Izvor: Večernje novosti, 29.Avg.2014, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO steže obruč oko Rusije
OD početka ukrajinske krize NATO pokazuje „mišiće“ na teritoriji zemalja koje su nekada pripadale sovjetskom bloku. Sada Severnoatlantski savez otvoreno najavljuje jačanje vojnog prisustva na istoku Evrope.Za oktobar su planirani veliki manevri u Poljskoj. Alijansa je od maja utrostručila broj vazdušnih partrola nad baltičkim zemljama, a predsednik najjače članice, SAD, Barak Obama ide u Estoniju, uoči Samita u Velsu, gde se očekuje odluka o jačanju vojnog prisustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << NATO na istoku Evrope.Najavi generalnog sekretara NATO Andersa Foga Rasmusena Alijansa time „odgovara na rusku pretnju“, prethodio je „Akt o sprečavanju ruske agresije“ u američkom Senatu, u kome se od predsednika SAD zahteva jačanje američke i NATO podrške armijama Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije, kao i „drugim zemljama za koje on smatra da im je pomoć potrebna“. U istom, još neusvojenom, aktu koji su pojedini američki mediji okarakterisali kao jedan od najopasnijih od kubanske krize, podstiče se razmena obaveštajnih podataka Vašingtona i Kijeva, kao i jednostavniji pristup vojnoj opremi i trening sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom, kao „značajnim“ partnerima NATO.- Američke trupe stigle su do ruske granice - primetio je marta ove godine „Boston gloub“, podsećajući da je od kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine, 12 zemalja istočne i centralne Evrope, nekada članica Varšavskog pakta, ušlo u NATO.ŠTIT U RUMUNIJI I POLjSKOJ Od početka 2015. godine američka vojna baza sa vazdušnim presretačima bi trebalo da počne da radi u Rumuniji, a tri godine kasnije i u Poljskoj. Ovaj deo antiraketnog štita, sa satelitima, zemaljskim i pomorskim radarima, zamišljen kao odbrana Evrope od mogućeg napada Irana, nesumnjivo će da utiče na ravnotežu vojne snage na evroazijskom kontinentu. Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da ovaj sistem nije samo odbrambeni, već „ofanzivno oružje“. On ga vidi kao „element američkog ofanzivnog sistema postavljen van teritorije SAD“.Nedavno je bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst kazao za američki časopis „Forin polisi“ da Alijansa treba javno da preispita Osnivački akt NATO - Rusija iz 1997. godine prema kome dve strane ne gledaju jedna na drugu neprijateljski. Komandant NATO za Evropu, general Filip Bridlav preporučuje, prenosi „Tajm“, snabdevanje Poljske dovoljnom količinom oružja i municije, za brzo raspoređivanje hiljada trupa. Rasmusen, kome mandat ističe krajem septembra, sada za više evropskih novina otvoreno govori o trajnom stacioniranju NATO na istoku Evrope.Suvišno je reći da Moskva od raspada Sovjetskog Saveza, uprkos uveravanjima Zapada da se neće širiti na istok, oštro reaguje na približavanje bivšeg hladnoratovskog neprijatelja svojim granicama. Sada, kada se planira da poljski grad Ščećin postane najistočnija NATO baza, temperatura u Moskvi raste:- NATO otvoreno jača snage u Istočnoj Evropi, uključujući crnomorsku i baltičku oblast. Njihovi operativni i borbeni treninzi dobijaju na intenzitetu - primećuje ruski predsednik Vladimir Putin, dok se „tampon zona“ prema NATO sužava.Najnoviji planovi Alijanse, paradoksalno, ne deluju samo kao jabuka sve dubljeg razdora između Moskve i NATO, već i među članicama Saveza. SAD i Britanija, najudaljenije od evropske „granice“ NATO prema Rusiji, najvatreniji su pobornici stacioniranja na istoku Evrope. Francuska, Španija, Italija izražavaju ozbiljne rezerve, ali najdelikatnija je reakcija druga najveće članice NATO, Nemačke.Berlin ne želi da stacioniranjem velikih, stalnih vojnih baza dodatno provocira Moskvu, jer je svestan da bi odgovor Rusije mogao na više nivoa da bude neprijatan za Evropu u kojoj su sećanja na ratove 20. veka življa nego sa druge strane Atlantika. Paralelno sa produbljivanjem jaza NATO i Rusije, raste i napetost u odnosima između Vašingtona i Berlina.
Pogledaj vesti o: NATO, NATO skup, Rat u Ukrajini, Vojni samit, Barak Obama
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
