Izvor: Politika, 17.Sep.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Zadkin ni Soldatović ne bi prošli
Beograd nema sreću sa svojim istorijskim spomenicima. Nema dostojanstvenog spomenika monstruoznim logorima u Jajincima i Sajmištu. Zbog toga je lepo primljena vest da je gradska Agencija za investicije i stanovanje raspisala konkurs za idejno rešenje spomen-obeležja o stradanju zaposlenih u TV Srbije tokom NATO bombardovanja 1999.godine.
Program za ovaj konkurs kao da je sačinio neko opisujući nekakav gotov projekat, jer su u programu sugerisana obavezna rešenja,kojima je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trebalo da se bave konkurenti, a ne raspisivač. Konkurs je raspisan u dva stepena. U prvom stepenu se izlučuje tri do pet radova koji se obeštećuju. Samo ti radovi idu u drugi stepen i oni mogu dobiti nagradu. Svi ostali radovi rađeni u nepotrebno preskupoj opremi, dobijaju vizu za papir servisjer ne služe nikome.
Glavno učešće arhitekata može da se očekuje samo u prvom stepenu. Ovde se procenjuje kvalitet prispelih radova i od konkurenata se tražedosad neviđeni uslovi. Ukoliko konkurenti ne ispune te uslove,izričito je naglašeno,bivaju diskvalifikovani. Traže se nepotrebno skupe začkoljice,neki arijali, boldovi, kaširanje na pena-tablama,koje se jedva nalaze na tržištu.
Pretpostavka je da su za ovaj konkurs najviše zainteresovani mnogobrojni mladi i nezaposleni arhitekti, kojima je svaki konkurs šansa da se iskažu i eventualno obezbede zaposlenje. U ovom slučaju, napravljena je gruba diskriminacijatih ljudi bez posla, koje i dalje izdržavaju roditelji. Tako sada neki dobro situirani srećnici gase entuzijazam mladih i onemogućavaju im da makar nešto rade u arhitekturi. Od mladih ljudi u egzistencijalnoj oskudici traži se da moljakaju i pozajmljuju novac od prijatelja i porodice, da rade danonoćno, da bi se Direkcija kao raspisivač, kitila (izrabljivački besplatno) njihovim radom.
Ovako organizovan konkurs u suprotnosti je sa univerzalnim pravilima,gde se u prvom stepenu od arhitekata traži ideja i vizija nacrtana na pauspapiru, na peliru, na kartonu, gde se očekuje brzi blesak ideje, a ne besmisleno prevrtanje po peni i arijalu. Ista je situacija i sa arhitektonskim biroima,kojima u opštoj krizi konkurs može biti slamka spasa.
Nezaboravan je primer konkursa za Veliku kapiju na Defansu u Parizu,koja je nastala posle konkursne pobede arhitekte Šprekelsena. Šprekelsonov rad prezentovan je na golom nekopiranom pauspapiru, a ostali prispeli konkursni glamur otišao je u nepovrat. Špekelsenove improvizacije na pausu pretvorene su u najznačajniju građevinu izgrađenu u Evropi posle Drugog svetskog rata.
U kompletnom materijalu konkursa nigde se ne spominje reč „skulptor”. Ovo je jedinstveni konkurs iz koga su isključeni skulptori.
Najuzbudljiviji i najdramatičniji spomenik izgrađen u Evropi,kao osuda Drugog svetskog rata,nesumnjivo u celom svetu poznat i priznat, jeste Zadkinov „Razdrti čovek”, koji bez ikakvog uređenja okolnog terena, na jednoj kamenoj kocki stoji na obali glavne luke Roterdama, divljački bombardovaneza vreme ratne Hitlerove histerije. Pad čoveka kao simbol svih zala rata.
Najbolji spomenik podignut u našoj zemlji, između stotina izgrađenih skupih i pretencioznih ratnih memorijala,jestespomenik Jovana Soldatovića,koji se nalazi u ritištima i močvarama Žablja. Predstavlja skupinu rodoljuba unesrećenih, izrešetanih avetima rata. Bez aleja, pristupnih staza, bez postamenta stoji ovaj memento na nepreglednoj panonskoj ravnici, dominira prostorom i šalje neprekidne poruke o užasima rata.
Možda je moguće obnoviti konkurs sa razumnim ispravkama.
Mihajlo Mitrović
objavljeno: 18.09.2013
Pogledaj vesti o: NATO
