Izvor: Vostok.rs, 09.Nov.2012, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Natoparlamentarci“ i gruzijsko pitanje
09.11.2012. -
U Pragu se 9. novembra otvara 58. sednica Parlamentarne skupštine NATO. U glavnom gradu Češke okupiće se oko 350 članova parlamenta iz svih 28 država-članica alijanse. Posmatrači ne očekuju bilo kakva iznenađenja ili ekstraordinarne odluke. Raznovrsnost u rad skupštine može uneti samo izlaganje Mihaila Sakašvilija – predsednik Gruzije biće jedan od govornika na završnoj plenarnoj sednici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
Skupština NATO koja je svoj naziv dobila 1998. godine kao međunarodna parlamantarna institucija deluje od 1955. godine. Kao njeni najvažniji najavljeni ciljevi navode se jačanje saradnje i međusobnog razumevanja među državama-članicama NATO i obezbeđenje zvaničnog „kanala za vezu“ između nacionalnig parlamenata i rukovodećih organa alijanse.
Ovog puta na dnevnom redu skupštine ima mnogo pitanja. Kako se navodi, učesnici nameravaju da razmotre lekcije „arapskog proleća“, ulogu NATO u borbi protiv piratstva i čak ekonomsku saradnju između Zapada i Istoka i krizu evra.
Ruska delegacija učestvuje u svim manifestacijama skupštine od 1994. godine – iako bez prava glasa odlučivanja. Rusija koja, kao što je poznato, nije član alijanse, na sednice poput ove u Pragu gleda kao na jedan od aspekata saradnje između Moskve i Brisela. Glavni instrument ovakve saradnje je, naravno Savet Rusija-NATO. Što se tiče Parlamentarne skupštine alijanse, mesto ove institucije na političkoj sceni još uvek nije određeno, ističe direktor Centra za evropsku bezbednost Tatjana Parhalina:
- Parlamentarna skupština NATO je društvena organizacija koja se sastoji od članova parlamenta pojedinih zemalja. U principu, to nije čak ni konsultativni organ, već forum za diskusije. I ona ne igra ulogu u donošenju odluka u Severnoatlantskoj alijansi, premda su njeni poslanici poštovani ljudi iz zemalja-članica NATO.
U zaključnoj plenarnoj sednici učestvovaće predsednik Parlamentarne skupštine NATO Karl Lamers, generalni sekretar alijanse Anders fog Rasmusen i predsednik PSSE Žan-Klod Minjon. Pomalo je čudno to što je za finale zasedanja pozvan predsednik Gruzije – imajući u vidu to da je nova gruzijska vlada Mihaila Sakašvilija nazvala čovekom koji je izazvao rat u Južnoj Osetiji 2008. godine. Međutim, sam Sakašvili je uveren da je Gruzija na poslednjim izborima „još jednom dokazala svoju privrženost demokratiji“ i da je zbog toga kao nikad ranije blizu ulasku u NATO. Samo, gruzijski lider zaboravlja da alijansa Tbilisi ne može da prihvati čak ni formalno. Po njenom statutu, tu za zemlje s neregulisanim teritorijalnim konfliktima nema mesta, podseća predsednik Fonda za podršku vojnih reformi Pavel Zolotarjov:
- Gruzija sa svojim problemima tamo nije potrebna. Natovci će se praviti da izvršavaju svoja obećanja i obaveze prema Gruziji. Ali ništa više od toga.
Međutim, neka obećanja mogu biti ispunjena. Postoji sporazum potpisan između Vašingtona i Tbilisija. U skladu s njim, SAD naemravaju da pomognu Gruziji u jačanju odbrambene sposobnosti zemlje: iz vazduha – razvojem sistema PVO, s mora – jačanjem snaga ratne mornarice i priobalne službe, i s kopna – stvaranjem novih inženjernkih objekata i moćnim grupacijama kopnene vojske. Neki stručnjaci smatraju da na taj način zemlja postaje jedan od glavnih poligona SAD na Južnom Kavkazu – kako radi obezbeđenja eventualne vojne operacije protiv Irana, tako i kao poluga pritiska na Rusiju. Iako u NATO izjavljuju da je borba za uticaj na Zakavkazju odavno otišla u istoriju, kao i vreme hladnog rata. Zasad aktivnosti alijanse protivreče ovakvim izjavama.
Andrej Smirnov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
