan Tasić (31) električar, Aleksandar Deletić (31) kamerman, Slaviša Stevanović (32) i Ivan Stukalo (34) tehničari, Siniša Medić (32) dizajner programa, Milan Janković (59) precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61) režiser programa i Slobodan Jontić (54) monter.
Milanović: Osećam se odgovornim, ali nisam žrtvovao radnike
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović rekao je u Višem sudu u Beogradu da se oseća odgovornim za pogibiju 16 radnika te medijske kuće tokom NATO bombardovanja, ali da ih nije žrtvovao.
Obrazlažući svoju tužbu protiv novinara i urednika B92 za nanošenje duševnog bola u svojstvu privatnog tužioca, Milanović je sudu rekao da smatra da je presudom utvrđeno da je odgovoran za smrt radnika RTS na današnji dan 1999. i da se oseća odgovornim, ali da ih nije žrtvovao.
"Tačno je da sam odgovoran za smrt 16 radnika RTS-a, ali ih nisam žrtvovao, jer žrtvovanje podrazumeva da taj neko to svesno čini i da zna zašto. To je deo koji mi se podmeće", rekao je Milanović.
On je pred krivičnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu bio osuđen na 10 godina zatvora zbog nepreduzimanja mera za bezbednost zaposlenih, a kaznu je odslužio u celosti i prošlog septenbra izašao iz zatvora.
Milanović je takođe naveo da je ta presuda za njega uvreda.
Tužbu za naknadu štete zbog nanošenja duševnog bola podneo je protiv tdašnjeg novinara Nikole Radišića, Verana Matića i B92 zbog priloga u vestima TV B92 28. decembra 2012. godine, u kome je navedeno da je odgovoran za smrt 16 radnika RTS-a u bombardovanju te zgrade pre tačno 15 godina i da ih je žrtvovao.
Na Milanovićev iskaz reagovao je njegov punomoćnik Milorad Vujović pokušavši da ga spreči da to kaže, ali je Milanović ostao uporan.
Reagovala je i punomoćnica B92 Kruna Savović, navodeći da Vujović menja iskaz Milanovića, a na to nema zakonsko pravo, ali je sud okončao polemiku i kaznio oba advokata sa po 3.000 dinara zbog nepoštovanja suda.
Milanović je dalje u svom iskazu napomenuo da B92 u poslednjih 13 godina progoni njega i njegovu porodicu.
"Svaki put me B92 komentariše na sličan način. Bar sto puta sam u poslednjih 5-6 godina tražio demanti, ali nikada nisu objavljivali. I kad god tražim demanti, B92 pojača napade na mene i satanizuju me", rekao je Milanović.
"Njima nije do istine, već senzacionalizma", rekao je nekadašnji direktor RTS-a.
Sud danas zbog nedostatka vremena nije stigao da sasluša Radišića, koji sada radi na televiziji N1, pa je nastavak suđenja zakazao za 26. jun.
Radišić se ipak kratko obratio sudu, navodeći da je Milanović danas svojim iskazom odgovorio na sva njegova pitanja.
"Da je Milanović pre dve godine rekao ovo što je rekao danas - da se godinama budio s mislima ka poginulim radnicima RTS i da se oseća odgovornim za njihovu smrt, svega ovoga ne bi bilo, jer je to odgovor na sva pitanja koja sam mu postavio i zbog čijih izostanaka me sada tuži," rekao je Radišić.
NUNS: Obnoviti istragu o stradanju radnika RTS-a
Posle 15 godina od stradanja 16 medijskih radnika RTS-a još nisu poznate sve okolnosti pod kojima se desio ovaj zločin i zato Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) neće odustati od zahteva da nadležni organi pred lice pravde izvedu sve koji su odgovorni za neblagovremenu evakuaciju iz zgrade televizije u Aberdarevoj ulici.
Sudski proces i pravosnažna presuda Dragoljubu Milanoviću, tadašnjem direktoru RTS, ne smeju da posluže za aboliciju svih oni koji su svesno ili nesvesno žrtvovali 16 nedužnih ljudi, piše u saopštenju NUNS-a.
Članovi NUNS-a smatraju da Milanović nije jedini odgovoran za tu tragediju i zbog toga traži da se obnovi istraga o tom slučaju i proširi na sve one pojedince iz vojnog i političkog vrha koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem saučestvovali u ovom zločinu.
NUNS pruža punu podršku porodicama stradalih u svim njihovim naporima da se konačno dođe do istine, ističe se u saopštenju.
.jpg)
