Izvor: B92, 11.Jul.2023, 17:06
Najcrnji scenario. Ako on dođe na čelo NATO, Putin će biti sateran u ćošak, a onda...
Postoje ogromne pukotine u zapadnom savezu. Brojni nisu srećni što Amerika donira kasetne bombe, a Nemačka nerado vidi Ukrajinu u NATO-u.
Takvi raskoli naglašavaju dugoročni problem podeljene Evrope koja se oslanja na podršku Vašingtona i koja opasno zavisi od američke politike, piše britanski Telegraf.
U tom smislu, američka administracija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je poprilično zabrinuta oko scenarija koji bi Putina mogao da satera u ćošak. Toliko da bi ovaj mogao da posegne za nuklearnim oružjem.
Otuda i najnoviji sukob oko toga ko bi trebalo da zameni odlazećeg Jensa Stoltenberga na mestu glavnog sekretara NATO-a. Britanija želi Bena Volasa na toj poziciji.
Upravo bi njegova politika na čelu te institucije, smatraju u Vašingtonu, mogla dovesti do najcrnjeg scenarija. Zato je Bajden odlučio da gura Ursulu von der Lajen kao Stoltenbergovu naslednicu. Jasno, pod pretpostavkom da će manje ideološki obojeni kandidat signalizirati Putinu da Zapad i NATO nisu ni najmanje zainteresovani za direktni sukob.
Kritičari tvrde da je takvo Bajdenovo razmišljanje naivno. Da je Bajden, smatraju, odobrio Valasa to bi Putinu sugerisalo da je čitav Zapad spreman na borbu na duge staze - pa bi mu bilo pametnije da se povuče što pre moguće nego da ga konačno smeni neki nevaljali kuvar. Misli se, naravno, na Prigožina.
Sve se ovo događa u trenutku kada kontinent i nije toliko ujedinjen kao što je na početku izgledalo, smatraju u Telegrafu.
Nadalje, rashodi za odbranu u državama srednje i zapadne Evrope porasli su: skočili su 30 posto u odnosu na prošlu dekadu i sada su veći nego prošle godine Hladnog rata.
Finska se pridružila NATO-u, a Švedska je podnela zahtev za članstvo. EU je poslala oružje i kontinent je predan energetskoj sigurnosti. Ukrajina je radikalno i brzo promenila naš kutak planete. Ipak, Nemačka je sama sebi nanela štetu reputaciji odugovlačeći s nabavkom tenkovima, a Francuska izgleda glupo što je tražila diplomatsko rešenje dugo nakon što je postalo verodostojno.
Moralna težina pomakla se prema istoku, gde je daleko verovatnije da će zemlje, poput domaćina samita Litvanije, postići svoj cilj NATO-a da troše 2 posto BDP-a na odbranu.
Ukratko, kontinent nije ujedinjen niti troši dovoljno da bi mogao da zamisli da može zadržavati Rusiju sam – a bio bi sam jer je svet u razvoju neutralan, smatraju Britanci.
U međuvremenu, Ukrajinci se hrabro bore, ali njihova ofanziva još nije spektakularno probijena, a postoje znakovi da Rusi bolje igraju odbranu nego napad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
