Izvor: Glas javnosti, 18.Avg.2009, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi zadatak - „odvraćanje“
BEOGRAD - Na činjenicama neutemeljena ocena da je bezbednost na Kosmetu značajno poboljšana je, očigledno, samo maska za prikrivanje pravih razloga za drastično smanjenje broja NATO vojnika u sastavu snaga KFOR. Ono što je u razjašnjavanju takvog poteza Brisela važno jeste kako je izabran tajming, odnosno zašto je Alijansa odlučila da u ovoj fazi rešavanja kosmetskog pitanja povuče većinu svojih snaga i kakva će biti dalja funkcija snaga KFOR ( >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << NATO) kada one budu svedene na samo 2.500 ljudi.
Šačica vojnika
Kada je KFOR došao na Kosmet juna 1999. godine imao je skoro 50.000 vojnika. Šta se to tako radikalno promenilo za deset godina da je za realizaciju američkih i NATO ciljeva na Kosmetu sada dovoljna šačica vojnika iako konačni status pokrajine nije rešen, što preti da izazove novu tešku regionalnu destabilizaciju i oružane sukobe?
Prema izjavama čelnih ljudi KFOR, njihove snage će se i dalje starati za bezbednost i biće sposobne da obave taj zadatak čak i brojčano značajno smanjene. Čini se, međutim, da to nije glavna funkcija KFOR u narednom periodu, već prelazak u „fazu odvraćanja“ kako je to definisano na junskom sastanku ministara odbrane NATO.
Faza odvraćanja
Koga i od čega treba da odvrate NATO snage na Kosmetu svojim smanjenim brojnim stanjem nije precizirano, ali nije teško pretpostaviti. Ako se na NATO snage na Kosmetu gleda kao na neutralan činilac bezbednosti, onda bi prelazak u „fazu odvraćanja“ trebao da znači da će KFOR, ne svojom masovnošću i vatrenom moći, već autoritetom NATO i UN, uz pomoć EULEKS, preventivno delovati da bi odvratio velikoalbanske separatiste, teroriste i kriminalce da izazovu novi talas masovnog etničkog nasilja i destabilizuju pokrajinu, a s druge strane da odvrati one koji bi spolja mogli da ugroze i ponište samoproglašenu šiptarsku paradržavu.
Što se tiče velikoalbanskih separatista i terorista njih ni 50.000 vojnika KFOR nije sprečilo da skoro dovrše etničko čišćenje pokrajine. U minulom desetogodišnjem periodu bilo ja jasno da NATO snage na Kosmetu nisu imale političko odobrenje da spreče glavni talas etničkog čišćenja Srba i ostalih nealbanaca koje su 1999. i marta 2004. godine sprovele šiptarske paravojne i kriminalne grupacije.
Signal iz Brisela
Kada je zagovornicima nezavisnosti Kosmeta, pre svih SAD i NATO, bilo potrebno da pokažu međunarodnoj zajednici da je bezbednosna situacija u pokrajini poboljšana i stabilizovana, onda su Vašington i Brisel dali politički zadatak secesionističkom rukovodstvu u Prištini da zaustavi etnički motivisano nasilje. I ono je kao po komandi na volšeban način prestalo. Ta veštački stvorena poboljšana bezbednosna situacija je poslužila kao glavni razlog da se na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana proglasi jednostrana nezavisnost Kosmeta. Nema dileme da SAD i NATO raspolažu jakim mehanizmom za uticaj na secesionističko rukovodstvo u Prištini preko koga mogu da utiču na sprečavanje i zaustavljanje nasilja nad Srbima i ostalim nealbancima.
Dogovor s Beogradom
Funkcija „odvraćanja“ je mnogo značajnija kada se sagleda s drugog aspekta. Realno, jedina pretnja po opstanak šiptarske paradržave dolazi od države Srbije o čijoj se teritoriji radi i koja ne priznaje nasilnu secesiju svoje južne pokrajine. Odluku o tako radikalnom smanjenju broja vojnika na Kosmetu NATO sigurno nije mogao da donese bez ključne pretpostavke - političkog dogovora sa Beogradom i garancije da Srbija ni u kom slučaju neće pokušati da redukovanje snaga KFOR iskoristi da vojno zaposedne svoju južnu pokrajinu. Da li je i, ako jeste, kada je postignut takav dogovor?
(NASTAVIĆE SE)
Tadicu odgovaraj! Odgovaraces ti i tako i tako.
