Izvor: Vostok.rs, 14.Apr.2013, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO-u nedostaje «životni prostor»?
14.04.2013. -
U vezi sa nedavno obeleženom 64. godišnjicom formiranja Severoatlantske alijanse generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je objavio u američkom časopisu Forejgn Policy članak pod naslovom Kako očuvati NATO jakim. Podnaslov glasi: Transatlantske spone se ne daju na poklon. Kako se vidi iz tih definicija, autor se od početka opredelio za ofanzivni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ton, koji se sačuvao i u daljem tekstu.
Moramo da odustanemo od predstave da NATO može da razmatra samo krizne situacije, u čijem regulisanju planiramo da učestvujemo, - piše, između ostalog, Rasmusen. Alijansa, prema njegovim rečima, mora da se navikava da mora da igra ulogu foruma za konsultacije o zajedničkim zabrinutostima u oblasti bezbednosti, uključujući one, koje su van granice transatlantskog regiona. U rečima «mora da se navikava» mogu da se osete znaci razdraženosti. Takav izraz bi odgovarao za ukor kamandanta svojim podređenima. Još jedan aspekt tog članka obuhvata zadatke evropskih saveznika. Evropa mora da gleda van sebe, da razrađuje prave globalne perspektive u oblasti bezbednosti, - isto tako kategorično je generalni sekretar pozvao Evropljane.
Verovatno je ofanzivni ton izjava g-na Roasmusena, naročito u njegovom obraćanju evropskim partnerima, izazvan još uvek postojećim, ako i ne produbljenim neslaganjima u stavovima Vašingtona i evropskih zemalja u vezi sa raspodelom finansijskog i vojnog tereta u okviru alijanse. Nedavno je nemački MSP podneo radni izveštaj o ispunjavanju odluka Čikaškog samita NATO-a u maju 2012. godine. Glavni rezultat tog izveštaja se sastoji u tome, što se odluke samita ispunjavaju od strane evropskih partnera tempom kornjače. Kako se konstatuje u tom dokumentu, tokom proteklog vremena članice NATO-a su samo teškom mukom nalazile uzajmno razumevanje u važnijim pitanjima.
Ključni problem za NATO je danas, - ističu eksperti, finansiranje odbrane. Recimo, operacija u Avganistanu je uvek tražila povećanje troškova, dok su evropski saveznici tokom proteklih 10 godina smanjili svoje vojne budžete u proseku za 15 odsto. Pozivi za njihovo povećanje su postali neotuđiv ritual u istupanjima i generalnog sekretara alijanse, i predstavnika Bele kuće i Pentagona. Međutim, glavno pitanje, na koje nema odgovora, govori se u pomenutom izveštaju, - to je pitanje o političkoj doktrini bloka u uslovima odsutnosti hladnog rata. Zamenik direktora Instituta političke i vojne analize Anatolij Hramčihin ne pridaje veliki značaj izjavama Rasmusena i njegovom članku za Forejgn Policy.
- Ono, šta kaže Rasmusen je čista demagogija, - kaže Hramčihin. – Tim pre što u Evropi NATO nema šta da radi. Tamo neće biti ratova. Tamo za to nema resursa. To su samo ritualne reči.
Što se tiče političke doktrine NATO-a, nju je otvoreno izneo u govoru pred slušaocima britanskog Kraljevskog koledža u vreme oproštajne turneje kroz Evropu početkom ove godine bivši šef Leon Paneta. Amerika, prema njegovim rečima, mora da postane najmoćnijom državom planete i prisustvuje u svim delovima sveta. NATO, kako je sledelo iz njegovog govora, biće glavni instrument u postizanju tog cilja. Zanimljivo je da ni on u svom govoru, ni Rasmusen u svom članku nisu nijednom pomenuli postojanje UN. Moskva je više puta skretala pažnju na to. Međutim, na Zapadu ne baš uvek uzimaju u obzir ruske zabrinutosti, - smatra ekspert nemačkog Fonda nauke i politike Margarete Klajn.
- Bio je ruski predlog da se zaključi ugovor o evropskoj bezbednosti, - rekla je Margarete Klajn u razgovoru s Glasom Rusije. Međutim, zapadna strana nije ozbiljno prihvatila tu inicijativu. Međutim, postoji potreba za dijalogom o takvim osnovnim temama. Dok se u toj sferi ne postigne sloga, stanje saradnje će ostati dosta krhko.
Sudeći po pomenutom članku g-na Rasmusena. Alijansi i njegovim ionako razvučenim po čitavom svetu granicama nije dovoljan njegov životan prostor. Interesantno je da li je mnogo ostalo za njega u svetu slobodnog mesta?
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
