Izvor: Politika, 14.Nov.2013, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obuka spasilačkih pasa u ruševinama Saveznog MUP-a
Između ostataka nameštaja, iskrivljene armature, naslaga prašine i šuta, na poligonu koji su 1999. „dizajnirali” NATO bombarderi, jedanput sedmično u pratnji vodiča iz Sektora za vanredne situacije vežbaju Beta, As, Di, Bela, Rona, Megi, Ela i Di-Di
Posle dvadesetak sekundi intenzivnog njuškanja po prostoriji dugačkoj tridesetak metara, Ela, jednogodišnja ženka nemačkog ovčara, ustremljuje se ka razvaljenom ormaru. Opkoračuje markirano mesto i počinje da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grebe kandžama, besomučno lajući.
– Ela, ovamo – lavež nadjačava komanda Zlatka Balinta, člana ekipe koja obučava pse za spasavanje ljudi iz ruševina. Ela mu poslušno prilazi i dobija nagradu za uspešno obavljen zadatak. Čestitkama se, širokim osmehom i nežnom rečju, pridružuje Nenad Nenadović, još jedan od članova ovog tima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. On je u ovoj vežbi glumio povređenu osobu, zaglavljenu u ruševinama. Otresa sa sebe prašinu i sprema se za novu simulaciju na poligonu koji su „dizajnirali” NATO bombarderi 1999. godine. Obuka pasa obavlja se u ruševinama Saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša...
(Foto Rade Krstinić)
Između ostataka nameštaja, iskrivljene armature, naslaga prašine i šuta, jedanput sedmično u pratnji vodiča vežbaju Beta, As, Di, Bela, Rona, Megi, Ela i Di-Di.
– Psi su obučeni da reaguju na one koji bespomoćno leže, sede ili čuče. Imaju izvanredan njuh, čak 200 puta jači od ljudskog. Njime „love” nepokretni izvor mirisa, tako da povređenog, u zavisnosti od strujanja vazduha, mogu da otkriju i ispod nekoliko urušenih spratova zgrade. Posle otkrivanja, oglašavaju se lavežom. Tada ih vodiči pozovu nazad, a onda se sa spasiocima vraćaju na mesto nesreće. Psi pamte slike, i kada ponovo uđu u objekat, nepogrešivo pronalaze mesto gde su detektovali povređenog – objašnjava Boško Stojšić, vođa ekipe za obuku spasilačkih pasa.
Labradori su takozvani cunjavci, koji njušku prilikom traganja drže pri tlu. Na terenu radi polako i smireno (Foto R. Krstinić)
U Srbiji, u okviru Sektora za vanredne situacije, postoji deset vodiča ovakvih pasa – u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Valjevu. Formiranje ovog specijalizovanog tima započelo je pre tri godine, u saradnji sa francuskom ambasadom, koja je obezbedila i prvog instruktora.
– Naši psi su prošli trening u Moldaviji i Turskoj, a odlično sarađujemo i sa slovenačkom civilnom zaštitom i njihovim instruktorom koji nam pomaže pri obuci – objašnjava Dragan Dončevski, zamenik načelnika Uprave za vatrogasno spasilačke jedinice u Sektoru za vanredne situacije.
Da bi jedinica bila brojčano kompletirana, potrebna su još dva psa, a odabir je upravo u toku. U sadašnjem sastavu su labradori, belgijski i nemački ovčari, ali šansu za „zaposlenje” imaju svi psi, bez obzira na to koje su rase. Bitno je da pokažu sklonost ka pomaganju ljudima, sve ostalo je stvar obuke.
(Foto R. Krstinić)
U ovom vidu spasilaštva, češće se „regrutuju” ženke. Pokazalo se da bolje savladavaju obuku, to jest da su inteligentnije i manje tvrdoglave od mužjaka. Spasilački psi ne žive u nekakvom „internatu”, već sa svojim vodičima – u dvorišnim kućicama, pa čak i u stanovima.
– Psi iz našeg tima nisu kupljeni, već su ih MUP-u poklonili članovi spasilačke ekipe. Savladali su obuku za spasavanje iz ruševina, a namera nam je da ih osposobimo i za izbavljenje zatrpanih u snegu i za pronalaženje ljudi koji zalutaju u šumi. Napominjem da su trenirani da pronalaze samo žive ljude. Inače, jedan dobro obučen pas za spasavanje koji se pokazao na terenu vredi kao automobil srednje klase – napominje Dončevski.
Branka Vasiljević
objavljeno: 15.11.2013.
