Izvor: Deutsche Welle, 21.Jun.2016, 10:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nove nemačke prepirke oko Rusije

Izjave nemačkog ministra spoljnih poslova, socijaldemokratskog političara Frank-Valtera Štajnmajera, o manevrima NATO izazvale su burne komentare političara i novinara. Štajnmajer je protiv „zveckanja oružjem.“

Nemačka Socijaldemokratska stranka je rešena da poradi na poboljšanju odnosa sa Rusijom – i sopstvenog rejtinga među biračima. Ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je u nedelju (19.6.) >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << za Bild am zontag o odnosima sa Rusijom rekao: „Ono što sada ne bi trebalo da činimo, jeste da glasnim zveckanjem oružjem i ratnim pokličima dalje zaoštravamo situaciju“; „Onaj ko misli da će simboličnim paradama tenkova na istočnoj granici (severnoatlantskog) Saveza stvoriti veću sigurnost, taj se vara. Bilo bi dobro da ne tražimo izgovore za novu staru konfrontaciju“.

Ove izjave su odmah izazvale mnogobrojne i ogorčene reakcije mnogih nemačkih, pre svega konzervativih, političara. Elmar Brok (CDU), predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, rekao je da Štajnmajer „meša uzroke i posledice“, jer je delanje NATO posledica „nasilnog kršenja ljudskih prava pre svega na istoku Ukrajine, pretnji baltičkim zemljama, te naoružavanju Rusije i njenim pripremama za mobilizaciju.“ Poslanik Bundestaga Norbert Retgen (CDU) je Štajnmajerove reči nazvao „čudovišnim optužbama“. I drugi demohrišćanski političari su bili ogorčeni, na primer, član predsedništva CDU Jens Špan koji je rekao da „Štajnmajer kao neko ko ima razumevanja za Putina već priprema put za Levičarsku stranku“, a šef poslaničkog kluba CDU/CSU u Evropskom parlamentu Herbert Rojl „više ne razume Štajnmajera“ jer je „Rusija izvršila prepad na drugu zemlju“. I tako dalje.

NATO se naoružava na istoku. Cilj je: zastrašivanje. Kako se čulo na sastanku ministara odbrane Alijanse, trupe nisu stvarna pretnja Rusiji, već se njima „samo šalje signal Moskvi“ i umiruju baltičke zemlje i Poljska. (15.06.2016)

Kosovo i bombardovanje Jugoslavije bili su prekretnica za NATO – od tada se zapadne vojne intervencije širom sveta više i ne propituju, smatra istoričar Kurt Grič. Veliki intervju povodom njegove knjige „Rat za Kosovo“. (09.06.2016)

Više država NATO od utorka učestvuje u velikim manevrima u Poljskoj. Da li je uprkos tome moguće otopljavanje odnosa sa Rusijom i pod kojim uslovima? O tome u intervjuu za DW govori poslanik CDU Roderih Kizeveter. (07.06.2016)

Manje od mesec dana uoči samita NATO u Varšavi, Alijansa se i dalje trudi da sastavi četiri bataljona za odbranu svog istočnog krila od mogućeg napada iz Rusije. To, međutim, uopšte ne ide lako. (04.06.2016)

Šef Socijaldemokratske stranke (SPD), ministar privrede i vicekancelar Zigmar Gabrijel je usred ove debate najavio da će sledećeg ponedeljka (27.6) otputovati u posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Glavna tema jednodnevne posete će biti ekonomski odnosi. Što se tiče reči Frank-Valtera Štajnmajera njih je, naravno, komentarisala i nemačka štampa.

Dnevnik Špigel onlajn je ukazao na to da Štajnmajer zapravo kritikuje medijsko veličanje NATO u propagandne svrhe i na reči ministrovog portparola Šefera, koji je podsetio da manevri NATO imaju „ratoborno ime“ („Anakonda“), kao i da te manevre prate nizovi fotografija „tenkovskih parada“ na internetu, a tu su i generali Alijanse koji su i u prošlosti već upali u oči svojim „robusnim“ izjavama. Šefer smatra da tu nisu najvažniji manevri po sebi, već o tome da se oni „propagandistički eksploatišu“.

„I zaista“, piše dalje Špigel, „mnoge slike i video-snimci (pa i oni Bundesvera) o „Anakondi“ postavljeni su na internet; među njima su i snimci inženjerskog bataljona 901 nemačke armije, kako zajedno sa britanskim jedinicama postavljaju pontonski most na Visli, ili se vide američki vojnici kako se smeše dok drže plišanu anakondu umotanu oko vrata. Štajnmajer je diplomata i ratničke poze ne spadaju u njegov arsenal. A u slučaju nemačko-ruskih odnosa ministar spoljnih poslova ionako reaguje posebno pažljivo. On sebe vidi u tradiciji kancelara Vilija Branta, koji je kao političar SPD sedamsedetih godina unapredio politiku prema Istoku, pa i prema Sovjetskom Savezu. Kao niko drugi na međunarodnoj pozornici, Štajnmajer već dve godine ulaže vreme i napor kako bi smirio rat između ruskih separatista i Ukrajinaca na istoku Ukrajine.“

Komentator lista Frankfurter algemajne cajtung ima sasvim drukčije stavove: „Je li to Putinu bio rođendan pa je nedostajao poklon? Nije ruski ministar spoljnih poslova optužio zapadni odbrambeni savez za ratne pokliče, zveckanje oružjem i zaoštravanje situacije, već – nemački. Takvim optužbama obično moskovska propaganda prati tvrdnje da je NATO kriv za pogoršanje odnosa između Rusije i Zapada. A time se činjenice okreću tumbe. Razlog zahlađenja je to što je Rusija povredila principe koji su decenijama čuvali mir i stabilnost u Evropi. Nije NATO okupirao Krim, već Kremlj; ne vodi NATO rat u Istočnoj Ukrajini, već Kremlj. Baltičke republike i Poljska se ne boje NATO, već Moskve, i zbog toga su po sopstvenoj želji pristupile atlantskoj Alijansi.“

List Berliner morgenpost smatra da „sada, kada se šef SPD Gabrijel u Špigelu zalaže za savez sa domaćim poštovaocima Putina, Štajnmajer mu daje podršku sa spoljnopolitičkog krila. To što čak i on partijsku taktiku stavlja ispred pouzdanosti, budi stare brige da će Nemačka poći specijalnim putem. SDP je trebalo da shvati da se politika pomirenja sa Moskvom ne isplati.“

Komentator lista Hajlbroner štime piše da „čisto sadržinski gledano, Štajnmajer ima pravo. Čemu vojna podbadanja? Da se impresionira Rusija? Uz svo razumevanje za pojačane bezbednosne potrebe baltičkih zemalja i Poljske – to izaziva više štete nego koristi. jer, na taj način se blokira politika. A trebalo bi ponovo podsetiti i na temeljni primat politike nad militarizmom. Time bi bila napravljena usluga privredi obe strane, i ne samo njoj...“

Nastavak na Deutsche Welle...