Izvor: BKTV News, 25.Maj.2017, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Zapadnom Balkanu bi neko trebalo da povede računa (kolumna)
Zapadni Balkan ponovo vri. Krize – veće ili manje, niču jedna za drugom.
Makedoniju već više meseci trese ozbiljna politička kriza. Albanci u regionu ponovo lansiraju ideju ,,Velike Albanije“, a zapadne sile mlako reaguju na ove jasne političke provokacije. Crna Gora je bez referenduma, i uz dosta unutrašnjih političkih tenzija, ipak ušla u NATO. O političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini ne treba posebno pričati. U Hrvatskoj, HDZ i Most su ponovo raskinuli >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << vladajuću koaliciju – premijer Plenković pokušava da prikupi novu parlamentarnu većinu, što ne izgleda baš izgledno.
Većina analitičara ipak očekuje još jedan krug vanrednih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, koju pritiska i kriza sa Agrokorom, problemi sa arbitražom oko INE, kao i sa arbitražom sa Slovenijom oko granice. Posle pada vlade Ise Mustafe u Prištini i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, ostaje otvoreno pitanje kada će se i na koji način nastaviti Briselski dijalog. Posebno ako za novog premijera u Prištini bude izabran Ramuš Haradinaj.
Zapadni Balkan ponovo opravdava često korišćeni sinonim – „Bure baruta“. Sa dužim ili kraćim fitiljem. A u sadašnjoj situaciji stiče se utisak da ,,fitilj dogoreva“. Utisak je i da velike sile, posebno EU i SAD imaju prečih problema nego da se bave Zapadnim Balkanom – EU sada ima preča posla i svoje narasle unutrašnje probleme, tako da bavljenje Zapadnim Balkanom u ovom trenutku za Brisel očigledno nije medju prioritetima.
Što se Amerike tiče, očigledno je da se regionom još uvek vuku ostaci politike bivše administracije, a da tek treba videti kako će se Donald Tramp i njegov kabinet postaviti u odnosu na naš region i na naše probleme. Najgore bi bilo ako su istinite teorije pojedinih analitičara da zapadnim silama u stvari odgovara ovako ,,zapaljiv,, i nestabilan Balkan. Naravno, i Rusija ima svoje geostrateške interese na ovom prostoru, što realno komplikuje ionako zategnutu situaciju. Jer zapadne sile ne gledaju blagonaklono na jačanje ruskog uticaja na ovim prostorima. Ne treba zaboraviti ni sve prisutniju Kinu, koja jača svoj ekonomski uticaj preko projekta „Novog puta svile“. I Turska, kao regionalna sila, ima svoje interese na prostoru Zapadnog Balkana.
I zato, u ,,balkanskom loncu“ sve više raste pritisak, i pojedini političari kao da gube živce. Dok politički analitičari, u velikoj većini smatraju da region neće potonuti u nekakav novi oružani sukob, situacija na terenu pokazuje da ne treba mnogo da bi se ,,iskra,, medjuetničkih, medjureligijskih ili nekih ,,susedskih,, sukoba ponovo razbukta.
Novi sukobi na Zapadnom Balkanu ne odgovaraju nikome, a ponajmanje narodima na ovim prostorima. Medjutim, svest o tome izgleda da nije jedinstvena. Pojedini političari, medju kojima su i oni koji dolaze iz Srbije (posebno premijer Vučić), svesni su koliko je stabilnost regiona bitna za njegov razvoj i zato svoju politiku i definišu na taj način. Sa druge strane, ima političara koji upravo u jačanju nestabilnosti vide prostor za rešavanje njihovih ponekad politički nerealnih, ali i često opasnih, ciljeva (poput ideje „Velike Albanije“). Nestabilan Zapadni Balkan ne odgovara ni EU, jer je ovaj region nerazdvojnih deo evropskog prostora, i nestabilnost ovde mogla bi da se prenese širom Evrope i EU. Međutim, upravo izostanak bliske evroperspektive za sve zemlje regiona, samo je dodatno pojačalo tenzije.
I zato i Brisel i Vašington moraju mnogo ozbiljnije da se pozabave stabilizacijom stanja na Zapadnom Balkanu. Bilo bi jako dobro da se tom prilikom vodi računa o i interesima Rusije, jer bi isključivanje Moskve iz rešavanja ovih pitanja, samo produbilo političko neslaganje između velikih sila, i onemogućilo održivo rešenje u regionu. Ostaje da se vidi da li su zapadne sile spremne da o ovome razgovaraju i pregovaraju sa Moskvom, ili ipak žele da zadrže ,,klinč poziciju“.
Lansiranje priča o potrebi formiranja nacionalnih država na ovom prostoru, kao jedino održivom rešenju za region, dodatno je podiglo ,,temperaturu“, iako se takve priče više mogu shvatiti kao ,,probni baloni“, koji treba da ,,izmere,, reakciju ključnih političkih faktora u regionu.
Srbija je u proteklom periodu pokazala zaista konstruktivnu regionalnu politiku, kojom je se zalagala za jačanje regionalne saradnje, ali i čuvala svoje vitalne nacionalne interese. Srbija će, izvesno, takav pristup i u narednom periodu nastaviti da održava, ali se postavlja pitanje koliko takva politika ima uticaja na ukupna dešavanja u regionu, posebno sa aspekta ponašanja velikih sila. Jer činjenica je da upravo velike sile ,,kroje rešenja,, za region, koja ponekad ne moraju uvažavati interese naroda na terenu. Zapadni Balkan traži održiva rešenja, koja će uvažavati interese svih naroda na terenu, ali i biti sinhronizovana sa interesima velikih sila koji se preklapaju na ovim prostorima. Na brdovitom i uvek napetom Balkanu.
Balkanske fantazmagorije: Velika Albanija, a sve manja Srbija (KOLUMNA)
Pogledaj vesti o: NATO
