Izvor: B92, 11.Maj.2016, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO sutra aktivira protivraketni štit u Rumuniji
Američki protivraketni štit u Evropi biće aktiviran sutra, gotovo deceniju nakon što je Vašington predložio NATO-u zaštitu od iranskih raketa.
Protivraketni štit biće aktiviran uprkos tome što Rusi upozoravaju da se radi o pretnji miru u središnjoj Evropi.
U jeku napetosti između Rusije i Zapada, američki i zvaničnici NATO-a u udaljenoj vazduhoplovnoj bazi Deveselu u Rumuniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proglasiće protivraketni štit operativnim.
Događa se to nakon godina planiranja, milijardi utrošenih dolara i neuspelog uveravanja Rusa da se štit neće koristiti protiv Moskve. Sve ključne komponente, uključujući i rakete, bile su postavljene u rumunskoj bazi u decembru 2015. ali još nisu bile u potpunosti integrisane u sistem NATO-a za odbranu od balističkih raketa.
"Sada imamo moć da zaštitimo NATO u Evropi", rekao je Robert Bel, izaslanik američkog ministra odbrane Eša Kartera u NATO-u.
"Iranci postaju sve jači i moramo razmišljati unapred. To nije usmereno prema Rusiji", rekao je novinarima, dodajući kako će sistem uskoro biti stavljen pod kontrolu NATO-a.
SAD će u petak u Poljskoj početi izgradnju drugog takvog položaja koji bi trebalo da bude gotov do 2018. i koji će NATO-u, uz radare i brodove na Sredozemlju, dati trajni i neprekidni štit.
Rusija s nezadovoljstvom gleda na takvu demonstraciju snaga svog hladnoratovskog rivala u nekad komunističkoj istočnoj Evropi u kojoj je ranije bila uticajna. Moskva smatra kako NATO pokušava da ih okruži blizu strateški važnog Crnog mora, sedištu ruske flote u kojem Savez planira da pojača patrole.
Štit se aktivira u vreme dok NATO jača svoje snage u Poljskoj i na Baltiku, poučen iskustvom ruske aneksije Krima iz 2014. godine, čemu Rusija odgovara jačanjem svojih zapadnih i južnih bokova s tri nove divizije.
Uprkos američkim uveravanjima, Kremlj smatra kako je pravi cilj protivraketnog štita neutralisanje nuklearnog arsenala Moskve dovoljno dugo u slučaju međusobnog rata u kojem bi SAD prve izvele napad.
Štit se oslanja na radare koji registruju lansiranje raketa u svemir. Senzori zatim mere putanju rakete, a protivraketni projektili presreću i uništavaju cilj u svemiru, pre nego što se vrati u Zemljinu atmosferu, što se može učiniti s brodova i iz kopnenih baza.
Pogledaj vesti o: NATO
