Izvor: RTS, 25.Mar.2015, 01:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizbrisive posledice bombardovanja
Šesnaest godina od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, posledice su vidljive na svakom koraku. Pored porušenih i oštećenih zgrada, ipak su teže one, za oko nevidljive – kontaminacija i narušeno zdravlje ljudi. Međutim, o tome nema iscrpnih studija, isto kao ni o materijalnoj šteti, koja se procenjuje na oko 100 milijardi dolara.
Na zvaničnom sajtu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << NATO-a može se videti mapa na kojoj su prikazani ciljevi gađani municijom sa osiromašenim uranijumom. Pogođeno je svega nekoliko tenkova, a bačeno oko deset tona osiromašenog uranijuma. Najviše na Kosovu.
"Mi smo tražili i merili smo sadržaj osiromašenog uranijuma u uzorcima. Sadržaj se kretao čak do 235 hiljada bekerela, što je 1.000 puta više od donje definisane granice", ukazuje general u penziji Slobodan Petković, koji je bio u Upravi ABHO 1999. godine.
Ipak, ni do danas nema dovoljno odgovora i izveštaja o bombardovanju, smatraju upućeni.
"Mi kao Ekološka partija Kosova češće vodimo računa o posledicama o problemima, i o jednom vrlo velikom broju umrlih ljudi i posle bombardovanja. Međutim, nema dovoljno izveštaja i nema dovoljno odgovora od odgovornih institucija", kaže predsednik Ekološke partije Kosova Arif Krasnići.
Gađano je 12 lokacija u blizini Preševa, Bujanovca i Vranja gde je dekontaminacija izvršena od 2002. do 2007. godine.
"Jedan dobar procenat toga se zapalio prilikom dejstva takve municije i u obliku aerosola, prašine, ušao je u životnu sredinu, i to je, nažalost, zagađivač koji ostaje za sva vremena", ističe Dragoljub Antić nuklearni fizičar i penzionisani saradnik Instituta za nuklearne nauke u Vinči.
Životna sredina zagađena je i zbog bombardovanja industrijskih postrojenja. Zdravstveni radnici upozoravaju na drastično povećan broj obolelih od kancera.
"Na godišnjem nivou je broj umrlih rastao po 300, što može da se dovede u vezu sa osiromašenim uranijumom i za razna druga zagađenja. Postoji ozbiljan porast u Institutu za onkologiju. Poslednjih deset godina, broj obolelih odnosno operisanih od raka štitne žlezde porastao je za 300 odsto", ukazuje direktor Instituta za onkologiju i radiologiju profesor doktor Radan Džodić.
Da kancer odnosi sve više života, i to sve brže, saglasni su i u Društvu za borbu protiv raka.
"Prosečan latentni period od trenutka dejstva kancerogenog agensa do klin manifestacije leukemije i limfoma je sedam i po godina, a za solidne tumore 15 godina. Od 2006. godine, stopa incidencije malignih tumora i stopa mortaliteta od malignih tumora kao što su leukemija i limfomi skače veoma visoko od 70 do 80 odsto", podseća predsednik Društva za borbu protiv raka profesor doktor Slobodan Čikarić.
Jedan broj italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu oboleo je od kancera, što se dovodi u vezu sa osiromašenim uranijumom, a zbog toga su pokrenuti i sudski procesi.
