Izvor: Politika, 11.Sep.2014, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO za brisanje emocija o bombardovanju 1999.
U poverljivom dokumentu stratezi alijanse preporučuju crnogorskim vlastima kako da utiču na javnost u pogledu evroatlantskih integracija
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Zvanična Podgorica priznaje da je podrška građana članstvu Crne Gore u NATO-u u stagnaciji, da je svega 26,4 odsto ispitanika izjavilo da podržavaju članstvo Crne Gore u NATO-u, 42,3 je bilo protiv, a 31,3 odsto je bilo neodlučno, navedeno je u poverljivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokumentu NATO-a, imenovanom kao „Komunikacione smernice za pokretanje i vođenje javnog dijaloga o crnogorskom putu u NATO”.
Kako smo juče objavili, Odsek za javnu diplomatiju NATO-a u preporukama vladajućoj strukturi Crne Gore za vođenje kampanje o atlantskim integracijama navodi da treba uticati na javno mnjenje tako da referendum o članstvu nije obavezan i da Crna Gora ne treba da se oseća krivom za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.
Sadržaj ovog tajnog dokumenta objavljuje podgorički portal „In4S” koji svedoči kako alijansa diktira domaće zadatke crnogorskom premijeru, predsedniku države, šefu parlamenta, Vladi Crne Gore, političkim partijama i Koordinacionom timu NATO-a šta sve treba da urade ne bi li imali više uspeha u promovisanju NATO-a.
Iako skoro svakodnevno već mesecima crnogorska vlast saopštava da raste podrška građana za ulazak Crne Gore u NATO, iz dokumenta se vidi da je reč o netačnim podacima pa Odsek za javnu diplomatiju NATO-a u preporukama vladajućoj strukturi Crne Gore poručuje da, kako su napisali, „ne treba sedeti skrštenih ruku već ’neukim’ građanima Crne Gore objasniti sve blagodeti pristupanja NATO-u”. Oni sugerišu da treba koristiti priču da će ulazak u NATO doneti kvalitetnije obrazovanje, bolju zdravstvenu pomoć i niz ekonomskih benefita.
„Treba povećati nivo informisanosti građana o NATO-u i razumevanje implikacije članstva u toj meri da može da doprinese razvoju stavova i izbora na osnovu realnih argumenata”, navodi se u dokumentu.
„NATO propagandisti priznaju da neće imati lak zadatak, pa, po receptu Gebelsa, insistiraju da se crnogorske vlasti fokusiraju na ’širenje informacija’ o Severnoatlantskoj alijansi”, piše „In4S”.
A u dokumentu NATO-a piše da je „potrebna obuka i razmena argumenata da bi se demistifikovale predrasude i stereotipi i ukazati na potencijalne prednosti članstva”. NATO stratezi planiraju da meta NATO propagande budu neopredeljeni građani kao i oni koji, kako se navodi, nisu tvrdo protiv ulaska u alijansu.
„Komunikacija ima za cilj da menja percepciju i verovanja pre svega među onima koji su neodlučni ili imaju ’meke’ stavove. Sve ovo čini proces ekstremno složen i zahteva pažljivo upravljanje očekivanjima javnosti”, piše u dokumentu.
S obzirom na to da decenijska kampanja za učlanjenje nije donela rezultate koji su očekivani i zamišljeni, službe NATO-a su odlučile da utiču na nesposobnost domaćih promotora, tako što im je sastavila „bukvar”, pravila šta da govore o najčešćim dilemama i „nezgodnim” temama, za koje još uvek nisu smislili odgovor dostojan pažnje crnogorske javnosti.
Jedno od mogućih retoričkih pitanja za dijalog može biti: „Da li želite da Crna Gora ide kroz globalnu krizu sama ili u društvu najbogatijih zemalja sveta”.
Dodaje se i da pitanje nezavisnosti Crne Gore treba iskoristiti kako bi se zadobio što veći broj pristalica ulaska u Severnoatlantski savez.
„Ankete pokazuju da veliki broj građana vidi članstvo u alijansi kao stalni pečat na rezultat referenduma. Ovaj potencijal ne bi trebalo da se izgubio iz vida. Štaviše, treba da se održava i eventualno ojača”, piše u dokumentu, pri čemu eksperti NATO-a nisu propustili priliku da ukažu na nacionalnu i partijsku pripadnost onih koji ne podržavaju ulazak Crne Gore u alijansu. „Ankete pokazuju da etnička pripadnost i preferencija političkih partija u velikoj meri utiču na formiranje mišljenja o članstvu Crne Gore. Većina neopredeljenih su Crnogorci, a potom pristalice Bošnjačke stranke i Pozitivne Crne Gore, dok je većina ’mekih’ protivnika srpske nacionalnosti i pristalica NOVA”.
Posebno je zanimljiv odeljak u kom se vladajućoj strukturi i strankama u Crnoj Gori sugeriše šta raditi da bi se građani Crne Gore lišili emocija, kako bi zaboravili NATO bombardovanje 1999. U dokumentu se navodi da je jedan od glavnih razloga protivnika pristupanja NATO-u činjenica da je taj vojni savez 1999. bombardovao Srbiju i Crnu Goru i konstatuje da „ankete potvrđuju prisustvo visokog nivoa negativnog emotivnog naboja uzrokovanog vojnim intervencijama 1999. godine”.
„Preporučuje se Vladi Crne Gore da utiče na građane da zaborave nelegalno bombardovanje i stradanje 1999. godine”, piše portal, dok u navodima dokumenta alijanse piše: „Činjenica je da građani često imaju emotivne umesto racionalnih razloga kada razmišljaju o pristupanju Crne Gore u NATO”, da su „emocije glavni neprijatelj racionalnog rasuđivanja”, pa građane Crne Gore treba osloboditi bilo kakvih osećanja.
U dokumentu se ne preza ni od preporuke da se „jasno i otvoreno ukazuje na štetnost emocionalnog pristupa”.
„Od početka javnog dijaloga emocije treba da budu jasno označene kao prva prepreka racionalnog rasuđivanja. Teške odluke moraju biti donete na racionalan način”, stoji u NATO dokumentu.
„Jasno je da NATO pokušava da se iz sećanja građana Crne Gore izbrišu hiljade nevinih žrtava besomučnog NATO bombardovanja”, kaže za „Politiku” direktor nevladine organizacije „Ne u NATO, ne u rat” Gojko Raičević. „Hoće da se pod tepih gurne stradanje u Murinu, kao i brojna druga nedela Severnoatlantskog saveza.”
Novica Đurić
objavljeno: 11.09.2014.
Pogledaj vesti o: NATO
