Izvor: Blic, 01.Sep.2017, 13:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka štampa: Meki RUSKI RAT na Balkanu

Srbija se pribojava da će jednog dana ostati ostrvo usred zone NATO i pokušava da spreči pristup drugih balkanskih suseda. Beograd time igra u prilog geopolitičkih interesa Rusije, piše nemačka štampa.

Pobeda i smena vlasti mogući su samo sa zajedničkim kandidatom – poruka koju je opoziciji u Crnoj Gori uputio Sergej Železnjak, koji za partiju Kremlja ’Jedinstvenu Rusiju’ sedi u spoljnopolitičkom odboru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dume, upućena je i ruskim biračima“, piše levičarski list Nojes Dojčland i dodaje da se predsednik Vladimir Putin sprema za svoj „verovatno poslednji“ mandat koji bi hteo da legitimiše rekordnom izbornom pobedom, a „s obzirom na ekonomske i socijalne probleme traži spoljnopolitičke uspehe.“

„Kada Rusija 2018. ponovo bude birala ko će sedeti u fotelji u Kremlju, biće to skoro četiri godine od pripajanja Krima i de fakto suverenizacije Istočne Ukrajine. Ni rat u Siriji nije baš podesan iako obnova te zemlje kreće pod ruskim vođstvom. Bliski istok nije tako blizak kolektivnoj ruskoj svesti, posebno jer tamo skoro da nije bilo ruskih žrtava“, piše berlinski list, a prenosi Dojče vele.

Putinu ide na ruku prorusko raspoloženje

„S druge strane, za Balkan i na Balkanu je poslednjih vekova teklo mnogo ruske krvi. Kako tumače kritički nastrojeni stručnjaci u Rusiji i na Zapadnom Balkanu, sada Rusija počinje rat na više frontova u regionu – takozvanom mekom silom (soft power). Strateški cilj je korekcija razvoja nakon jugoslovenskih ratnih deoba devedesetih. Tadašnjoj slaboj Rusiji je u preustrojavanju pripala tek sporedna uloga. Kako kaže poznavalac Balkana Artjom Ulunjan, Putin bi da poništi tu sramotu. U prilog mu ide, dodaje, prorusko raspoloženje u delu javnosti i establišmenta u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori“, piše Nojes Dojčland.

Balkanskom geopolitikom se bavi i novinar Rudolf Gruber, čiji je tekst danas objavljen u Rajniše postu (Diseldorf) i Lucerner cajtungu (Lucern). Pod naslovom „Ujedinjeni protiv NATO“, on piše da „Srbija i Rusija žele da spreče da države nastale iz bivše Jugoslavije pristupe Alijansi“.

"Mali brat Srbije"

Gruber navodi da je Crna Gora, „mali brat Srbije“, izgubljena za ruske geopolitičke interese jer je nakon Slovenije i Hrvatske postala treća eks-jugoslovenska republika koja je pristupila NATO. Prema zvaničnoj Podgorici, zbog toga je pokušan državni udar i uklanjanje Mila Đukanovića, a akcijom su navodno rukovodili ruski vojni obaveštajci kojima je Srbije poslužila kao baza. „Da li bi takav scenario puča mogao da se ponovi u drugim balkanskim zemljama? To nije isključeno.“

„Srbija se pribojava da će jednog dana ostati ostrvo usred zone NATO i pokušava da spreči pristup drugih balkanskih suseda. Pre svega bivša pokrajina Kosovo, čiju samostalnost Beograd i dalje odbacuje, ne bi smela nikada da postane članica NATO. Srbija time igra u prilog geopolitičkih interesa Rusije čija je strategija na Balkanu da Zapadu napravi što više problema.“

Makedonija je sledeći kandidat za NATO, piše u članku, što već vodi teškim smetnjama u odnosima sa Srbijom. „Preduslov za ulazak u NATO i EU je, doduše, da se reši konflikt o imenu zemlje. (…) Na žalost Rusije i Srbije, izgleda da je Atina po prvi put spremna na kompromis.“

Autor završava kratki tekst osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, gde su vlasti Federacije za ulazak u NATO, dok su bosanski Srbi strogo protiv. Novinar naziva ulazak u NATO „egzistencijalnim pitanjem“ za BiH.

Nastavak na Blic...